VIDEO Bjelogrlić u suzama, prvi put igra bez Marka Živića

- Kako su se Martini i Mekmarfi zbližavali, tako smo se i Marko Živić i ja zavoleli. Marko je sahranjen u tom kostimu, a ja sam držao govor. To je čudno u našem poslu - kada se pomešaju fikcija, iluzija i realnost, ali nekako taj proces je bio paralelan. Kako smo se zavoleli na sceni, tako smo se zavoleli i u životu. Ne mogu da zamislim kako će mi biti kada budem video drugog glumca u tom kostimu, ali radost teatra nadmašuje sve - rekao je Dragan Bjelogrlić uoči izvođenja predstave "Let iznad kukavičjeg gnezda" koja je odigrana 4. aprila prvi put bez pokojnog glumca i to na dan kada bi napunio 50. rođendan.Pozorišna radost jeste bila velika, ali ljubav i tuga za prerano preminulim prijateljem bila je jača. Poklanjanjući se pred prepunom salom, svi glumci gledali su na gore, a Bjelogrlić nije mogao da zadrži suze.Prijateljstvo između njega i Marka trajalo je godinama. Pored pozorišta, igrali su mnogo puta zajedno ispred kamera – počev od "Montevidea", preko "Senki nad Balkanom", do "Tome" koji je Bjela režirao… Ipak, "Let" je bio njihov.

Marko Živić sahranjen je u kostimu Martinija kojeg je igrao maestralno, a na sahrani Bjelogrlić je održao govor.- Šta raditi kada ode čovek sa dušom, nežne, krhke i davno ranjene srne. Kako reći zbogom tom toplom, širokom i razdraganom osmehu. Kako se oprostiti od te vrcave radosti, koja nas je sve opčinjavala, a u stvari je samo pokušavala da sakrije, zabašuri svoj tužni pogled, nežnost i ranjivost. Kako sad treba da se oprostim od tebe, Marko. Treba da ti kažem kako negde ideš i da te svi mi nećemo više sresti, videti i zagrliti. Kako se to radi, koje su to reči. Najradije bih da ti pokažem, kako sam te voleo. Ali, verujem da si ti to znao i osećao. Više od 15 godina, opraštali smo se na sceni. Obojica smo plakali svaki put – kazao je Bjela tada kroz suze i nastavio:

- Martini je dao svoju tašnu Marfiju, ne bi li ga umirila da ostane i ne ostavi ga. Tu tašnu si mi poklonio za moj 50 rođendan. Ja sad evo plačem, hteo bih da ti dam tu tašnu i da te zamolim nekako da ne odeš. Znam da je uzalud, ali verujem da ću ti je ipak jednom dati, plakati i smejati se kao nekad. Jeleni umiru sami, kao i ranjene srne, ali ti Marko ostaješ u srcima ljudi, koji su imali sreće da te upoznaju. Zato će priča o Kruševačkom Petru Panu sa Crvenog krsta dugo trajati. Dobri moj, Marko, Martini, putuj sa tvojim toplim osmehom. Nama ostaje da te čuvamo i sećamo na tebe!Bonus video: Bjelin govor na sahrani Marka Živića 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bjelogrlicseusuzamaoprostioodmarkazivicagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2571746"]