Običaji za Svetog Savu: Evo šta treba raditi da da bi vucima čeljusti ostale sklopljene

Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski. Praznik Svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije, a proglašen je i za školsku slavu.

Na ovaj dan, život Svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo Svetog Save. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine po starom kalendaru, u gradu Trnovu u Bugarskoj.

Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je spevana poznata Himna Svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje opšta školska slava u Srbiji.

Običaji i simbolika

Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput Svetog Mrate i Svetog Aranđela, Sveti Sava se smatra vučjim pastirom.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno. Ovih dana se ništa nije smelo raditi sa sečivom. Britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku.

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.

Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.

Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.