Čorba od bundeve posle koje možeš da se udaš

"U mom selu se to daje samo svinjama", reče mi šef duhovito kad sam mu ponudila da proba "potaž od bundeve" koji sam tog dana donela za ručak. Zar tako o jednom od mojih najboljih specijaliteta, rekoh mu i obećah da ću sutradan doneti celu porciju i da će do kraja obroka polizati tanjir.Zašto ljudi ne jedu bundevu svakog dana, pitam se svake jeseni, jer je to za mene ubedljivo omiljena namirnica u ovo doba godine. Kad onako trbušaste pucaju od zdravlja na tezgama, ne mogu da im odolim. A bundeva stvarno jeste ekstremno potcenjeni bunar zdravlja.Prvo, tu su karotenoidi koji joj, kao i šargarepama i batatu, daju narandžastu boju, ali i mnoga lekovita svojstva. To su alfa-karoten i beta-karoten, koji se u organizmu pretvaraju u aktivan oblik vitamina A. Dalje, bundeva je jedan od najvećih izvora alfa-linolenske kiseline (ALA), omega-3 esencijalne masne kiseline koja je sjajna za zdravlje srca. Ova kiselina se pretvara u EPA, masnu kiselinu kojom obiluje riba.Dobra je i kao izvor vitamina C, što je u kombinaciji sa provitaminom A čini jednim od najboljih antioksidanatskih oružja za zdravlje celog organizma.Na kraju, bundeva je izuzetno lako svarljiva jer 90 odsto njenog sastava čini voda, plus vlakna, pa samim tim podstiče probavu i preporučuje se onima koji imaju problema s upalama digestivnog trakta. Dobra je i za jetru i za žuč, a sadrži i enzime koji bukalno razgrađuju masnoće u krvi. Treba li da dodam da sprečava i stvaranje kamenca u bubregu i pomaže kod urinarnih upala? Sve u svemu, bundeva je, kao što rekoh, bomba zdravlja i nije mi jasno zašto je ne jedemo mnogo češće? Ako je problem u njenom "bljutavom" ukusu, verujte mi da je rešenje samo u začinima i dobroj kombinaciji namirnica. Evo mog recepta, može se jesti i u danima posta ili kad jednostavno želite da odmorite od mesa...

Sastojci:

jedna bundeva srednje veličinedve manje glavice crnog luka4, 5 većih čenova belog luka2, 3 manje šipke cimetakašika malteksakašika morske solikašičica biberakašičica kumina u prahuvode po željisemenke bundevemaslinovog ulja po ukusu

Priprema:

Potaže i čorbe uglavnom spremam u šerpi od visokokvalitetnog aluminijuma u kojoj namirnice savršeno zadržavaju aromu, ali za ovo jelo neće da škodi ni najobičniji lonac. Uglavnom je pripremim u malo većoj količini, tako da možemo da je jedemo i naredna dva dana ili kao u ovom mom slučaju nedavnog šlihta, da je donesemo šefu za ručak.Dakle, trik je da u zagrejanom ulju najpre propržim beli luk, kumin i šipke cimeta na srednje jakoj temperaturi. To ne bi trebalo da traje duže od minuta da ne bi zagoreli i jako je važno sve vreme ih mešati kako bi otpustili ukuse i fino se sjedinili. Onda dodam crni luk, koji seckam na rebarca jer tako zadrži lepši slatkasti ukus nego kad ga usitnite u secku, pa sve zajedno dinstam nekoliko minuta dok ne omekša. Ne bi trebalo dodavati vodu, tečnost od luka je sasvim dovoljna, a ukoliko ona prebrzo ispari, to vam je signal da vatru treba smanjiti.Bundeva se čisti tako što se skine koža i izvadi se unutrašnji deo sa semenkama. Preostalo "meso" isečem na kocke i ubacim kad su luk i začini postali fino staklasti. Sve zajedno se dinsta 20ak minuta uz povremeno mešanje, zatim se ulije voda i kad čorba proključa, temperatura se smanji i dalje se krčka dok komadi bundeve ne postanu mekani. Na kraju se izvade šipke cimeta i sve se izmiksa štapnim mikserom, dodaju se so i sveže mleveni biber. Prilikom serviranja volim da preko čorbe pospem malo semenki od bundeve. Neko uz ovo jede pavlaku ili sirće balzamiko, ja međutim, idem na "klot" varijantu.

Probajte, javite kako vam se čini. Šef je rekao "možeš da se udaš".***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=dbWQkhcuI0sPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram