Od Handkea do Valjarevića - 20 priča o putovanjima

Opisana kao "knjiga priča najznačajnijih srpskih pisaca o putovanjima, ali i više od toga", zbirka "Zov daljine" počinje tekstom Petera Handkea. Odakle Handke u ovom izboru, pitamo književnicu Ljubicu Arsić, koja je zajedno sa urednikom u "Laguni" Dejanom Mihailovićem uredila ovu panoramu.- U ovakvim antologijama, a ovo je sedma u okviru iste edicije, uvek jedan strani pisac otvara i uvodi u priče domaćih pisaca. I obrnuto, antologije priča stranih pisaca uvek otvara neko od domaćih autora. Pre Handkea to su bile Ljudmila Petruševska, Margaret Atvud... - kaže Ljubica Arsić.Poznati nemački pisac oko koga se pletu kontroverze, posebno nakon što mu je 2019. dodeljena Nobelova nagrada, bio je izbor Ljubice Arsić.- Handke malo izaziva polemike, ali je meni bio interesantan za ovaj izbor najpre zato što ima priče i romane u kojima piše o putovanjima. Zanimljiv je i po tome što je kao nemački pisac istraživao i druge kulture i kontekste. Priče u ovom izboru ne bave se samo geografskim putovanjem, nego i mentalnim, putovanjem u prošlost... - dodaje Ljubica Arsić.

"Zov daljine" otvara "Epopeja o iščezavanju puteva ili neka druga poruka Sent Viktoara", tekst objavljen kao poslednji zapis u Handkeovoj knjizi putopisa "Još jedanput za Tukidida", objavljenoj na srpskom 1990. i potom 2019. godine. Handke je tu knjigu, kako je rekao njegov prevodilac Žarko Radaković, objavio nakon što je 1987. krenuo i godinama putovao oko sveta, živeći bez adrese. U njoj se pet od 17 zapisa odnosi na prostor bivše Jugoslavije. I Radaković je zastupljen u "Zovu daljine" svojom pričom "Putovanje".Panorama se nastavlja pričom-putopisom-esejem "Putnik kroz vreme; put ka zamku" Radoslava Petkovića, a slede priča "Vodič" Vladimira Kecmanovića smeštena na Doćol i "My Sweet Little One" Ljiljane Đurđić, koja počinje zagrljajem ujaka ("pratioca jedne od onih starica punih para") i njegove sestričine nakon mnogo godina pred Notr Damom u Parizu.

Uglješa Šajtinac predstavljen je kratkom pričom "Put, o! Pis!" u kojoj narator po povratku kući piše putopis "sa puta sa kog se nije vratio", Jelena Lengold autorka je "Crnih očiju kormorana", a Goran Petrović smestio je svoju priču u Rusiju. Pod nazivom "Moskva, obrnuta babuška", Petrović u nekoj vrsti ličnog lirskog bedekera piše o metrou, crkvama, Crvenom trgu, kući Maksima Gorkog i "omiljenim vratima" koja "ne pripadaju svetu književnosti"...O Rusiji piše i Aleksandar Gatalica u priči "Nevidljivi čovek u Rusiji", datoj kroz pisma "levičarskog intelektualca Gerasima" poslata iz 1953. godine iz beogradske Palmotićeve ulice izvesnom Petru.Gordana Ćirjanić autorka je priče "Teške vode", koje počinju incidentom u bazenu banjskog lečilišta, a Jovica Aćin piše o "Pogledu na Delft".Dramski pisac Dušan Kovačević je pričom "Spomenik" čitaoce sa seoskog vašara na Veliku Gospojinu preko razgovora naratora sa Kovačevićima poveo na put u Prvi svetski rat i povlačenje preko Albanije, a Milisav Savić pozabavio se "Ljubavnicima na putovanjima" u Veneciju, Rim, Dubrovnik i Vršac, sa jednim "nevidljivim neznancem".Reditelj i pisac Goran Marković "Ružu vetrova" počinje sletanjem grupe putnika na tivatski aerodrom, među kojima je i "režiser Andreja Lukić" koji odlazi u Pomorski muzej u Kotoru, Danica Vukićević piše lirsku prozu "Adski triptih", a Vule Žurić svoj "Tačan položaj Raja" počinje citatom Trockog i njegovim ubistvom u predgrađu Meksiko Sitiju.Mirjana Mitrović napisala je "Damu u miljama", Aleksanda Đuričić "Stazu ka jezeru", a Vasa Pavković "Put u Makedoniju".U završnici "Zova daljine" čitaoci mogu da pročitaju priču Srđana Valjarevića "Putovanje do kraja teksta", gde narator ispunjava obećanje dato sebi u bolnici dve godine ranije i odlazi u - Laponiju.

- Ovakve antologije su antologije ličnog ukusa. Biramo one koji su se iskazali u kratkoj priči. Ove priče naručene su specijalno za "Zov daljine". Uzdali smo se u autore i čekali da vidimo šta će napisati. Gledali smo da to bude i presek kroz različite poetike, a da budu zastupljeni različiti autori, od onih najznačajnijih kao što je Dušan Kovačević, pa do onih možda manje poznatih - kaže Ljubica Arsić.Na pitanje da li je bilo još nekih pisaca koje su pozvali, a da im je žao što se oni nisu odazvali, Ljubica Arsić dodaje da su se pojedini opravdali time što su bili zauzeti pisanjem drugih svojih tekstova, a i da su Mihailović i ona imali na umu da ne bude više od 20 autora.

- Pisaca kojih nema sada biće možda u sledećim antologijama, a namera mi je da uključimo i pojedine mlađe autore čije priče čitam u časopisima, ali o tome kada dođe vreme - zaključuje Ljubica Arsić.