Lazareva subota (Vrbica): Šta simbolišu zvončići koje deca nose oko vrata

Lazareva subota (Vrbica) jeste dan kada se u pravoslavnim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek ulistali.

Taj praznik koji danas slave vernici Srpske pravoslavne crkve posvećen je vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih.

I oni koji ne znaju ništa o Lazaru i ovom Isusovom čudu, znaju da se danas deci kupuju zvončići i da se “valja” mališanima u ruke staviti vrbova grančica.

Priča kaže da se posle Lazarevog vaskrsavanja Isus uputio u Jerusalim. Masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice.

U ovom činu leži simbolika današnjih vrbovih grančica koje se blagosiljaju u crkvi i dele vernicima, pa i samog naziva praznika – Vrbice.

Današnje vrbove grančice zamena su za palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu. Baš vrba je verovatno izabrana zbog još jednog značenja, ovoga puta prisutnog još od vremena starih Slovena – ona simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i mnoga druga zla.

Lazareva subota (Vrbica) praznik dece

Vrbica je, pre svega, praznik dečje radosti. Do Drugog svetskog rata ovaj dan proslavljao se i kao školska svečanost. Prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim, Isus je rekao: „Pustite decu meni jer takvih je Carstvo nebesko”.

Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelju kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.

Šta je bilo sa Lazarom

Lazar je, nakon oživljavanja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.

I njegovo ime ima jaku simobiku. Na jevrejskom jeziku “El-azar” znači “Bog je pomogao”.

Mošti Lazara počivaju i danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra. U Kitonu kod Larnake, gde su ranije bili ostaci, stajala je nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj”.

Valja, kažu stari, zbog toga decu obući svečano i pustiti ih da se raduju jer je ovo njihov dan. Pošto je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.

U nekim seoskim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu, prenosi Danas.rs.

Tad neudate mlade devojke, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju simbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama, piše Istorijski zabavnik.

Sa ovim praznikom počinju veliki vaskršnji praznici.