Pandemija koronavirusa će po svemu sudeći biti velika prekretnica u ljudskoj istoriji i zauvek će promeniti naše ponašanje. Ovo je deset načina na koje će koronavirus uticati na ljudsku evoluciju.
Tim američkih naučnika koji se bave različitim oblastima, s prestižnih univerziteta poput Harvarda ili UCLA, napravio je analizu 90 do sada izvršenih društvenih i psiholoških studija, a zaključke su predstavili u vidu 10 prelomnih tačaka promene naše svesti i društva u kojem živimo.
Promene koje su naveli se ne odnose samo na one koji su inficirani kovidom 19, već na celokupno čovečanstvo, jer očito je da od uticaja pandemije ne može da se pobegne. Istraživanje pod naslovom “The pandemic exposes human nature: 10 evolutionary insights” objavljeno je u uglednom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, službenom glasniku američke Akademije nauka, prenosi Večernji.
Najšokantnije je što ovo neće biti privremene, već evolucijske promene koje će izmeniti čitave generacije. Ovo je 10 zaključaka američkih naučnika.
Virus će da utiče na društvenost zaraženih osoba
Pročitajte još:
Uticaj virusa na ljudsku psihologiju je polje koje se pažljivo izučava. Stručnjaci razvijaju dve teorije. Jedna je hoće li zaražena osoba da potiskuje svoj osećaj bolesti čime pospešuje prenos virusa. Pogotovo se ta mogućnost pojačava ako je zaraženi bez simptoma. Sledeća teorija je promena ponašanja zaraženog u smeru poremećaja raspoloženja, koje prelazi u maničnost kada zaraženi potiskuje svoj osećaj bolesti i želi da poveća svoju aktivnost iako je svestan da će to dovesti do širenja virusa. Stručnjaci se pozivaju na ranija iskustva s gripom i drugim koronavirusima kod kojih su takve promene raspoloženja primećene.
Nije još poznato, odnosno nema naučnih dokaza o tome utiče li SARS-CoV-2 na naše razmišljanje tako drastično. Način na koji virus utiče na naše ponašanje, ima uticaja i na epidemiološki model, odnosno njegovo širenje u različitim stadijumima zaraženosti domaćina.
„Generacija u karantinu“ mogla bi da ima manje „dobrih“ mikroba
Postoji jako loša strana karantina – a to je da za vreme izolacije nismo izloženi drugim mikrobima. U svakom slučaju to je dobro u ranim fazama razvoja dece, jer ostaju van dometa niza opasnih virusa. Ipak, normalan razvoj ljudskog mozga traži i dodatnu i diverzifikovanu izloženost mikrobima. Osim velike antimikrobijalne zaštitne uloge, ljudska mikrobiota, koja nastanjuje one delove našeg tela koji su izloženi delovanju okoline, ima i bitan uticaj na naš imunitet. Mikrobiota creva sprečava naseljavanje štetnih mikroorganizama tako što im zauzima životni prostor, takmiči se s njima za hranjive materije i stimuliše lokalni imunološki odgovor.
Osećaj gađenja može da pomogne borbi protiv širenja bolesti
Odbojnost, odnosno gađenje, kao deo istorije naše evolucije stručnjaci nalaze veoma korisnim kada se radi o pandemiji. Naime, odbojnost nas štiti na tri načina. Prvo, nećemo da jedemo hranu za koju na neki način osetimo da skriva otrove ili druge štetne mikroorganizme. Drugo, omogućiće da izbegnemo neadekvatnog seksualnog partnera u smislu da to ne bude bliski rođak, a samim time i odnos koji bi mogao uroditi deformisanim potomkom. I treće, najbitnije, odbojnost nam pruža urođeni odgovor na pojavu nekoga ko pokazuje simptome bolesti ili na sebi ima tragove nekih izlučevina. Dakle, i unos hrane i polni odnos i kontakt regulisani su ovom osobinom koju smo razvijali tokom drugih pandemija u istoriji koje su se prenosile hranom, seksualnim odnosom ili kontaktom. Kod ove pandemije postoji problem što je dosta ljudi asimptomatsko, ali rešenje za to je informisanost.
Biće manje rođenih, a slede i ekonomske posledice
Kroz istoriju se menjao način na koji su ljudi dolazili do reprodukcije – uključujući tu i dugotrajne veze i neobavezni seks. Kratkotrajne veze i neobavezni seks su najviše pogođeni tokom pandemije zbog očitog straha od toga je li odabrani partner možda prenosilac virusa. Primećeno je da sada takve kratkotrajne veze zamenjuju njihove online verzije – sexting, virtuelni seks. Upotreba kondoma, naime, ne znači ništa kod prenosa novog koronavirusa. Iako se dugotrajne veze u tom slučaju nameću kao logična, pa i najpovoljnija alternativa, veliko je pitanje kako će parovi koji su se upoznali na internetu da se ponašaju kada se sretnu uživo.
Odmicanje od rodnih normi, u porastu je nejednakost polova
Pročitajte još:
Žene se u ovom scenariju pojavljuju kao izrazito pogođena grupa. Kako je veliki broj dece prisiljen da ostane kod kuće zbog nemogućnosti odlaska u školu, ko u porodici ostaje s njima? Statistike govore i da su do aprila ove godine više radnih mesta izgubile žene nego muškarci zbog toga što su više radnih mesta imale u industrijama koje su najviše pretrpele zbog pandemije. A prema ranijim istraživanjima, svejedno su žene više bile pod stresom zbog vaspitanja dece nego muškarci. Sve ovo, uz još neke razloge koje studija navodi, moglo bi dovesti do regresije prema tradicionalnim rodnim normama. Gubitak ekonomske nezavisnosti kod žena to bi svakako pospešio.
Nije predviđen porast empatije ili saosećanja
Uglavnom se veruje da nas nevolja zbližava. Smatra se da je društveno distanciranje koje se primenjuje u ovoj pandemiji najmasovnije delo saradnje u istoriji čovečanstva. Ljudska je priroda u svojoj osnovi dobra. Međutim, kod nacija koje su pretrpele uzastopne pandemije ili katastrofe primećuje se viši nivo introvertnosti. Pa tako i neke nove studije govore kako društveno distanciranje nije samo čin usmeren ka opštem dobru, već zaštiti sebe samih. Primer društva u kojem pandemija nije spojila ljude, odnosno nije pokazala da ljudi postaju bolji i empatičniji, jesu Sjedinjene Države.
Ljudi nisu razvili osećaj za traženje istine
Studija zaključuje kako od pandemija i katastrofa koje su se događale i samo u ovom veku nismo kao čovečanstvo naučili – ništa. Iako smo kroz istoriju prolazili kroz stalne pretnje, počevši od života u malim grupama kojima su pretili glad, predatori, izrabljivanje, sve do sada nismo evoluirali na način koji bi nas nagnao da razmišljamo o pitanju – šta ako? Videli smo šta pandemije mogu da učine, da su stvarne, ali opet u ovoj pandemiji skloni smo teorijama zavere, neverovanju u naučne dokaze, samozavaravanju. Čak i po cenu dovođenja u pitanje budućnosti onih koji dolaze iza nas. Očito je da nismo razvili predispoziciju koja bi nam omogućila da svet oko sebe shvatamo na osnovu činjenica. Radije tražimo dokaze koji će podupreti naša lična uverenja nego ono što je zaista stvarno. Čak se nećemo upuštati u raspravu kojom bismo nekoga razuverili od nekog verovanja u čistu dezinformaciju.
Borba protiv pandemije traži vlastiti evolucijski proces
Nosimo dvostruko nasleđe, prolazimo kroz dve evolucije, genetsku i kulturnu. Genetska je, dakako, daleko sporija od kulturne. Ako znamo da je na snazi ta teorija dvostrukog nasleđa – kako postići da kulturna, društvena evolucija teče brže, nakon čega bi je pratila i ona genetska, pitaju se naučnici. Kao prolazno vreme uzeli su izuzetno brzu genetsku evoluciju virusa. Jedan je odgovor vrsta darvinističkog procesa u kojem bi se odabrala meta prirodnog odabira poput smanjenja transmisije virusa, a od različitih ispitivanja virusa uzeli bi se najbolji rezultati do kojih smo došli. Međutim, ako taj proces nije pomno kontrolisan, može da donese više štete nego koristi. I takav proces mora biti imun na političke, korporativne ili nacionalističke interese. Prvi put u istoriji imamo tehnološke mogućnosti da svet pretvorimo u globalno selo i sprovedemo jedan takav proces kako bismo suzbili pandemiju.
Kulturni evolucijski procesi imaće velik uticaj na virus
U kolektivnom odgovoru na pandemiju postoje razlike od nacije do nacije. One koje su se kroz istoriju susretale s ekološkim i od čoveka uzrokovanim pretnjama poput prirodnih katastrofa, bolesti, manjka resursa, invazijama itd, povezanije su, podložnije striktnijim društvenim normama i imaju nisku toleranciju na odskakanje od tih normi. Nacije koje nisu u istoriji imale tih situacija takve osobine nemaju. I to utiče na prilagođavanje pretnji. Nacije koje su imale sposobnosti da kao čvrsto povezana grupa kažnjavaju neposlušnog pojedinca i lakše odgovaraju na pretnju brže su se razvijale. Bile su u prednosti nad onima koje to nisu mogle. Ovo se najbolje videlo na početku pandemije kada su države poput Japana, Južne Koreje ili Kine lako i brzo odgovorile na pretnju, dok su ostale imale problem i često kontroverzne odgovore na tu pretnju. Španija, Brazil i Sjedinjene Države imali su – eksploziju.
Nastavlja se ljudski razvoj
Možda se nakon ove studije može zaključiti kako ćemo nakon pandemije neminovno deevoluirati jer žene će teže postizati ekonomsku nezavisnost, a rađaće se manje dece pa će neke populacije i izumirati, ipak nije sasvim tako. Prvo, pokazuje se da smo ipak zdraviji, sitiji, bogatiji, sigurniji i obrazovaniji, bez obzira na svoja biološka ograničenja. Naš napredak ne može omesti ni naša priroda čije temelje ne možemo da promenimo, tvrde naučnici. Jer, ljudsku narav čine tri kognitivne niše – primenjeno znanje ili know-how, jezik kojim možemo da delamo i kombinujemo ideje stečene primenjenim znanjem, kao i društvenost koja nas motiviše da sve to kombinujemo sa nama sličnima, sve zbog zajedničke koristi.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar