0
Američka glumica Džina Roulands, koja je tri puta osvajala „Emi“ i bila dva puta nominovana za „Oskar“, preminula je u 95. godini, a ostaće upamćena po maestralnim ulogama snažnih žena u teškim situacijama.
Džina Roulands je tokom svoje karijere, koja je započela u pozorištu i na televiziji 50-ih godina, igrala u brojnim filmovima, uključujući i one koje je režirao njen prvi suprug, glumac, pisac i reditelj Džon Kasavetes. Nik Kasavetes je u junu saopštio da Roulandsova ima Alchajmerovu bolest, kao što je to bio slučaj i sa likom kojeg je tumačila u filmu “The Notebook” iz 2004. godine.
„Želeo sam da moja mama glumi stariju Eli u ’Beležnici’, i proveli smo mnogo vremena pričajući o Alchajmeru i želji da budemo autentični u tome, a sada, poslednjih pet godina, ona ima Alchajmera. Ona je u punoj demenciji. I to je tako ludo, mi smo to proživeli, ona je to odglumila, a sada je to na nama“, rekao je svojevremeno Nik.
Roulandsova i Kasavetes su bili istaknuti par u nezavisnoj filmskoj industriji 70-ih i 80-ih godina. Kasavetes je bio pionir u sinema verite (naziv za vrstu umetničkih filmova zasnovanih na dokumentarističkom postupku prim.aut), dok je Roulandsova bila njegova muza.
Prema rečima “Njujorkera” iz 2016. godine, iako je nezavisno filmsko stvaralaštvo postojalo pre Kasavetesa, on je sa Roulandsovom uspeo da stvori nezavisne filmove koji su se razlikovali od Holivuda ne samo u zapletima ili stilu, već u privlačnosti glume i snazi drame.
Snimila je deset filmova sa Kasavetesom pre njegove smrti 1989. godine, uključujući psihološku dramu „Noć otvaranja“ („Opening Night“) iz 1977. godine i bračnu sagu „Lica“ („Faces“) iz 1968. godine.
U „Ženi pod uticajem“ („A Woman Under Influence“), koju je Kasavetes prvobitno napisao kao dramu i koja se smatra jednim od njenih najboljih glumačkih nastupa, Roulandsova je igrala Mejbel Longeti, domaćicu koja se suočava sa mentalnom bolešću.
U jednom intervjuu Roulandsova je na pitanje koji je film za nju predstavljao najveći izazov odgovorila da je to bio „Žena pod uticajem“ zbog veoma komplikovanog, rastrzanog lika koji je u njemu tumačila. Upitana da li ima običaj da gleda svoje filmove, glumica je rekla da to čini samo jednom, nakon snimanja, i nikada više.
„Nestalo je mnogo ljudi s kojima sam radila. To me povremeno rastužuje, zato nema potrebe da gledam te filmove“, kazala je ona.
Kao odlučna i snažna glavna junakinja u filmu „Glorija“ („Gloria“) iz 1980. godine, Roulandsova je spasla i zaštitila mladog dečaka bez roditelja od mafijaša koji su pokušali da ga ubiju.
“Glorija” je predstavila veličanstvenu njujoršku sliku. Roulandsova je igrala glavnu ulogu, tvrdoglavu mafijašku devojku, koja živi sama u stanu u blizini stadiona „Jenki“ i uživa određeni poluzaštićeni status. Onda se Glorija promenila u srednjim godinama kada su se njeni saradnici pojavili da ubiju njenog komšiju, računovođu mafije. Njene nasilne scene dok spasava dečaka su zapanjujuće. Ona je žestoka i ubedljiva.
Nešto suptilnija uloga došla je u Kasavetesovom revolucionarnom filmu “Lica” (1968). Roulandsova igra Dženi Rap, slobodnu devojku koja mora da bude vesela, tolerantna i zabavna kada se duboko depresivni oženjeni muškarci napiju i kasno pojavljuju u njenom stanu (navodno da bi se družili, priroda Džininog poluprofesionalnog prihoda je diplomatska javna tajna), mahnito pokušavajući da odvrate pažnju od nesreće svojih brakova i života. Njihova su gargojlska „lica“ izobličena panikom i potisnutim bolom. Dženi je herojski dobre volje pred ovim jadnim dušama.
