Mu­ma Pa­du­ri
Mu­ma Pa­du­ri; Foto: redsnapper / Alamy / Alamy / Profimedia

Muma Paduri ili Šumska majka i dalje živi u istočnoj Srbiji, čuva prirodu, žene i decu, zavodi, ali i uništava muškarce...

„Šum­ska Maj­ka je mi­to­lo­ško bi­će ko­ja je oli­če­nje iz­uzet­ne do­bro­te, ali i ne­iz­mer­nog zla, sma­tra se go­spo­da­ri­com šu­me i za­štit­ni­com že­na“, piše etnolog Aleksandar Repedžić i Mumu Paduri opisuje kao mitološko stvorenje koje menja oblik, a najčešće se pojavljuje kao prelepa, naga žena koja poput duha šeta šumom…

„Šum­ska Maj­ka se uvek po­ja­vlju­je no­ću, naj­če­šće iza po­no­ći. Pri­ka­zu­je se kao na­ga že­na, sred­njih go­di­na, ve­li­kih gru­di, cr­ne, du­ge ras­pu­šte­ne ko­se, sa du­gim nok­ti­ma. Po­ne­kad je ob­u­če­na u pro­zir­nu be­lu ha­lji­nu. Ima jak i prodo­ran vri­sak ko­jim se slu­ži ka­da že­li ne­ko­ga da ote­ra, ali isto­vreme­no ume pre­div­no da pe­va oma­mlju­ju­ći svo­je slu­ša­o­ce po­put si­re­ iz baj­ki. Sma­tra se da je pra­ti to­pao ve­trić pri­jat­nog mi­ri­sa, a da se dr­ve­će sa­vi­ja do ze­mlje, kla­nja­ju­ći joj se ka­da pro­la­zi. Ka­da ne že­li da je vi­de, uzi­ma ili ob­lik pla­sta se­na ili se po­ja­vlju­je kao ži­vo­tinja“, navodi Repedžić koji je dosta izučavao vlašku magiju i verovanja koja su se do danas zadržala na istoku Srbije.

Bilo da je doživljavaju kao vešticu, vilu, boginju ili demona, Muma Paduri svakako i dalje „živi“ u tom kraju. Naime, National Geographic navodi da je čitav koncept ženstvenosti koji se i danas izuzetno neguje kod Vlahinja zasnovan na legendi o Muma Paduri koja opseda loše muškarce, a žene čuva kada je pozovu. U Timočkoj krajini žene se još ritualno okupljaju pored rečica u čast Šumske Majke i pričaju o njoj svojim ćerkama.

Pročitajte još:

Slo­bo­dan Ze­če­vić u svom ra­du „Mit­ska bi­ća srp­skih pre­da­nja“ go­vo­ri o Šum­skoj Maj­ci, a napominje da se u nju ve­ru­je i u Ba­na­tu.

„Kao ve­ći­na de­mo­na, ona je po­ho­tlji­va, pa če­sto za­vo­di mla­de i le­pe lju­de, i to naj­če­šće u šu­mi ili vo­de­ni­ca­ma. Je­dan od ka­zi­va­ča priča ka­ko je no­ću u mi­li­nu za­te­kao div­nu na­gu že­nu ras­ple­te­ne ko­se i ve­li­kih gru­di, ko­ja mu se po­da­la a za­tim ne­sta­la. Ka­sni­je ju je vi­deo u dr­ve­ću. Po­red to­ga što je go­spo­da­ri­ca šu­me pri­pi­si­va­le su joj se i dru­ge funk­ci­je. Sma­tra­la se za­štit­ni­com bre­me­ni­tih že­na, ko­ja ih če­sto i na­pa­da po­red to­ga što ih šti­ti. Pri le­če­nju de­ce, ba­ja­li­ce u is­toč­noj Sr­bi­ji če­sto po­mi­nju šum­sku maj­ku. Iz tek­sto­va ja­sno izla­zi da ona od­no­si, ali i spre­ča­va bo­le­sti, na­ro­či­to de­či­ji plač i ne­sa­ni­cu… Po ve­ro­va­nju, po­sto­ja­la je i tra­va šum­ske maj­ke. Mi­sli­lo se da ka­đe­nje tom tra­vom obez­be­đu­je ne­rot­ki­nja­ma oplo­đe­nje. Ova bi se tra­va mo­gla na­ći s pro­le­ća uz gor­ske po­to­ke pre ne­go što ku­ka­vi­ca za­ku­ka. Že­na ko­ja je po­šla u po­tra­gu za tra­vom ni­je sme­la da go­vo­ri, mo­ra­la je bi­ti ode­ve­na u či­stu ode­ću i lič­no bi­ti ’či­sta’; što zna­či da je pre to­ga iz­be­ga­va­la plod­ne od­no­se. Ako ne is­pu­nja­va ove uslo­ve, ve­ro­va­lo se da će joj tra­va iz­ma­ći iz ru­ku“, piše Zečević.

Muma Paduri ima svoju „verziju“ i u rumunskom folkloru, koji je pred­sta­vlja kao ru­žnu staricu ko­ja se pla­ši lju­di i ži­vi u šu­ma­ma.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)