Pravoslavni praznik Ivanjdan, koji se slavi 7. jula, ima svoje specifične narodne običaje i simboliku koji se i danas čuvaju i praktikuju u mnogim krajevima.
Ivanjdan prate mnogi običaji koji su se i danas zadržali u narodu.
Jedan od najpoznatijih običaja je paljenje vatri uoči Ivanjdana.
Vatra se smatra zaštitom od zlih sila i negativnih uticaja, ona čuva dom i porodicu od bolesti i nesreće. Ivanjske vatre se prave na otvorenom, često na brdu ili uz reku. Paljenje vatre obično počinje u večernjim satima, a ljudi se okupljaju oko nje, pevaju pesme, igraju i druže se. Veruje se da plamenovi imaju moć da pročiste i donesu sreću i napredak. Ovaj običaj takođe slavi prirodu, plodnost i promene godišnjih doba, čuvajući staru vezu između čoveka i prirode.
Ivanjdan je u narodu poznat kao praznik za koji se pletu venčići od cveća.
Obično se prave od svežeg bilja i cveća koje simbolizuje životnu snagu i zaštitu. Ovi venčići se stavljaju na ulazna vrata ili kapiju da bi zaštitili dom od zlih sila i doneli sreću i blagostanje porodici. Od bilja se obično beru kantarion, hajdučka trava i razno drugo cveće, a upletu se i ružice i beli luk.
U mnogim krajevima žene su bile te koje su pripremale obrednu vodu na Ivanjdan. Veruje se da voda osvećena na ovaj praznik ima posebnu moć u zaštiti od bolesti. Obično se voda koristi za prskanje domaćinstva, useva i stoke radi zaštite od uroka i negativnih uticaja.