Hit: Naučno obrazloženje zašto šolja čaja na Kopaoniku košta 400 dinara

Nedavno je društvenim mrežama kružio račun s Kopa po kojem je šolja čaja naplaćena 350 dinara, a navodno cena ide i do 400 dinara. No, to ima smisla po ovoj vrlo detaljnoj analizi korisnika Reddita koji je odlučio da konstruktivno iskoristi svoju diplomu iz oblasti ekonomije, te nam stručno objasni ovaj fenomen.On je u svojoj objavi na Redditu napisao sledeće:„Smatram da je tema ustvari veoma interesantna i poučna, pa ću se dotaći dobre stare ponude i potražnje, Veblen dobra i Giffen dobra, kao i kopaonički monopol čaja.

Ponuda i potražnja

Većina je čula za ovaj odnos, i princip ravnoteže na tržištu nam govori da je ravnoteža uspostavljena u najvišoj tački preseka ove dve veličine. Šta to znači najviša tačka preseka? Objasnimo na primeru "Chads of Kopaonik" kafea i njegovog vlasnika Mr.Chad koji postepeno povećava cene jedne šolje čaja:Važno : za svrhu demonstracije uzimamo pretpostavku da Chad ima neograničene zalihe čaja, i nabavna cena je uvek ista.Godina 1 : Cena šolje čaja je 200 din, prodato 20.000 šolja.Godina 2 : Cena šolje čaja je 300 din, prodato 20.000 šolja .Godina 3 : Cena šolje čaja je 400 din, prodato 18.000 šolja.U 3 godini je Mr.Chad uočio da dolazi do zasićenja tržišta. Ljudi su i dalje spremni da kupe čaj po ovoj ceni ali ne u istoj količini kao pre. Sa obzirom da je opet profit viši u 3 godini nego drugoj, tačka preseka je viša. Chad bi mogao da smanji cenu na 380 din i da ispita tržište, ili da se zadovoljni sa svojim profitom i da drži cenu na 400 din. U svakom slučaju mu odlično ide.Pokazali smo da je potražnja bila veća od ponude u prve 2 godine, a u 3 se smanjila ali je profit opet bio viši, i ako bi nacrtali grafik videli bi da je tačka preseka viša. Proizvodjači uvek teže najvišoj mogućoj ceni, kako bi ostvarili profit u razlici prodajne i nabavne cene. Ali to nije predmet ove analize, stoga ćemo stati na ovom prostom primeru. Poenta je da postoji dovoljna potražnja pri ceni od 400 din kako bi ona bila opravdana. Zašto je potražnja tako velika pri ovako apsurdnim cenama? Zakon ponude i potražnje nam govori da sa rastom cena, potražnja opada. Pogledajmo drugi deo posta, Veblen i Giffen dobra.

Veblen i Giffen dobra

Ukratko, Veblen i Giffen dobra su anomalije u zakonu potražnje i ponude. U oba slučaja, sa porastom cene raste potražnja. Kako je to moguće?Glavna razlika između Giffen i Veblen dobara je ta što su Veblen dobra pretežno luksuzna roba, a Giffen dobra se pretežno odnose na svakodnevne, ne-luksuzne artikle kao što su brašno, hleb i... Čaj?U ovom slučaju nije lako svrstati čaj u grupu luksuznih ili ne-luksuznih dobara. Iako svaka kuća ima barem čaj od kamilice, šolja od 400 din je definitvno luksuz stoga posmatramo čaj kao Veblen dobro.Kratak odgovor na pitanje "Kako je to moguće" je da na Kopaonik idu ljudi koji neće da pitaju koliko košta čaj. Oni su spremni da plate tu cenu i to je sve što je bitno. Međutim, ovakve apsurdne cene su jedan od razloga što se kopaonik smatra "Elitnom destinacijom" iako pijete isti čaj koji pijete i u BG-u. Ovaj elitni status privlači upravo te mušterije koje su spremne da plate tu cenu. Stoga, potražnja raste sa porastom cena.

Monopol

Veoma često vidite da u se gradu otvori neki novi kafić. Zašto se to ne dešava na Kopaoniku? Zašto je na otvorim kafić i prodajem čaj za 200 din, pa svi će doći kod mene? Razlog je to što je veoma teško i skupo izaći na to tržište. Cene lokala su veliki faktor. Ovo stvara monopolske uslove kafićima koji su već tu da stave apsurdne cene, jer je ponuda ograničena. Ako želiš čaj, moraš kod mene za 400 din.Da, postoje kafići koji prodaju po "normalnim cenama" bilo iz moralnih razloga ili iz straha da povećaju cene. To nije predmet ovog posta. Poenta je da postoji potražnja za datu ponudu. Stoga, uživajte u čaju od 400 din!”Komentari su puni oduševljenja što se neko tako detaljno, a stručno našalio sa ovom analizom cene čaja, a jedan korisnik je napisao i:„Ah, kakva divna analiza ekonomije elitizma. Zahvaljujem od srca. Redovno sam na Kopaoniku, i nisam mogao, a i dalje ne mogu, da se načudim tom čaju od 400 RSD.”Dok neki i nisu bili tako oduševljeni: „Vau izmislio si toplu vodu.”Možda korisnik nije izmislio toplu vodu, ali nam je svakako dao obrazloženje cene tople vode (sa ukusom). Šta vi mislite, da li ova teorija pije vodu ili pak, čaj?***Bonus video: Spisak za putovanje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortispisakzaputam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram