0
"Autentičan, studiozan, ekspresivan", epiteti su kojima je žiri "Sterijine nagrade" opisao mladog glumca Teodora Vinčića kad je ovenčan ovim prestižnim priznanjem 2022. godine za ulogu robota Šile u komadu "Rolerkoster" Ateljea 212. Ovom rolom Vinčić je skrenuo pažnju publike i kritike, a do danas pomenute epitete uspešno opravdava.
Iako su mnogi očekivali da će uslediti stalni angažman u Ateljeu, nedavno je na proslavi 76. rođendana Jugoslovenskog dramskog pozorišta obnarodovano da je Teodor Vinčić postao stalni član tog teatra. Na ovoj svečanosti mladi glumac je postao i laureat nagrade koja nosi ime velikog Nebojše Glogovca nakon zapaženih uloga u predstavama „Sirano“, „Gubitnik“ i „Limeni doboš“.
– Svaka nagrada je velika čast, podstrek za dalje, znak da je dobro to što radiš i trudiš se, ali i opomena da nastaviš još bolje. Međutim, kada nagrada nosi ime Nebojše Glogovca, onda je to posebna stvar. Ogroman teret na leđima. Glogovac nam je svima bio uzor i neobjašnjiva je čast biti laureat ovog priznanja – kaže za Nova.rs Vinčić.
Ističe da je oduvek bio zadivljen Glogovčevom „lakoćom glume“.
– Na sceni je bio lagan, prirodan, njegova gluma je bila sirova i surovo iskrena. Delovalo je sve tako lako pred vama, a iza toga je stajao snažni vulkan emocija, truda i dubokog promišljanja. Glogovac je oduvek bio jedinstven – ocenjuje.
U glumačkom izrazu trudi se da nađe svoju crtu i autentičnost, što se i prepoznaje u svakoj njegovoj roli. Voli da se igra glasom, tonalitetom, naglaskom, čime često, iako malim ulogama, osvoji publiku.
– Koju god ulogu igram, volim da što više odem od sebe. Želim da pronađem u svakom liku nešto iščašeno – da li u glasu, pokretu ili nečemu drugom. Trudim se da svaki put napravim i prokljuvim nešto novo i nastaviću da se igram koliko god mogu.
Nagrada „Nobojša Glogovac“ pripala mu je sasvim zasluženo za čitav dijapazon uloga – Glena Gulda u predstavi „Gubitnik“; Trubača Majna, Kobjele, Poručnika Hercoga, Hanzike Kolina, Žandara, Činovnika, Praseta, Učenika, Stefana Bronskog, Rusa i Teodora u predstavi „Limeni doboš“ i Monflerija i Kaluđera u predstavi „Sirano“.
– U “Siranu” su bili potpuno drugačiji načini rada nego u komadu „Limeni doboš“. Reditelj Gorčin Stojanović je tačno znao šta želi od predstave i odmah smo prionuli na posao, a u “Limenom dobošu” u režiji Vasila Hristova smo mnogo istraživali. I jedno i drugo je bila zanimljiva i predivna igra. Uživao sam u svakom trenutku. Iako su to sporedne uloge, trudim se maksimalno. Volim da dođem i „pokupim kajmak“, to je nešto što me baš inspiriše i ispunjava – kaže kroz osmeh Vinčić.
To što je postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta mu je, priznaje, poput ispunjenja sna.
– Svi smo maštali da bar jednom zaigramo na sceni JDP-a, a eto meni se desilo i da igram i još sad i da se zaposlim. Sve to je još uvek ogroman šok za mene. Još ne znam šta će se promeniti u mom životu sada, ali se radujem da otkrivam i radosno prihvatam sve što me čeka – zaključuje Vinčić.
Bonus video: „Sirano“ u JDP
