Lekcije koje ne smemo da zaboravimo kad sve ovo prođe

Svet koji bi, ukoliko iskoristimo ovu strašnu situaciju da iz nje nešto naučimo, mogao da bude bolje, čistije i humanije mesto. Možda čak i mesto u koje ćemo se ponovo zaljubiti i stvarno dati sve od sebe da ga očuvamo. A to će se desiti samo ako na vreme sagledamo lekcije ove pošasti i potrudimo se da ih održimo dugo nakon što sve prođe i život se vrati u normalu.Vazduh se "zaceljuje"

Zatvorene fabrike, manjak vozila na ulicama i prazne ulice veoma brzo su uticali na kvalitet vazduha širom sveta. Na satelitskim snimcima se jasno vidi koliko je vazduh čistiji u Kini, Italiji i Iranu, budući da su to tri zemlje koje je Kovid-19 najteže pogodio. U Veneciji je voda u slavnim kanalima bistra posle mnogo godina. Ribe, labudovi i patke slobodno plivaju, na oduševljenje lokalnog stanovništva. U Kaljariju su viđeni delfini kako slobodno plivaju, a u Rimu se patke kupaju po slavnim fontanama. Naučnik sa Stenforda Maršal Burk procenjuje da je, samo u Kini, smanjenje emisije štetnih gasova tokom karantina spaslo na hiljade života. Prirodi nije dugo trebalo da, u nedostatku ljudi, uradi svoje.Međutim, čim prođe pandemija i život ponovo postane užurban, čim se fabrike otvore, a putevi ponovo postanu zakrčeni automobilima, stvari će se vratiti na staro. Ovo što sada vidimo je samo najava onoga kakav bi svet mogao da bude kada bismo zaista doneli odluku da promenimo nešto. Koronavirus kao da nam je dao da vidimo jednu svetliju budućnost, koja se dosta razlikuje od predviđanja naučnika - koji gotovo svakodnevno apeluju da mora da se smanji emisija štetnih gasova - i koja bi mogla da bude naša, uz adekvatne izmene.Baš kao i sa zaštitom od koronavirusa, koja najviše zavisi od nas samih i našeg ponašanja, i sa ekologijom je ista priča. Teško da ćemo zaista videti neke promene dok sami ne promenimo naše svakodnevne navike.Buđenje humanosti

Ljudi koji su preživeli teška vremena, iz njih su poneli puno ožiljaka i jednu lepu uspomenu - na duh zajedništva, koji se rodi svaki put kad se nađemo u nevolji. Tome svedočimo i danas, od velikih firmi koje doniraju milione za borbu protiv korone, preko hotela koji postaju bolnice, tekstilnih proizvodnji koje šiju maske i poklanjaju ih, brojnih onlajn servisa koji nude svoje usluge besplatno, pa sve do onog malog, ali ogromnog ljudskog dela svakog čoveka koji je ovih dana rešio da pomogne starijima. Društvenim mrežama svakodnevno kruže oglasi mladih ljudi koji se nude da odu u prodavnicu, apoteku ili prošetaju psa starijim sugrađanima, a popričajte sa starijima i mahom će vam reći: samo da su mladi živi i zdravi. Pozorišta prikazuju predstave onlajn potpuno besplatno, brojni kursevi su takođe otključani, a ljudi kao da su željni kulture i znanja.Da li nam je bila potrebna pandemija smrtonosnog virusa da bismo se setili da budemo ljudi? Verovatno ne. Veća je verovatnoća da smo to oduvek bili, samo je ovo teško vreme bacilo svetlo na ono lepo u ljudima. I kada sve ovo prođe, opet će biti na nama da odlučimo da li želimo da nastavimo putem humanosti i da slavimo ljudskost, ili ćemo ponovo da se vratimo starim navikama.Slavljenje pravih idola

Glavne medijske zvezde danas su medicinski radnici. Najveći superstarovi su epidemiolozi, virusolozi i naučnici. Idoli su nam medicinske sestre koje padaju s nogu spasavajući živote. Nestrpljivo čekamo rezultate naučnih istraživanja. Lajkujemo, šerujemo i fejvujemo izjave molekularnih biologa. Svake večeri u 20 časova aplaudiramo lekarima, sestrama i tehničarima. Svesni smo toga da nam žiot zavisi od hemičara, pulmologa, radiologa i svih ostalih medicinara. Tu su, naravno, i učiteljice i nastavnice, koje su glavne zvezde malih ekrana ovih dana!Mozak je ponovo u modi. Znanje je na ceni. Kad je muka - nauka.Ali, zar mora samo kad je muka? Možda ćemo, nakon svega ovoga, nastaviti da cenimo prave heroje i da od njih pravimo idole našoj deci.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram