Aleksandar je bio beskućnik, viđali ste ga po centru Beograda, a onda mu je jedna poruka preokrenula život

"Sa margine u visine" je knjiga autora Aleksandra Gvozdenovića, nekad perspektivnog golmana, a onda čoveka koji je sa 38 godina završio na ulici, kao beskućnik.

Tome su, kaže, prethodile "godine izlazaka, alkohola, zanemarivanja sebe, svojih nekih ideja, želja".

"Na kraju je alkohol pobedio, dotukao me je, do tog stadijuma da sam napustio svoj dom, prepustio se piću, prepustio se ulici i prepustio se svemu čemu nisam smeo. Ušao u neki novi život, u svom, a tuđem gradu", kaže Aleksandar, koji je skoro 6 godina bio beskućnik, bez kontakta sa prijateljima, porodicom.

"Sve smo delili"

Svog života na ulici priseća se kao važne škole, a dane je provodio na česmi u Skadarliji.

"Tu smo pili, družili se, lagali sami sebe, ubeđivali u nešto što nije bilo. Svi smo bili jedna porodica. Kad si na ulici izgubiš interesovanje za sve, osim za osnovne potrebe, a onda ni te osnovne više nisu osnovne pa se sve svodi na alkohol i cigarete. Kako je vreme prolazilo usavršavali su se načini kako preživeti sa što manje para. Tako sam znao da za sto dinara doručkujem i popijem pivo. Sve što smo imali od hrane imali smo zajedno, delili smo i paštetu i sardinu i salamu, a nekad je bilo i bez hrane. Dovoljno je bilo da budemo u masi, da nas neko čuje", govorio je bivši golman, a prenosi Sportnetwork.rs.

"Najbitnije od svega je ostati čovek. Malo je ljudi, mojih drugara beskućnika, umrlo od gladi. Većinu je nedostatak ljubavi odveo u glad. Alkohol je samo posledica. Ljubav možeš da daš i kada misliš da je nemaš“.

Njega je upravo ljubav izvukla iz beskućništva.

"Probudiš se na betonskoj klupi i vidiš dve ceduljice"

"Moja Jelena je moja ljubav od pre četvrt veka i mi smo bili nekoliko godina zajedno. To je jedna divna osoba, čast mi je da budem za istim stolom, da provodimo dane zajedno. Rastali smo se, ona je nastavila da napreduje, da radi na sebi, ja sam radio protiv sebe i naravno izgubio je. Bog nas je ponovo spojio", ispričao je Aleksandar, gostujući u emisiji na TV Prva.

Jelena ga je prepoznala nakon mnogo godina upravo kod Skadarlijske česme, pamti da je to bilo 2. decembra 2018. godine. Kad se razbudio, našao je njen broj telefona i poruku da se javi.

"Probudiš se na betonskoj klupi i vidiš dve ceduljice. O čemu razmišlja žena, ako jednu izgubim da nađem drugu i probudim se ujutru, šta sam ja mogao tih dana, da imam za doručak, za jedan obrok, za piće i to je to", prisetio se.

Javio se Jeleni, koja ga je ubedila da krene na lečenje i smestila u Urgentni centar.

Tako je počela priča njegovog oporavka, ali i veze s Jelenom koju opisuje kao "ženu nad ženama" i s kojom se kasnije i venčao.

"Njena ljubav i zajednička vera da ponovo može sve da bude dobro, držala nas je svih onih dana, kada se trudila da me poput deteta koje uči da hoda, ponovo vrati u normalan tok života. Zahvalan sam Bogu što je imam", rekao je Aleksandar Gvozdenović.