Koliko novca treba imati 'sa strane', ali i gde ga čuvati? Stručnjaci otkrili važno pravilo

Međutim, finansijski stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno samo ostavljati što više novca na računu. Važno je proceniti kolika bi rezerva trebalo da bude, ali i gde bi novac trebalo držati kako bi bio što sigurniji.

Koliko su građani spremni da odvajaju deo prihoda najbolje pokazuje primer Nemačke. Tokom 2024. godine stopa štednje u toj zemlji iznosila je 11,5 odsto, što znači da Nemci značajan deo raspoloživog novca ne troše odmah, već ga ostavljaju za budućnost.

Ipak, ni prevelika količina novca na klasičnom bankovnom računu nije idealno rešenje.

Ako kamata koju banka isplaćuje na štednju bude niža od stope inflacije, stvarna vrednost novca postepeno opada. Iako će na računu nominalno ostati isti iznos, za taj novac će posle nekoliko godina moći da se kupi manje nego danas.

Kolika bi trebalo da bude finansijska rezerva

Jedno od najčešćih pravila u upravljanju ličnim finansijama odnosi se na takozvani fond za nepredviđene situacije.

Nemačka Sparkasse savetuje da bi građani trebalo da imaju lako dostupnu rezervu u visini približno dve do tri mesečne neto zarade.

To znači da bi neko ko mesečno prima 3.000 evra neto trebalo da ima između 6.000 i 9.000 evra sa strane.

Taj novac nije namenjen svakodnevnoj potrošnji, već situacijama poput kvara automobila, hitnih popravki u stanu, zdravstvenih troškova, privremenog gubitka prihoda ili nekog drugog većeg i neočekivanog izdatka.

Kada ušteđevina postane znatno veća, pojavljuje se još jedna cifra koju građani u Nemačkoj moraju da imaju na umu – 100.000 evra.

Zašto je 100.000 evra važna granica

U Nemačkoj su bankarski depoziti građana obuhvaćeni sistemom osiguranja depozita do iznosa od 100.000 evra po osobi i po banci.

Ukoliko bi banka propala, depoziti do tog iznosa trebalo bi da budu pokriveni sistemom zaštite.

Međutim, važno je naglasiti da se limit ne računa posebno za svaki račun.

Ako jedna osoba u istoj banci ima, na primer, tekući račun, štedni račun i oročeni depozit, svi ti iznosi se sabiraju. Zaštićen je ukupan iznos do 100.000 evra u toj banci.

Drugačija situacija je kod zajedničkih računa. Ako su vlasnici računa dve osobe, potencijalna zaštita može iznositi ukupno do 200.000 evra, odnosno po 100.000 evra za svakog vlasnika.

Rizik nastaje kada jedna osoba u jednoj banci ima više od 100.000 evra.

U slučaju propasti banke, deo novca iznad zakonom zaštićenog limita ne mora automatski da bude u potpunosti nadoknađen.

Zašto ljudi sa većom ušteđevinom koriste više banaka

Upravo zbog ograničenja sistema zaštite depozita, građani sa većim iznosima štednje često raspoređuju novac u više banaka.

Ako neko, recimo, raspolaže sa 200.000 evra, sigurnije može biti da 100.000 evra drži u jednoj, a preostalih 100.000 u drugoj banci. Na taj način bi oba depozita pojedinačno ostala unutar limita osiguranja.

Naravno, bezbednost banke nije jedino pitanje o kojem treba razmišljati.

Držanje velikog iznosa gotovine ili novca na računu koji donosi malu ili nikakvu kamatu može na duži rok da bude skupo zbog inflacije.

Ako cene rastu brže od prinosa na štednju, kupovna moć tog novca postepeno se smanjuje. Zbog toga stručnjaci prilikom planiranja ličnih finansija obično razlikuju novac koji mora da bude brzo dostupan za nepredviđene situacije od kapitala koji se čuva na duži rok.

Suština je da finansijska rezerva treba da bude dovoljno velika da pruži sigurnost kada dođe do neočekivanog troška, ali i da se veće ušteđevine ne drže automatski na jednom mestu bez razmišljanja o limitima zaštite depozita i uticaju inflacije.