0
Višedecenijsko istraživanje pokazalo šta je tajna sreće, ali i dobrog zdravlja.
Harvardska studija o razvoju odraslih, započeta 1930-ih, koja je veliku grupu ljudi pratila 85 godina, jedna je od najdugotrajnijih studija života odraslih ikad sprovedenih. Ona je otkrila brojne važne veze između različitih aspekata života ljudi i njihove opštee dobrobiti.
Jedan od najbitnijih zaključaka studije je da bliski odnosi, naročito oni s romantičnim partnerom, imaju snažan uticaj na sreću i zdravlje. Ali pokazalo se da nije nužno da su ti odnosi ljubavni. Ljudi mogu biti usamljeni u braku, a takođe mogu biti ispunjeni kao samci. Dobre odnose možemo imati i s članovima porodice i prijateljima, prenosi danas.rs.
Studija je takođe pokazala da ljudi koji zadrže osećaj svrhe i jaku društvenu povezanost takođe imaju veću verovatnoću da će biti srećni i zdravi u starosti.
Vođa istraživanja, dr.Robert Valdinger, profesor psihijatrije na Harvard Medical School u Bostonu, ističe da većina ljudi nije svesna ovog pravog sastojka srećnog života jer nam savremena kultura prodaje poruke koje nisu istinite, poput „kupite ovo i bićete srećniji“.
Studija je uključila tri generacije ljudi i više od 1.300 potomaka 724 originalna učesnika. Oni su praćeni od tinejdžerskih godina do starosti, a istraživači su prikupili sve ključne podatke o njima – od njihovih navika vežbanja i pijenja, do zadovoljstva u braku i najvećih briga.
Naučnici su tokom istraživanja od učesnika redovno prikupljali i zdravstvene podatke za pokazatelje fizičkog i mentalnog blagostanja. Takođe su se nalazili s njima kako bi posmatrali njihovo ponašanje i životne uslove.
Učesnici su svoje živote ocenjivali kroz odgovore na pitanja poput: jeste li srećni, ima li vam život smisla i imate li razloga da ustanete ujutru. Konačno, učesnici su takođe bili podvrgnuti skeniranjima mozga, testiranjima krvi i proverama hormona stresa.
Valdinger je za Today rekao kako smatra da su dobri odnosi važni za sreću jer pomažu u upravljanju stresom.
„Prateći hiljade života tokom decenije, videli smo da u svakom životu ima poteškoća. Dakle pitanje nije: Imate li izazova? Pitanje je: Kako se možete suočiti s tim izazovima? Imate li resurse potrebne za suočavanje s tim izazovima? Smatramo da su dobri odnosi jedan od najjačih resursa za suočavanje s izazovima“, objasnio je.
Pročitajte još:
Rezultate ovog velikog istraživanja Valdinger je predstavio u novoj knjizi pod nazivom The Good Life: Lessons from the World’s Longest Scientific Study of Happiness (Dobar život: Lekcije iz najduže naučne studije o sreći na svetu).
Autor tumači da je važno imati dobre veze s prijateljima i voljenim osobama s kojima možemo razgovarati i na koje se možemo osloniti.
„Ono što vam stvarno treba jeste neko u vašem životu koga možete nazvati. Zapravo, pitali smo učesnike naše studije: Koga biste mogli da nazovete usred noći ako ste bolesni ili uplašeni? Neki od naših ljudi mogli su nabrojati nekoliko ljudi, a neki nisu mogli nikoga – ni žive duše na svetu“, kaže Valdinger.
„Mislimo da svakom treba barem jedna osoba u svom životu za koju smatra da je sigurnosna mreža za njega, koja bi mu čuvala leđa da je stvarno u nevolji“, rekao je, objasnivši da ljudi koji nemaju tu podršku mogu završiti pod hroničnim stresom, što može pogoršati njihovo zdravlje.
Studija je pokazala da čak i površne veze i kontakti, poput razgovora sa strancem u avionu ili kratkih razmena s konobarom, doprinose osećaju blagostanja.
„Postoji nešto u pozitivnom odgovoru nekog drugog zbog čega se osećamo dobro. Ali često mislimo da to zapravo nije važno i ignorišemo ono malo blagostanja koje dobijamo“, tumači Valdinger.
Jedna od lekcija iz studije koju u knjizi predstavlja Valdinger je da život ne mora biti lagodan da bi ste bili srećni. Najsrećniji ljudi su oni koji su u životu doživeli izazove s kojima su uspeli da se suoče i nose.
„Ako život donosi izazove koji su zanimljivi, koji nam omogućavaju da se osećamo kao da smo nešto postigli, to pruža veliko zadovoljstvo. Sreću nam ne mogu kupiti bogatstvo i privilegije“, kaže autor knjige.
Još jedno važno otkriće studije je da ljudi koji su u stanju da upravljaju svojim stresom i negativnim emocijama na zdrav način, na primer uz pomoć vežbanja ili drugih aktivnosti, imaju veću verovatnoću da će biti srećni i zdravi kako stare.
Budući da su autori pratili učesnike i njihove potomke 85 godina, imali su prilike da videt da nikada nije prekasno za uspostavljanje dobrih odnosa i ostvarenje blagostanja.
„Videli smo da nikada nije prekasno. Ima ljudi koji su mislili da nisu dobri u vezama, koji su se uvek osećali kao da su sami. Ali onda bi, kada bi to najmanje očekivali, pronašli novu grupu prijatelja koje pre nisu imali ili bi pronašli ljubav. Ponekad bi ljudi prvi put u svojim 60-ima, 70-ima, 80-ima otkrili te stvari… Stoga je poruka koja proizlazi iz našeg istraživanja: Ako mislite da je prekasno da imate bolje odnose, razmislite još jednom“, poručuje Valdinger.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
