Psiholozi otkrili naviku koja najviše odaje inteligentne ljude: Ljudi koji ovo rade su posebni i jedinstveni

Još 1997. godine psiholozi Kit Stanovič (Keith Stanovich) i Ričard Vest (Richard West) objavili su u časopisu Journal of Educational Psychology istraživanje koje je pokazalo da je jedan od najboljih pokazatelja više inteligencije takozvano aktivno otvoreno razmišljanje.

Reč je o načinu razmišljanja koji podrazumeva spremnost da preispitate sopstvena uverenja, razmotrite informacije koje im možda protivreče i promenite stav kada se pojave uverljivi dokazi.

Ovaj zaključak potvrđuju i novija istraživanja. Veliki pregled naučnih radova objavljen 2023. godine u časopisu Journal of Intelligence pokazao je da je upravo aktivno otvoreno razmišljanje jedna od osobina koja je najsnažnije povezana sa rezultatima na testovima inteligencije.

Zašto je otvoren način razmišljanja važan?

Ljudi koji razvijaju ovu naviku ne prihvataju informacije samo zato što potvrđuju ono u šta već veruju. Naprotiv, oni porede nove činjenice sa sopstvenim stavovima, razmatraju različite perspektive i ostavljaju mogućnost da možda nisu u pravu.

Istraživanja pokazuju da osobe sa ovakvim načinom razmišljanja:

• lakše prepoznaju sopstvene greške u zaključivanju,
• donose kvalitetnije odluke,
• bolje procenjuju dokaze,
• uspešnije rešavaju logičke i naučne probleme.

Posebno je zanimljivo to što ove prednosti ostaju vidljive čak i kada se uzme u obzir urođeni nivo inteligencije. To znači da aktivno otvoreno razmišljanje predstavlja veštinu koja može dodatno da unapredi kognitivne sposobnosti.

Radoznalost je važan deo inteligencije

Naučnici su pokušali da utvrde koje osobine ličnosti stoje iza ovakvog načina razmišljanja.

Metaanaliza objavljena 2024. godine u uglednom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazala je da je intelektualna radoznalost najjače povezana sa inteligencijom među svim osobinama koje spadaju u otvorenost prema novim iskustvima.

Drugim rečima, inteligentnije osobe ne tragaju za novim iskustvima samo zbog uzbuđenja ili novih doživljaja. Njih pre svega pokreće želja da uče, istražuju ideje i preispituju sopstvene zaključke.

Sa tim je usko povezan i pojam „potrebe za razmišljanjem“ (need for cognition), odnosno unutrašnje motivacije da se čovek bavi složenim mentalnim zadacima. Ljudi sa izraženom potrebom za razmišljanjem drugačija mišljenja ne doživljavaju kao napad, već kao priliku da nauče nešto novo.

Longitudinalno istraživanje objavljeno 2024. godine pokazalo je i da između ove osobine i inteligencije postoji dvosmerna veza. Veća inteligencija podstiče razvoj potrebe za razmišljanjem, ali i sama sklonost ka promišljanju doprinosi daljem razvoju intelektualnih sposobnosti.

Promena mišljenja nije slabost

Osobe koje često preispituju sopstvene stavove ili ih menjaju kada se pojave novi dokazi ponekad mogu ostaviti utisak neodlučnosti. Međutim, psiholozi smatraju da je upravo suprotno.

Umesto da po svaku cenu brane svoje mišljenje, oni svoje zaključke stalno usklađuju sa novim informacijama. Zbog toga lakše uočavaju sopstvene greške i spremniji su da prihvate bolje argumente kada se pojave.

Istraživanje objavljeno 2019. godine u časopisu Personality and Individual Differences pokazalo je da su inteligencija i kognitivna fleksibilnost povezane sa intelektualnom poniznošću – sposobnošću da uvažite tuđe stavove i priznate kada ste pogrešili.

Kako razviti ovakav način razmišljanja?

Dobra vest je da aktivno otvoreno razmišljanje nije osobina sa kojom se isključivo rađamo. Ono može da se razvija svakodnevnim navikama.

Stručnjaci savetuju da:

• namerno čitate i slušate mišljenja koja se razlikuju od vaših,
• umesto pitanja „Kako da dokažem da sam u pravu?“ postavite sebi pitanje „Šta možda propuštam?“,
• razgovarate sa ljudima koji imaju drugačija iskustva i poglede na svet,
• promenu mišljenja doživite kao znak učenja i razvoja, a ne kao poraz.

Šta poručuju istraživanja?

Rezultati brojnih studija sprovedenih tokom poslednjih nekoliko decenija pokazuju da kvalitet razmišljanja ne zavisi od toga koliko brzo donosimo odluke niti koliko smo sigurni u svoje stavove.

Mnogo važnije je da budemo spremni da preispitamo sopstvena uverenja, prihvatimo nove dokaze i promenimo mišljenje kada činjenice to zahtevaju.

Upravo otvorenost prema učenju, intelektualna radoznalost i spremnost da priznamo grešku predstavljaju osobine koje, prema psiholozima, najviše doprinose kvalitetnijem razmišljanju – bez obzira na to koliki je nečiji prirodni nivo inteligencije.