0
Čije gene nose Srbi?
Odakle smo, čije gene nosimo, kakvo je zapravo naše poreklo. Takva pitanja uvek intrigiraju, pa je zanimljivo kada nam naučnici ponude odgovore.
A šta se poslednjih godina govorilo o srpskom DNK?
U bazi Srpskog DNK projekta, koji je pre 10 godina pokrenulo Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“, a koji se sprovodi u saradnji s Centrom za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, nalazi se više od 7.000 rezultata testiranih Srba iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Podaci pokazuju da je polovina Srba po muškoj liniji slovenskog porekla.
„Reč je o dve osnovne haplogrupe I2a i R1a, dok je u drugoj polovini najviše onih koji imaju balkansko starosedelačko, odnosno predslovensko poreklo“, kazao je za Tanjug Milan Rajevac, rukovodilac Srpskog DNK projekta.
DNK istraživanja su pokazala da je genetički kod Srba, kao i svih drugih naroda, šarolik i kombinovan i od gena Germana, Kelta, ali i naroda sa Kavkaza i Bliskog istoka.
U Prijepolju je najviše vikinga
„Haplogrupa I1, koja se vezuje za germanske narode, prisutna je kod skoro devet procenata stanovništva, tako da svaki deseti ili jedanaesti Srbin ima germansko poreklo“, objasnio je Rajevac česte medijske naslove da je svaki deseti Srbin – viking.
„To može da se kaže za Prijepolje i okolinu, gde je najviše onih koji imaju poreklo od vikinga, tamo ih je više od 20 procenata. Razlog je haplogrupa I1 P109, inače karakteristična za pleme Drobnjaka, jedno od najraširenijih u srpskom narodu“, rekao je Rajevac.
Dodao je da se u genetskom zapisu Srba pojavljuju i haplogrupe za koje se pretpostavlja da su povezane s Keltima, a sa takvim poreklom je oko pet-šest odsto Srba.
Zabluda je da su srpski geni pomešani sa turskim
Kako kaže, Srbija ima najveću bazu testiranih od svih evropskih naroda, a koja, tvrdi Rajevac, predstavlja relevantan uzorak za analizu porekla srpskog naroda.
Napominje i da je zabluda da su geni Srba pomešani s genima Turaka i tvrdi da se u dosadašnjem ispitivanju nije pojavila haplogrupa karakteristična za turske i centralnoazijske narode.
„Moguće je da postoji određeni procenat haplogrupa koje su Turci preneli na Balkan, ali to nije utvrđeno. Čak i kod Bošnjaka je neznatan genetski upliv Turaka“, navodi Rajevac.
Dodaje da Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati imaju vrlo sličnu genetiku i da su I2a i I1a najbrojnije haplogrupe kod svih tih naroda.
Prema njegovim rečima, tokom prethodnih deset godina, došlo se do niza zanimljivih podataka na osnovu rezultata testiranih i njihovih srodnika, pa su tako otkrivene rodbinske veze dvojice poznatih pesnika, Milutina Bojića i Milana Rakića.
Najpouzdanije ispitivanje porekla omogućava Y hromozom
Istraživanje u okviru Srpskog DNK projekta sprovodi se testiranjem Y-DNK hromozoma kod muškaraca, jer se, objašnjava Rajevac, testira samo Y hromozom preko kojeg se najpouzdanije ispituje poreklo, čak do nekoliko hiljada godina unazad.
Kako je objasnio, Y hromozom je porozniji od X hromozoma i mutira na svakih pet-šest generacija zbog čega su razlike između muškaraca drastičnije, dok su promene X hromozoma veoma retke i zato nije zahvalan za takvu vrstu testiranja.
Napominje da je moguće testirati i X hromozom, ali da se na osnovu njega ne mogu doneti posebni zaključci, dok su Y hromozomi zbog mutacija raznovrsniji i pogodniji za preciznije utvrđivanje porekla.
Naime, grupisanjem genetičkih osobina ljudi po osnovu ipsilon hromozoma i mitohondrijske DNK formiraju se takozvane haplogrupe.
„Gledajući Hrvate, Bosance,Crnogorce,vrlo je slična raspodela haplogrupa. Najrasprostranjenija je I2a haplogrupa. Albanci se malo razlikuju od nas, oni imaju dosta zastupljenu grupu haplogrupu E-V13, a samim tim i naši uzorci sa Kosova i Metohije pokazuju dosta veliku zastupljenost haplogrupu E-V13″, istakla je Milica Mihajlović iz Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku, a prenosi RTS.
Pročitajte još:
Na osnovu analize mitohondrijske DNK određuje se poreklo po ženskoj, a na osnovu Y hromozoma po muškoj liniji. Neophodno je da se posmatraju oba genetička markera kako bi se dobila precizna slika o genetici jedne osobe.
„Imali smo situacije da u našu laboratoriju dođu ljudi koji su iz različitih regiona, koji nose isto prezime, istu slavu. Kako se preko muške linije prenosi Y hromozom, prenose se i prezime i slava. Nekada se ispostavi da pripadaju potpuno različitim grupama“, istakla je Milica Mihajlović.
Zanimljivo je i da je Balkansko poluostrvo služilo kao koridor za mnogobrojne migracije i celokupnu istoriju ljudske civilizacije. Geni su vremenom evoluirali i tako su nastale nove mitohondrijske linije koje su karakteristične samo za Balkansko poluostrvo.
„Tu je takođe zanimljiva i jedna haplogrupa koja je do sada detektovana samo u populacijama Srbije i Bosne i Hercegovine. Došli smo do zaključaka da postoje neke podhaplogrupe koje naša populacija deli sa populacijom iz centralne, odnosno srednje Evrope. To su Nemačka, Češka, Slovačka. To nam govori o uplivu koji se dogodio tokom velike seobe naroda u srednjem veku, pa imamo povezanost populacije sa Balkana sa ostalim slovenskim populacijama“, rekao je Slobodan Davidović iz Odeljenja za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju.
U svemu se izdvajaju i istraživanja o srpskim dinastijama.
„Istraživanja su nam otkrila mnogobrojne zanimljivosti o dinastijama Karađorđević i Obrenović, kao i o mnogobrojnim srpskim naučnicima, umetnicima i političarima. Tako Karađorđevići i Obrenovići nesumnjivo pripadaju najčešćoj haplogrupi kod Srba I2a, kojoj pripada oko 35 odsto svih dosad testiranih, a svojstvena je slovenskim narodima. To je zaključeno testiranjem muških potomaka ovih porodica u okolini Smederevske Palanke i Čačka, koje su nesumnjivo povezane sa ove dve naše dinastije“, kaže Jovica Krtinić, jedan od pokretača srpskog DNK projekta, a prenosi Nacionalna geografija.
Nemanjiće, kako kaže, još istražuju iako njihovo genetičko poreklo još nije poznato. Nesumnjivo je, kako naglašava, da u današnjim evropskim kraljevskim porodicama ima onih koji nose i gene Nemanjića, ali i da genetički vrlo bliskih ovoj našoj vladarskoj porodici ima i među našim građanima.
BONUS VIDEO: Najstariji DNK pronađen na Grenlandu
