Knjiga Danila Kiša “Iz prepiske”, koju je priredila piščeva bivša partnerka Mirjana Miočinović, pre nekoliko dana je objavljena u izdanju Arhipelaga. U ovom nastavku donosimo vam pisma slikara Ljube Popovića koja je slao Danilu Kišu iz Pariza.
Iz književne i lične zaostavštine Danila Kiša pred čitaoce je stigla velika knjiga prepiske od dečačkih i mladićkih dana do perioda uoči piščeve smrti. U ovoj knjizi na preko 630 strana nalaze se Kišova pisma prijateljima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima. Naravno, tu su i pisma koja su upućena Kišu.
U ovom tekstu predstavićemo vam dva simpatična i u nekim delovima urnebesna pisma iz knjige “Iz prepiske” koja je Kišu napisao njegov prijatelj čuveni slikar Ljuba Popović na početku svog života u Parizu.
(Pariz, 1963) utorak 10. dec.
„Kiš,
Dobio sam pismo. Ja teško pišem. Lepo što dolaziš. Toškovića nekad vidim. Ovde je bio. Pozdravljam Mirjanu. Da li još nosi majice sa zmajevima? Interesuješ se za neke žene? hm. Ovde ćeš biti kontrolisan. Dado (Đurić, prim.ur) je 100 km od Pariza. Idem tamo da se zabavim kao homo fizikus. Cepam drva svake druge nedelje. Lepo… Imam pare za hranu I materijal. Za Pigal ne. Ovde su problem žene i voda: i jedno i drugo su pokvareni. Raduje me što dolaziš. Ovde sem Dade nisam skoro ni sa kim… Ima mnogo Jugoslovena. Većinom su svi tupavci. Dosadni. Loše pišem pisma. Javi kad dolaziš. Ako to bude javljeno dan ranije, vreme i mesto, bićeš sačekan sa moje strane.
Pozdrav, Ljuba”
Sledeće pismo Ljube Popovića Danilu Kišu koje je u knjizi izdvojeno, napisano je 30. maja 1965.
“ Danilo,
Dobio sam tvoju kartu. Ipak si se konačno pojavio, ovoga puta ponovo u Strazburu. Lepo. Nikakvih novosti o tebi sem škrtih i neproverenih izjava Mira Glavurtića. (“ Družim se sa literatama: Kišom, Kovačem i Davidom.”) Ovo Davidom bilo je verovatno zbog rečeničkog zvuka. Kola (sportska) nisam kupio i pored svih iščekivanja mojih beogradskih poznanika iz razloga što ću to učiniti kada budem imao šanse i za šofera.
Ja se nalazim na zadnjoj metro stanici “Charenton ecoles” sa telefonom (ENT 43-44) koji možeš upotrebiti ako imaš želja. Ostajem u Parizu ceo jun, a negde u julu odlazim u Jugoslaviju. Javi se odmah pismom da znam o tebi kad, koliko, gde, šta radiš i uopšte tako. Javi se.
Sad imam dve sobe koje su pretvorene u jednu. Tu spavam i slikam. Ništa se nije izmenilo. Verovatno na jesen imaću izložbu u galeriji na Bl. St. Germain u galeriji Diderot. Da sam imao tri godine boravka u Franczuskoj izlagao bih u okviru “Ecole de Paris” na Bijenalu. Prošao sam kroz žiri.
Mijana nije sa tobom? Hm. Pozdravi onu gospođu iz galerije. Hm. Poljubi je u čelo, stara huljo iz Bileća. Ti joji si kovao pesme onoj uskogrudoj bibliotekarki sa zađubrenim zubima, onoj koja je u džak haljini izazivala pohote gomile ibezumljenih vojaka za koje je genitalija postala mislna imenica. Ti koji vezuješ homo fizikusa sa sportskim kolima!
Ha, ha… Javi se. Milo mi je što si stigao.
Mnogo pozdrava,
Ljuba”
Pored pisama prijatelja i porodice, najveći deo knjige ipak zauzimaju pisma koja prate Kišov neraskidivi spoj života i literature
“Polazeći od okolnosti života samog, ova prepiska pokazuje iznutra i iz najveće moguće blizine jedan život posvećen književnosti i neodvojiv od nje, život koji istovremeno počiva na etičkim zahtevima i na poetičkim principima datim u jedinstvu svakodnevnog života i stvorene umetnosti. Kiš svoja pisma najčešće nije čuvao, ali je čuvao pisma koja je dobijao. U nastanku knjige Iz prepiske ta sačuvana pisma drugih bila su često trag kojim treba ići ne bi li se došlo do originala Kišovih pisama u arhivima piščevih sagovornika ili njihovih naslednika”, kaže kaže glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović u predgovoru knjizi Iz prepiske.
Sutra: Književna elita: Pisma Kundere, Dovlatova i Čarlsa Simića – Danilu Kišu
Bonus video – Luna park: Pouke i naravoučenija neobičnog Džonija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar