8
Jedna stavka je baš čudna.
Blog Grčki kutak vode tri „grčke snajke„, mlade žene iz Srbije koje su se udale za Grke i žive u Atini. Iz svojih ličnih iskustava, predstavljaju nam život u Grčkoj kroz niz različitih tema, saveta, ali i „malih tajni koje čine ovu zemlju posebnom“. Međutim, tekstom u kojem sumiraju šta im najviše fali iz Grčke dok borave u otadžbini možda i više govore o Srbiji.
„Nećemo pisati da nam najviše nedostaju naši mužići pužići ako odemo da posetimo porodicu i prijatelje u našoj lepoj Srbiji, jer se to podrazumeva. Potom sunce i more, jer na oba smo se toliko navikle (ah taj život u inostranstvu) kao da sa smo rođene Grkinje, ali zato ćete saznati za neke manje-više znane i neznane stvari koje nam ludački nedostaju kada smo u voljenoj nam zemlji Srbiji“, napomenule su i poručile čitaocima: „Vi sami procenite da li smo se previše pogrčile ili bi nešto spiska valjalo uvesti i u Srbiji“.
Na listi se našlo ukupno 10 stavki od kojih vam neke sigurno ne bi pale na pamet. Prenosimo vam je u celosti.
Jeste da su različite od naših i da ima manje slanih đakonija, ali kad uđete u one grčke ogromne pekare prosto ne znate gde da pogledate! Ipak, ima i to svojih draži. Može vam zvučati čudno, ali mi smo navikle da u svakom danu možemo jesti hleb kakav god poželimo – crni, beli, više “kranči“, mekan, s puterom, sa kvascem ili bez, sa uljem, maslinama, manastirski, sa suvim voćem i pravi pravcati crni (bez kakaoa :)).
Svako ko je bar jednom posetio zemlju sunca i masline zna kakve su poslastičarnice ovde. Izlozi vas prosto mame da uđete i kupite ta slatka zadovoljstva za vaša nepca. Život u inostranstvu nekad baš zna da bude težak! Pufnasti i kremasti kolači i torte su deo svake poslastičarnice, baš kao i oni slatkiši koje vode poreklo sa istoka i preliveni su slatkim sirupom. Ovde nećemo ni da spominjemo domaće čokolade raznih ukusa, koje su jednom rečju božanstvene, a možete ih naći u svakom lokalu koji prodaje gore pomenute slatkiše. Retko ćete kod nas naći toliki broj dobro snabdevenih poslastičarnica kao ovde.
Atinski prevoz je veoma organizovan. Naime, pre oko godinu dana su na svakom autobuskom ili tramvajskom stajalištu postavljene eliktricne table na kojima vam u minutu piše kada vam dolazi koja linija. Tako da sada više nije samo metro sinonim za tačnost. Usput, treba da napomenemo i da su svi prevozi klimatizovani tako da će vam i po najvećoj žegi prijati vožnja u istim. Ovde ćemo dodati da u širem centru grada, ali i u centrima gradskih opština, svuda skoro imaju semofori koji vam odbrojavaju vreme koliko je koje svetlo upaljeno.
Pročitajte još:
Iako smo se na početku života u grčkoj prestonici smejale Grcima na ludoj navici čestog konzumiranja kafe za poneti i same smo postali fan istih. Život u inostranstvu doneo nam je neke lepe stvari. Recimo, šetnja pored mora je prosto nezamisliva ako u rukama ne držite plastičnu čašu kofeinskog napitka, pa bi bilo lepo da istu možemo konzumirati dok šetamo i u rodnom nam gradu.
Kada vam narandže, mandarine i limun rastu u dvorištu, ulici ili gradu, teško da ćete ikada više moći uživati u istim kada posetite Srbiju. Prosto, navikli ste se na sveže citruse gde je npr. kora limuna debela ko kod pomorandže. Dodaćemo ovde i ceđeni sok od pomenutog voća, jer ga ovde dobijate od sto posta voća, a kod nas se uvek nađe i voda u njemu.
Ovo će mnogima izgledati smešno, ali zaista je tako. Nedostaju nam plastične kese iz supermarketa. Znate ono kada odete u neki domaći market i pri pakovanju proizvoda koje ste kupili uvek morate da pazite da ne stavite više od dva do tri teža proizvoda u jednu kesu, jer bi ista mogla pući? E to vam se u Grčkoj neće desiti. Ne možemo da verujemo da super marketi koji se nalaze šiirom Srbije i rade u punom jeku ne mogu svoje mušterije makar da ispoštuju tako što će im dati pri pakovanju robe normalne jačine i veličine kese za džabe. Život u inostranstvu naučio nas je da neke stvari mogu biti bolje.
Pročitajte još:
Da se razumemo ima i ovde onih lokala iz kojih kada izađete možete slobodno odmah ići na kompletno kupanje ne bi li se otarasili duvanskog dima, ali su oni veoma retki. Zato često kažemo da je život u inostranstvu ovo konačno promenio. Ne možemo da verujemo, da neki vlasnik u Srbiji koji ima lokal ne može da sredi ventilaciju u istom ili mu je to najmanja briga. Još nešto, kod nas uglavnom uvek ima nekih novih mesta koja se otvaraju i tako reći potuku neke starije lokale, dok ovde to nije slučaj. Naime, vlasnici se trude da u svoje kafiće i klubove ulažu da uvek izgledaju u neku ruku moderno, dok ima i onih, najčešće taverne i stare kafane, koje se nisu menjale decenijama, ali su uglavnom besprekorno čiste i inventar je uvek u očuvanom stanju.
Dok kod nas svi idu ko uniformisane u korak s novim trendom, u najjužnijoj balkasksoj zemlji stanje je drugačije. Život u inostranstvu naučio nas je da ne mora tako. Ulica je ovde uvek šarena od raznih stilova i nisu samo napućene usne, “ljute” obrve i ispeglana kosa/blago talasasta IN. Naprotiv, sve ono što je lepo u svim stilovima je IN.
Ima i kod nas u poslednje vreme veliki broj turista, ali još nema toliko šarolikih iz svih krajeva sveta koje svakodnevno možete videti kada živite u Atini. Jednostavno život u inostranstvu, a naročito u gradu koji znaju svi, doneo je osećaj tog duha metropole u pravom smislu te reči. Lepo je čuti kineski, švedski, nemački, engleski svih dijalekata, arapski i druge jezike skoro svakodnevno dok šetate ulicom ili u prevozu.
Kada živite u Grčkoj onda se prosto naviknete da svakodnevno koristite veći broj začina što u slanim što u slatkim zalogojima. Život u inostranstvu doneo nam je nove ukuse koji su nam nekad bili nezamislivi. Tako vam cimet postane jedan od omiljenih začina u oba slučaja, a kafa bez njega vam i nije kafa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
