Koliko prilika za "novi početak" imaš u Srbiji? Ako pitaš Mirnu - koliko god želiš.
Mirnu Cerović upoznala sam dok je radila organizaciju rok koncerata u Srbiji i regionu, još je tad studirala. Iznenadila me je kad je odlučila da ostavi sve i preseli se sama u Istanbul, ali bio je to koliko-toliko logičan sled – otišla je kako bi radila u međunarodnoj muzičkoj agenciji. Posle dve godine se vratila, a onda sam se čudila kako jedna takva osoba može da radi „dosadne“ finansije i to ponekad i preko 12 sati dnevno. Ipak, ništa me nije pripremilo za njen aktuelni poduhvat – godinama se obučavala da postane organski formulator i sad ima svoj posao s prirodnom kozmetikom.
Mislim da ne znam nikog ko je pravio takve zaokrete u karijeri, posebno u Srbiji, gde i dalje vlada ona „ćuti, bar imaš posao“. Mirna se s tim nikad nije mirila, ali nije ni naivno rizikovala – svaka njena odluka bila je dobro promišljena, razrađena i, uvek s rezervnim planom.
„Onog trenutka kada više ni najbanalnije stvari kao što su novac ni satisfakcija postignutim nisu izvor ni trunčice entuzijazma, onda je stvarno vreme da se ide dalje. Nekada sam išla ka nečemu što želim, nekada sam samo htela da odem iz nečega što ne želim. Uvek promišljeno i sa spremnim planom B ako nešto ne ide po planu“, objašnjava.
E zato Mirninu priču treba da pročitaju svi koji osećaju da su „zakucali“ na poslu i nemaju snage ili hrabrosti za „novi početak“, ali i oni koji se osećaju neuspešnim jer se nigde nisu „pronašli“. Pa, da krenemo od početka.
Prvi posao Mirna je dobila kad je otišla da kupi karte za koncert. Ta anegdota se još prepričava.
„Kao studenti smo ulazili na koncerte na sve načine osim regularnog, da platimo. I prvi put kada sam otišla da kupim karte sam te dogodovštine prepričavala čoveku, za koga se ispostavilo da je Zoran Vulović, vlasnik muzičke agencije Long Play. I on mi je na mestu ponudio posao. Kaže da mu se dopao moj entuzijazam. Tu sam bila 6 godina i radila marketing, PR i produkciju. Da sam svećom tražila bolji posao i ekipu za taj period života, ne bih mogla da nađem“, priseća se Mirna, koja je nakon osnovnih studija marketinga na Ekonomskom fakultetu, završila i specijalističke studije na FDU.
Kao i mnogi mladi ljudi, i Mirna je u jednom momentu videla priliku za dalje napredovanje – van Srbije. Iz Long Play-a je sa 27 godina otišla u Istanbul u međunarodnu muzičku agenciju, da radi kao muzički agent i buker. Odatle se vratila sa 29.
„Istanbul je divan, ali nisam ga doživela kao mesto za skrasiti se. Ukoliko želiš da funkcionišeš, poznavanje jezika je nezaobilazno. Ja sam jezički dobacila samo do hrane. Otišla sam kao mlada i željna dokazivanja u veoma stresan posao, u velika imena i velike cifre. Recept za burnout. Ja sam muziku uvek volela, kao i većina ljudi koji to rade. Taj posao je strast. Kao agent i buker nemaš toliko dodira sa adrenalinom koji je glavni deo live biznisa, i koji je jedan veliki generator energije.
I sav taj stres mi je, malo po malo, i pojeo entuzijazam. Na sve to su krenuli i bombaški napadi u Istanbulu i Turskoj. I samo sam prelomila.“
Posle toga se zaposlila u filmskoj producentskoj kući koja radi strane projekte, u sektoru finansija, a s tim paralelno radila kao frilens međunarodni buker dečije predstave „Maša i medved“ i PR kampanje za strane izvođače u Beogradu.
„Sa 32 godine sam zatrudnela i provela se ne baš lepo kao preduzetnica na trudničkom i porodiljskom. Tada sam i shvatila da moram postaviti stvari tako da mi život ne bude posao, da radim nešto što volim, i da od toga mogu da živim lepo. Ono, savršena profesija“, priča Mirna.
