Šta će biti sa srpskim filmom, da li Fest da menja termin i treba li nam još jedan festival

I to godine kada su se desile mnoge turbulencije u svetu naše kinematografije. Naime, do aprila najvažnija institucija srpske kinematografije - Filmski centar Srbije, bila je „zaglavljena“. Trajalo je to čitavih 15 meseci. Toliko je funkcionisala uz "pomoć štapa i kanapa", odnosno bez Upravnog odbora, koji se raspao nakon što je još novembra 2021. izbio skandal zbog poništavanja Konkursa za eminentne reditelje.

U novi UO ušli su Miroslav Lekić (predsednik), Sonja Damjanović, Nenad Okanović, Nenad Janković i Anđelija Andrić. To je značilo da je konačno mogla da se odblokira naša kinematografija, da se pristupi realizaciji godišnjeg ugovora o realizaciji plana i programa, koji podrazumeva raspisivanje konkursa, zaduženja domaćih festivala, međunarodne obaveze, našu izdavačku delatnost, medija desk…A onda je početkom juna Ministarstvo kulture, samo mesec dana uoči isticanja mandata, umesto da raspiše konkurs za novog direktora, razrešila Gordana Matića sa čelne funkcije u Filmskom centru Srbije ne obavestivši ga zvaničnim putem, već saopštivši to na društvenim mrežama. Za vršioca dužnosti postavila je Ivana Karla, bivšeg sekretara za kulturu grada Beograda, stavivši tako najvažniju instituciju domaće kinematografije sasvim nepotrebno v.d. stanje.- Ostao je gorak ukus posle svega. Nije moralo tako da se desi i bila je to volja samo jedne osobe. Umesto zakonske obaveze da raspišete konkurs za direktora učinite lošu stvar za kinematografiju i institiciju od nacionalnog značaja. Ivan Karl je postavljen kao v.d, što je nezgodno i za njega i za samu instituciju - ocenjuje danas za Nova.rs Matić.Karl, koji je po postavljanju na ovu funkciju za naš sajt rekao da "ima vremena za priču", pre neki dan je za Tanjug izjavio da mu je od dolaska u FCS zadatak bio da "neke stvari iznutra dovede u red, da bi centar bolje radio". Precizirao je da je doneta sistematizacija koja odražava realno stanje stvari u FCS-u, sa sektorom za konkurse, programe i izdavaštvo, sektorom za međunarodnu saradnju i promociju našeg filma i opštim pravnim i finansijskim sektorom i ocenio da je „na taj način podela poslova izvedena najoptimalnije“.

Međutim, doskorašnji direktor Gordan Matić priča za Nova.rs da je ta sistematizacija bila spremna dok je još on bio na čelu ove institucije:- Mi smo dali predlog te sistematizacije, koja je bila usklađena s novim Zakonom o kulturi. A uskladili smo je još prošle godine s pravnom službom Ministarstva kulture, zato što tada nismo imali Upravni odbor. A imali smo zakonski rok, obavezu za donošenje sistematizacije, i s mojim odlaskom trebalo je da bude usvojena - objašnjava Matić.A njegov naslednik na toj funkciji ustvrdio je i da je „u prošlosti konkursa bilo malo više nego što treba“, dodavši da će FCS u narednom periodu smanjiti njihov broj, ukrupniti ih, i da neće biti tako česti, i da bi komisije odabranim projektima trebalo da dodele veća finansijska sredstva, ocenivši da žele da izbegnu „epidemiju vraćanja sredstava“.Postoje, kako je naveo, filmovi koji su dobili manje sredstava, i iz objektivnih razloga nisu snimljeni, pa je novac vraćen u državni budžet, a nije otišao za druge filmske projekte, te da će FCS u 2024. pomoći korpusu ostvarenja koji nisu blizu snimanja i da će sledeća godina biti konsolidacije srpskog filma.

Bura zbog srpskog kandidata za Oskara

No, Matić, koji je od prethodnika na čelnom mestu FCS-a Bobana Jevtića, nasledio brojnost konkursa, a jedini koji je dodao jeste onaj za stimulisanje distribucije filmova, pominje i koje su prednosti oni imali.

