Lista zemalja u kojima će se najbolje živeti u budućnosti dok će u svim ostalim biti nepodnošljivo

Nijedan kutak na planeti Zemlji, nažalost, nije pošteđen klimatskih promena. Svi u većoj ili manjoj meri osećamo posledice od porasta temperature i nivoa mora, zagađenja vazduha, suša. Sve to izaziva klimatske migracije iz onih najugroženijih područja i, iako se globalno načelno radi na ublažavanju negativnih uticaja, pretpostavka je da će ta pojava biti sve češća.

Pojedini ne žele da čekaju da budu prinuđeni da napuste svoj dom i već sada razmišljaju da se presele u neku od zemalja za koje kažu da će u budućnosti najmanje osetiti klimatske promene.

I gde su ta najbolja mesta za život koja su najmanje pogođena promenom klime?

Ispostavlja se da na to pitanje nije lako odgovoriti. U igri je više faktora – povoljan geografski položaj, trud države da se ublaže posledice klimatskih promena, prilagođavanje tim promenama.

Na sajtu Earth.org istražuju koje su zemlje najbolje kad se uzmu u obzir sve tri kategorije.

Najbolja mesta za život ako biste da izbegnete klimatske promene

Prema geografskim prednostima

U radu koji je objavio Univerzitet Anglija Ruskin u Velikoj Britaniji izdvojeno je pet zemalja koje zbog svog položaja u startu imaju povoljne uslove da budu manje pogođene posledicama klimatskih promena.

To su Novi Zeland, Island, Velika Britanija, Australija i Irska.

Rezultati su zasnovani na analizi koja obuhvata prosečnu veličinu populacije, izolovanost i samodovoljnost.

Sve te zemlje, sem Velike Britanije, imaju malu populaciju, dosta poljoprivrednog zemljišta i direktan pristup morima. To znači da su bogate u pogledu prehrambenih resursa.

Kada je reč o izolovanosti, tih pet zemalja su uglavnom odvojene od gusto naseljenih kopnenih masa. Prema studiji, te izolovane zajednice će verovatno biti takozvani čamci za spasavanje jer će se globalizacija preokrenuti kada temperatura poraste, što će izazvati ekonomsku depresiju i socijalne nemire.

Stoga, u tom najgorem slučaju, izolovane zemlje će verovatno biti manje pogođene ekonomskom i socijalnom nestabilnošću.

Na kraju, u pogledu samodovoljnosti, ove zemlje uglavnom imaju dosta obnovljive energije i neobnovljivih izvora energije, što pokazuje njihov veliki potencijal da budu energetski nezavisne.

Prema ublažavanju klimatskih uticaja

Prema Indeksu učinka klimatskih promena (CCPI), koji je objavila nezavisna agencija za praćenje, prve tri zemlje koje vode u zaštiti klime su sve skandinavske: Danska, Švedska i Norveška.

Taj indeks određuje koliko napora neka zemlja ulaže da smanji emisije gasova s efektom staklene bašte, koliko usvaja obnovljive izvore energije, da li koristi energiju na efikasan i odgovoran način...

Zanimljivo je da one zemlje sa najvećom geografskom prednošću nisu posebno visoko rangirane kada je u pitanju napor oko ublažavanja klimatskih promena.

Zapravo, Australija je ocenjena veoma loše i jedna je od najgorih u svetu jer njena klimatska politika nije u skladu sa Pariskim sporazumom (a njega moramo poštovati svi da ne bi došlo do klimatske katastrofe).

Inače, na toj mapi Srbije uopšte nema, što je svakako dodatni problem za nas jer i ne znamo u kom smo statusu prema toj analizi.

Prema prilagođavanju klimi

Japan je četvrta zemlja koja je najviše pogođena klimatskim promenama, najpre zbog čestih zemljotresa i cunamija, ali indeks ND-GAIN, koji pokazuje ranjivost zemalja od klimatskih promena i njenu spremnost da poboljša otpornost, stavlja Japan na 17. mesto među najboljima na svetu.

Drugim rečima, Japan će se verovatno suočiti sa sve gorim posledicama klimatskih promena, ali je spremniji da se prilagodi i oporavi.

I svih pet skandinavskih zemalja – Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska – nalaze se u prvih 10 na listi ND-GAIN indeksa.

One nisu direktno pogođene klimatskim promenama, ali jesu u mogućem riziku zbog porasta nivoa mora, s tim što je glavno to da imaju potencijal da se prilagode klimatskim promenama.

One su primer da rodna zemlja ne mora da se napusti zbog klimatskh promena – pod uslovom da se radi na prevenciji i čuvanju prirode.

Na kraju, nije lako reći koja su najbolja mesta za život ako biste da izbegnete klimatske promene jer sve zavisi koliko na koga utiču razmere tih promena.

Ako ste optimistični u pogledu trenutnih akcija u zaustavljanju klimatskih promena i prilagođavanja njima, skandinavske zemlje su najbolja opcija.

S druge strane, za one pesimistične, izolovane zemlje koje su same sebi dovoljne su verovatno bolji izbor.

Na kraju krajeva, niti svi mogu da se presele na drugi kraj planete niti je dobro da ljudi beže pred klimatskim promenama.

Suština je da se u celom svetu smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i održi porast globalne temperature ispod 1,5 stepen. Plan i rešenje postoje, samo je pitanje da li će se primenjivati da ne bismo morali da pređemo pola planete za vodu, vazduh i hranu.