Još jedna sjajna izvedba bila je u fascinantnom “Opening Night” (1977), filmu koji je poput veoma mračne verzije “Sve o Evi”. Ona igra Mirtl, etabliranu zvezdu u kasno leto svoje karijere, a Kasavetes (koji takođe režira) igra njenog kolegu. Upravo se spremajući da se prepusti delikatnoj fazi karijere igranja starijih žena, Mirtl svedoči kako omamljena tinejdžerka koja je slika i prilika nje mlađe gine od udarca automobila ispred pozorišta. To je vodi u veoma složenu krizu. To je još jedna izuzetno inteligentna, detaljna, ostvarena izvedba Roulandsove.
U Kasavetesovom ekstravagantno emotivnom i eksperimentalnom “Love Streams” (1984) vratila se da igra ženu sa psihičkim poremećajem. Sara Loson je odvojena od svoje ćerke nakon razvoda i odlazi da živi sa svojim bratom Robertom (Kasavetes), bogatim piscem koji je alkoholičar i ženskaroš. Kao i Sara, on je razveden i otuđen od svog deteta, a ove dve usamljene oštećene duše nalaze neočekivanu utehu jedno u drugom. Kako ljubavni tokovi napreduju, jadna Sara biva progutana u maničnom fantazijskom životu. U jednom od svojih čudnih snova, Sara skače u bazen ispred svog muža i ćerke, a u drugom peva uz dečji balet koji joj nudi viziju mirnog prihvatanja. To je još jedna krajnje zapanjujuća, strastvena uloga.
Poslednjih godina, Roulandsova je bila najšire poznata kao starica u drami “The Notebook” (2004), kojoj u domu za stare čita ostareli i galantni Džejms Garner. Ovo ostvarenje nežno je režirao njen sin Nik Kasavetes. Uz svu svoju ljupkost, film je stekao pravu bazu obožavatelja, ali daje samo najoštrije naznake o tome kakva je Roulandsova bila u svom veličanstvenom, lavovskom vrhuncu, piše „Gardijan“.
Radila je i na televiziji, pojavljujući se u serijama “Monk” 2009. godine (za koju je bila nominovana za „Emi“) i “NCIS” 2010. godine.
Iako nikada nije osvojila „Oskar“, Roulandsova je 2015. godine dobila počasnu nagradu Američke filmske akademije.
Džina Roulands je bila seksi, pametna, snažna, strastvena heroina, poput Barbare Stenvik, Beti Dejvis i Loren Bekol, a njen Kasavetes je na neki način bio Bogart za njenu Bekol.
Kao svoje najuzbudljivije iskustvo, Roulandsova je izdvojila saradnju sa holivudskom legendom Bet Dejvis sa kojom je igrala u filmu „Stranci“ iz 1979.
„Ona je moja omiljena glumica. Bila je divna, u realnom životu i na filmu. Imala je mnogo smisla za humor i čvrste stavove o svemu. Bila je izuzetno interesantna žena“, navela je jednom prilikom Roulandsova.
Ona je ispričala da ju je tokom snimanja jedne TV serije 1979. godine Bet Dejvis pitala da li joj se ruž razmazao.
„Rekla sam joj da ne obraćam pažnju na takve stvari, na šta mi je odbrusila da je krajnje vreme da počnem da to radim, jer sam mlada koliko i rosa u podne“, navela je Roulandsova.
Džina Roulands je imala bogatu i raznoliku karijeru, radeći sa sjajnim režiserima kao što su Terens Dejvis i Džim Džarmuš, ali njene najveće uloge bile su sa Džonom Kasavetesom: jedno drugom su bili najveća ljubav i to je učinilo njene nastupe užarenim i jedinstvenim.
Roulandsova je uvek isticala da je za njen uspeh najzaslužniji njen suprug Kasavetes koji se interesovao za žene i njihovu ulogu u društvu, za način na koji se sredima prema njima ophodi i rešava njihove probleme.
– Svi njegovi filmovi su bili o interesantnim i snažnim ženama i srećna sam što sam imala prilike da ih odigram – kazala je jednom prilikom Roulands.