- Bilo nam je važno da na konkursima odvojimo komercijalne, od autorskih, arthaus filmova. Da li je smanjivanje broja konkursa dobar put? Pokazaće vreme, ali s većim brojem konkursa imali smo rezultate. Iako kad imate raslojene konkurse, to je veći izazov, jer podrazumeva i veći broj komisija, opet smo do 2023. bili prisutni na najvećim svetskim festivalima, šer gledanosti domaćeg filma nikada nije bio veći. U Srbiji je tokom 2021. i 2022. godine domaći film ubedljivo najgledaniji u našim bioskopima, a na konkursima su i dečji filmovi dobijali sredstva. Setite se samo uspeha ostvarenja "Leto kada sam naučila da letim", pa toga da smo s art filmovima učestvovali na najznačajnijim festivalima, kakvi su Kan, Venecija, Berlin. Film „Strahinja Banović“ dobio je Gran pri na festivalu u Karlovim Varima, a među najgledanijim filmovima u Hrvatskoj, uz Bonda i blokbastere, bili su "Južni vetar" i "Toma“ - podseća Matić, a komentarišući „epidemiju vraćanja sredstava“ naglašava:- Za vreme mog četvorogodišnjeg mandata novčana sredstva vratio je samo Srđan Dragojević i ekipa filma “Košare”, odnosno Mladen Matičević za dokumentarni film, koji je trebalo da radi u Rusiji.https://www.youtube.com/watch?v=1imoWNMRvt8Od dolaska Karla desio se još jedan skandal - s obzirom da je Selekciona komisiјa Filmskog centra Srbije za odabir srpskog kandidata za prestižnu nagradu Oskar Američke akademiјe za filmsku umetnost i nauke većinom glasova donela odluku da јe srpski kandidat za 2023. film "Što se bore misli moјe" reditelja Milorada Milinkovića. Takva odluka izazvala je buru u javnosti i negodovanje mnogih kulturnih radnika zbog toga što je prednost data ostvarenju koje nije prikazano ni na jednom značajnom festivalu, niti je ovenčano bitnim nagradama, iako su "u trci" bili i hvaljeni i nagrađivani naslovi u regionu, Evropi i svetu - "Čuvari formule", "Da li ste videli ovu ženu?" i "Lost Country". Naš kandidat je glatko ispao iz trke za Oskara.Početkom ovog meseca, FCS je najavio pokretanje projekta Srpski bioskop u Mts dvorani, koja je otvorena 11. decembra, a program će se, kako je rečeno, koncipirati "u hodu".

– Krenuli smo od ideje da bi bilo potrebno da imamo jedan prostor koji bi se zvao Srpski bioskop, a sada se zove Sala FCS. Želimo da realizujemo da u bioskopu premijerno prikazujemo domaće filmove a istovremeno i neke koji su postali istorijski. Biće to prezentacija domaćih autora i filmskih i televizijskih, i to remasterizovane i digitalne verzije. U periodu pred nama ćemo koncipirati program – naveo je tada Miroslav Lekić, a Ivan Karl je rekao da će Sala biti izuzetno aktivna a cena ulaznica će biti popularna.

Neophodne suštinske, ne kozmetičke promene

Karl se dotakao i festivala koji nam predstoji - Festa, navevši da je neophodno njegovo pomeranje u bolji termin, što je po njemu - oktobar. Nije to prvi put da se zalaže za drugi termin, s obzriom da je o tome već govorio dok je bio sekretar za kulturu Beograda i predsednik Saveta Festa. A ovaj termin obrazložio je time da se to poklapa sa sezonom u Holivudu i našim premijernim filmovima, da su naslovi s Kanskog festivala još aktuelni, a naročito oni s Venecije koja se završava u septembru.- Fest bi tada imao aktraktivniji, jači i povoljniji program. Ako mislimo da Fest bude konkurentan, atraktivan i da trči trku sa mnogim festivalima u okruženju, trebalo bi razmišljati o promeni termina, pre ili kasnije - kazao je napomenuvši da poštuje sadašnju odluku u Beogradu da se termin Festa ne menja, ali i da je siguran da će promena u jednom trenutku biti neminovna, kao i kada je bio iz revijalnog pretvoren u takmičarski festival.

