Želimir Žilnik dobitnik Beogradskog pobednika 52. Festa

U svojoj bezmalo šest decenija dugoj karijeri Žilnik je snimio oko 60 filmova. Njegovi prvi profesionalni dokumentarni filmovi, „Žurnal o omladini na selu, zimi“, „Pioniri maleni mi smo vojska prava “ i „Nezaposleni ljudi“, postižu veliki uspeh na Beogradskom festivalu kratkog igranog, animiranog i dokumentarnog filma. 

Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969), groteska o grupi mladih protagonista koji šire svoja beskompromisna marksistička uverenja po ruralnim predelima Vojvodine, dobija Zlatnog medveda na Berlinalu. Žilniku je tada 27 godina.

Nakon problema sa cenzurom i opstrukcijama, početkom sedamdesetih Žilnik odlazi u emigraciju u Nemačku. Snima sedam kratkih filmova, kao i dugometražni igrani film „Raj“ (1976). Ti filmovi su među prvima tretirali temu gastarbajtera u Nemačkoj.

Krajem sedamdesetih se vraća u SFRJ, a direktor SNP-a Miloš Hadžić uključuje  ga u pozorišni rad. U tom periodu sarađuje sa braćom Vranešević iz “Laboratorije zvuka”, a krajnji rezultat je "Gastarbajter opera" koja je premijeru doživela 1977. godine.

Počinje da režira filmove i doku-drame za TV Beograd i TV Novi Sad. Neke od njih nagrađivane su na televizijskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Osamdesetih godina, filmovima kao što su „Druga generacija“ ili „Kako se kalio čelik“ tematizuje nagoveštaj političkih i socijalnih promena u tadašnjoj Jugoslaviji. Veliki pažnju javnosti izazvao je kasnije i film „Tito po drugi put među Srbima“ (1994).

Tokom osamdesetih, kao i devedesetih u nezavisnim produkcijama, nastaju i Žilnikovi igrani filmovi koji su dobijali najznačajnije nagrade domaćih festivala, a film „Marble Ass”  dobija specijalnu nagradu „Teddy Bear“ na Berlinalu 1995.

Problemi u zemljama centralne i istočne Evrope, a naročito problemi izbeglištva i migracija na granici sa Evropskom unijom, Žilniku su inspiracija za tematski ciklus u kojem snima filmove „Kenedi se vraća kući“ (2003), „Gde je Kenedi bio dve godine“ (2005), „Evropa preko plota“ (2005), „Destinacija Serbistan“ (2015), i „Najlepša zemlja na svetu“ (2018).

Bonus video: Kusturica na zatvaranju Kustendorfa