U tom momentu nije znala šta bi to moglo da bude.
„Pa sam preko godinu dana šila, fotografisala, slikala, deljala, sve u nadi da ću se negde inspirisati. Išla sam i na profesionalno savetovanje. Tamo su mi rekli – nešto sa prirodom i nađi partnera. Okej… Onog trenutka kada sam shvatila šta želim da uradim, ništa mi nije bilo teško. Krenula sam ponovo da učim i dobila zvanje sertifikovanog organskog formulatora. I sa 35 pokrenula brend prirodne kozmetike MOBA„, objašnjava.
Inspiraciju za svoj novi poduhvat prepoznala je, kaže, u ličnom iskustvu.
„Pre 4 godine, dok sam se pripremala za prvi porođaj i pravila zalihe stvari za bebu, shvatila sam da ne mogu da nađem potpuno prirodnu kozmetiku. Domaće proizvodnje, testiranu, bez nepotrebnih sastojaka. Tada sam pozvala MIlicu, sestru moga muža, inače magistru farmacije da mi pomogne da napravimo kremu za bebu. Trebalo je samo par meseci da se obe zaljubimo u prirodnu kozmetiku i formulisanje i da odlučimo da krenemo u dalje edukacije i, na kraju, i sopstvenu proizvodnju.“
„Čini mi se da sam sad napokon integrisala svoje životne ciljeve, da imaju zdravu dozu svih aspekata potrebnih da bi jedno ljudsko biće bilo zadovoljno. A napokon imam i cilj veći od mene i mog postojanja, potrebu da ostavim ovaj svet lepšim nego što sam ga zatekla, a tu ne vidim da entuzijazma ikada može da nestane“, zadovoljno zaključuje Mirna.
Za svoju novu profesiju nekoliko godina se obučavala, od samog početka, fokusirana na cilj. Naravno, nije bilo lako uvek održati motivaciju i ostati u pozitivi pred strahom od neuspeha.
„Sada kada vidim da upadam u taj defetistički vrtlog, samo otvorim planer gde imam petogodišnje, jednogodišnje, mesečne i nedeljne ciljeve, setim se zašto to radim, udahnem, i samo krenem da radim“, otkriva, ali priznaje da „ne postoji tragični scenario koji može da se desi, a da nije na njega pomislila i spremila se“. A možda je baš u tome snaga za novi početak.
„Ja sam uvek igrala na sigurno. Nikada nisam napuštala posao dok ne obezbedim „štek“, dok ne otplatim kredit ili ne nađem neki drugi izvor prihoda. Uvek pravim kalkulacije, Postavljam stvari tako da i sa najgorom mogućom prognozom imam opcije, pa je sve što dođe – bonus. Iskreno, mogla bih malo više da rizikujem. A te promene su meni dolazila kao moranje. Jer bih uvenula da to nisam radila. Nadam se da ću imati priliku da još par puta krenem iz početka. To je tako revitalizujuće. Prilika da učiš, da se oduševiš nečim, i da se oduševiš samim sobom“.
Danas, kad sumira, iskustva i znanja sa svakog od poslova koje je radila smatra dragocenim.
„Produkcija me je naučila da se snađem. Ne postoji stvar koja mi padne na pamet a da ne mogu da joj nađem rešenje za par sati. Agentura i buking su me naučili prodaji i pregovaranju i prevazilazenju problema sa tim da naplatiš svoje usluge i proizvode. Finansije su me naučile da sama vodim svoju firmu, pravim finansijske planove i budžete. Ne postoji stvar, koliko god bizarno ili nepotrebno zvučala, koju sam naučila u životu, a da mi nije nečemu koristila, makar u razgovoru ili povezivanju sa drugim ljudima. Od transcedentalne meditacije, gletovanja, baleta ili klingonskog.“
A šta bi sad uradila da nema alternativu?
„Našla bih posao koji omogućava egzistenciju i nesto preko. To ‘preko’ bih uložila u sebe – u učenje apsolutno svega sto mi deluje zanimljivo, putovanja i psihoterapiju. Napredak je neminovan.“