Podsetimo, međunarodni filmski festival Fest biće održan od 23. februara do 3. marta naredne godine u Beogradu. Datum održavanja festivala 52. Festa usvojio je Odbor ove manifestacije, a za produkciju i organizaciju jednog od naših najuglednijih festivala biće zadužen Centar beogradskih festivala, dok će o programu odlučivati dugogodišnji selektor i umetnički direktor Jugoslav Pantelić, koji smatra da ne treba menjati termin ovog festivala.- Zima + Beograd = Fest. Baš zbog toga što sam dugogodišnji umetnički direktor i selektor Festa, odgovoriću vam pitanjem: Koja je prednost što Novu godinu slavimo zimi, a ne leti? Svakako da bi meni sa te pozicije bilo mnogo jednostavnije da napravim program filmova u to doba godine, ali mislim da praktičnost i umetnost ne treba stavljati u istu rečenicu. Isto tako mislim da ukoliko želimo ozbiljno da razgovaramo, termin ili mesto održavanja festivala su u našem slučaju više kozmetička, a ne suštinska pitanja - kaže Pantelić.Iako se mnogi ljubitelji filma nadaju da će se pored odličnih filmova vratiti i nekadašnji glamur povratkom u Sava centar, Jugoslav Pantelić ističe da to zavisi od toga kada će Velika dvorana SC biti funkcionalna do tada za bioskopske projekcije.A kako smo nezvanično saznali deo programa festivala odvijaće se u Sava centru, no ne i glavni, s obzirom da bi Velika dvorana trebalo da bude svečano otvorena tek krajem proleća ili početkom leta.

Treba nam smotra domaće kinematografije

Potegao je Karl još jednu temu - a to je nacionalni filmski festival. Smatra da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg - nacionalnog, kakav je u bivšoj Jugoslaviji bila Pula:- Nacionalni festival bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama. Sada smo na putu ka tome.Jugoslav Pantelić se s tom idejom slaže, što ovako obrazlaže:- Posle Pule i Herceg Novog, samostalna domaća kinematografija nije imala reprezentativan festival koji predstavlja i ocenjuje celokupnu godišnju filmsku produkciju. Nacionalni festival je smotra svih snimljenih većinskih i manjinskih filmova jedne nacionalne kinematografije koji podrazumeva ostvarenja koja su snimljena sa i bez pomoći države.

Na naše pitanje da li je nekadašnji Program Srpski film u okviru Festa, gde su dodeljivana priznanja domaćim autorima, bio pandan nacionalnom filmskom festivalu, odgovara:- Kada je pre deset godina kao jedan od programa uveden i Program Srpski film, često sam isticao da nije nikakva zamena za nacionalni festival kojeg nema, već prilika da međunarodni žiri, sastavljen od tri inostrana i dva domaća člana, stručno vrednuje odabrane domaće filmove u isto tako odabranim kategorijama. U početku, odabir su vršile stručne selekcione komisije, a kasnije su taj program činili isključivo s moje strane selektovani premijerni domaći filmovi, dakle oni kojima je prikazivanje na Festu bilo prvo javno prikazivanje u Srbiji. Premijernih domaćih filmova koji su u datom momentu bili spremni za izlazak pred ovdašnju publiku najčešće nije bilo dovoljno za kvalitetan, na bilo kom nivou homogen festivalski program, čak i nakon što sam poslednje godine postojanja tog programa u isti ravnopravno integrisao i domaće manjinske koprodukcije.Program Srpski film je prestao da postoji 2018, ali se zato selektovani premijerni domaći filmovi, skladno konceptu umetničkog direktora i selektora, plasiraju od 2019. ravnopravno u sve programe Festa - od Glavnog takmičarskog do Fest klasika.- Taj primer jasno pokazuje zbog čega je važno imati festival koji jednako tretira jednogodišnju, većinsku i manjinsku produkciju svih domaćih premijernih i filmova koji su već bili u distribuciji, a to je suštinski dobro postavljen nacionalni festival. Takvi festivali u inostranstvu su u višegodišnjoj krizi koja je sve vidljivija, no razni objektivni i oni drugi izazovi ne utiču na njihovu neophodnost opstanka - zaključio je Jugoslav Pantelić.

A filmski kritičar Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog i selektor Festivala glumačkih ostvarenja igranog filma u Nišu za Nova.rs priča da od raspada SFRJ, kada je Festival jugoslovenskog igranog filma u našoj zemlji bio u Puli, nije bilo takve smotre kod nas:- Osim 2007. godine u Novom Sadu, kada je održan prvi i jedini nacionalni festival srpskog filma u organizaciji Filmskog centra Srbije, a direktor je bio Dragan Bjelogrlić. Taj festival je prikazao veliki broj novih, premijernih filmova iz tzv. postprodukcionog fonda. Činjenica je da mi svih ovih godina nemamo festival koji bi nagradio sve kategorije filmskog stvaralaštva, a ne samo najbolji film, reditelja i glumce, nego sve druge i tehničke kategorije jeste nešto što svaka ozbiljna kinematografija treba da ima. Ali, treba ozbiljno promisliti gde treba da bude organizovan i da li sve treba da bude u Beogradu ili na nekom drugom mestu - upozorava Dabić.Bonus video: Dragan Bjelogrlić prima nagradu u Lokarnu