Krizu srednjih godina više ne leče skup auto i ljubavnica

Kriza srednjih godina je, bar nekad u američkim filmovima, označavala životnu fazu kada kreće kupovina skupih stvari i upuštanje u uzbudljive, da ne kažemo lude i opasne, avanture kako bismo sami sebi dokazali da smo "još mladi" i "na vrhuncu života". Ipak, kolumnistkinja New York Timesa piše kako je kreativnost i "rad na samom sebi" novi lek za krizu srednjih godina."U novoj eri osvešćenosti, i današnjoj potpunoj preokupaciji time da vodimo bogate i ispunjene živote, javio se novi lek za izazove krize srednjih godina, a to je kreativnost. Kreativni kursevi i seminari za one u četrdesetim i pedesetim cvetaju, kao i knjige pune saveta kako ostvariti srećan život", primećuje Lora Holson.A srećan život više nije "crveni ferari", on je postao simbol bahaćenja - sad su na ceni suptilnija i dugotrajnija rešenja."Kreativnost je mnogima varijanta za krizu srednjih godina, nešto što su stavili na pauzu tokom prethodne decenije. Onda se odjedanput zapitaju da li je ovo stvarno sve od života, a nije, ima još mnogo toga što mogu da rade, a da ne upadnu u neispunjujuću zamku proživljavanja nove mladosti i tinejdžerskih godina", kaže Džulija Kameron, autorika knjige "Put umetnika: Spiritualna staza kreativnosti" ("The Artist's Way: A Spiritual Path to Creativity").Bil Barnet, profesor na Stenford univerzitetu i autor bestselera  "Dizajniranje tvog života" ("Designing Your Life") objašnjava zašto se mnogi ne usuđuju da se pre uhvate u koštac s nekim hobijem koji bi im život činio boljim."Moraju se platiti računi, a retko ko može samo da ode u Provansu da slika i pokaže se kao takav talenat da odmah od toga može i da živi. Tu je naravno i ego, jer ste najčešće uspešni u jednoj karijeri, i kako sad podneti neke nove početke ili to da zapnete za nešto u čemu se ispostavi da niste tako dobri. Ljudima, i njihovoj psihi, zapravo treba neko ko će im reći da je u redu baviti se onim što vole", kaže Barnet.Primera je mnogo, ako obratite pažnju na godine glavnih junaka vesti tipa: "Dao otkaz na super plaćenom poslu i započeo novi život"; "Ostavila sve i posvetila se putovanjima"..."Za mnoge je, kada uđu u četrdesete, uključena ta neka potreba da se poboljšaju. Tako sam i ja počela da se fokusiram na svoje potrebe, i potpuno se prebacila na slikanje. Nisam nikada mislila da je to neki sebični potez", kaže Elana Frankel koja je 2016. dala otkaz na menadžerskoj poziciji.Naravno, to je nešto što ne može svako da priušti, čak ni s uspešnom i ostvarenom karijerom na Zapadu, ali, piše New York Times, postoje načini i da se i oni koji ne mogu odmah da daju otkaz posvete svojim snovima."Pokrenula sam grupu s nekim prijateljima koja je postala naš lični "kreativni salon". Bio je to vrlo svestan pokušaj da se oslobodimo rutina naše svakodnevice. Imali smo nedeljne zadatke koje smo morali da delimo na Instagramu, od preslikavanja fotografija, do teoretisanja o boji. Nismo se zadržali samo na slikanju, već smo se okušali i u plesu, stepu i nizu drugih aktivnosti", piše Lora Holson.A neke taj put odvede mnogo dalje od hobija i zabave.Li Vajnstin, nekad predstavnik čuvenog sportskog brenda, sa suprugom je iscrtavao svoje buduće planove i želje, a sad organizuje kurseve kreativnosti za parove i to naplaćuje 150 dolara po satu. "Nekad bi ljudi otišli i kupili preskupi porše. Više to baš ne vidim, više vidim kako traže neki dublji smisao u svemu, a ne samo da čujem kako žele da kupe ovo ili ono, više je stvar u tome kako žele da se osećaju i šta žele da postignu", konstatuje Vajnstin.