U potrazi za izgubljenim vremenom: 100 godina od smrti Marsela Prusta

Marsel Prust (1871-1922) bio je francuski intelektualac, romanopisac, esejista i kritičar, najpoznatiji po monumentalnom delu "U traganju za izgubljenim vremenom". Roman u 7 tomova, napisan po motivima iz njegovog života, izdavan je u periodu od 14 godina (poslednja tri posthumno) i ostavio je dubok trag, ne samo u Francuskoj, već i u evropskoj književnosti 20. veka i izvršio je veliki uticaj na mnoge književnike.

Rođen u bogatoj lekarskoj porodici, nežan i osetljiv, u detinjstvu je bolovao od astme, što je obeležilo čitav njegov kasniji život. Prustov otac, Ahil Adrijan Prust, bio je ugledan patolog i epidemiolog, zaslužan za proučavanje i pokušaje izlečenja uzroka i širenja kolere, koja se u to vreme širila kroz Evropu i Aziju. Prustova majka, Žan Klemans Vil, bila je ćerka iz bogate i kulturne jevrejske porodice iz Elzasa.Sam Prust je čitavog života živeo u Parizu, neprikosnovenoj kulturnoj, ekonomskoj i političkoj prestonici Evrope 19. veka, i odrastao u bogatom i sofisticiranom miljeu više srednje klase, gde se kretao među advokatima, lekarima, državnicima i intelektualcima. Klasično obrazovan, finansijski privilegovan, društveno dobro povezan i blagosloven gotovo neograničenom dokolicom.Prustovo interesovanje za pisanje od ranog detinjstva postavilo mu je osnovu za budući uspeh. Mnoge teme koje se pojavljuju u Prustovom kasnijem delu “U potrazi za izgubljenim vremenom” pojavljuju se prvo u Prustovom (autobiografskjom) romanu “Žan Santej”. Prustov stil pisanja uglavnom se sastoji od dugih rečenica, od kojih neke imaju skoro nekoliko stranica.Svoje glavno životno delo pisao je desetak godina, u trci sa bolešću i smrću. U gotovo potpunoj osami i odustajanju od svih drugih delatnosti nastalo je jedno od najobimnijih i najvrednijih dela svetske književnosti, veliki roman „U traganju za izgubljenim vremenom“ (1913-1927). Roman se sastoji iz sedam knjiga: „U Svanovom kraju“, „U seni devojaka cvetova“, „Oko Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“, „Nestala Albertina“ i „Vaskrslo vreme“.Središnji deo prve knjige koji nosi naziv „Jedna Svanova ljubav“ često se izdaje kao samostalni roman. Roman od oko 3.200 stranica obuhvata period druge polovine 19, početak 20. veka i Prvi svetski rat, kao i teme koje su potresale francusko društvo toga doba (npr. Drajfusova afera). Radnja se odvija u porodičnoj kući u gradiću Kombreju, u Parizu, na normandijskoj obali i u Veneciji. Roman ima oblik esejizovanih memoara: to je zapravo fikcionalizovana povezana kvazi-autobiografija u kojoj su svi elementi uzeti iz realnosti, ali stilizovani u smislu Prustove filozofije i estetike, u simbolističkom i impresionističkom duhu vremena. Osnovne teme romana: ljubav, umetnost, vreme i sećanja, vrlo su pažljivo i dovitljivo ukomponovane u celinu.Prustove velike teme su korozija bića u proticanju vremena, ljubomora i ljubav (heteroseksualna i homoseksualna), telesnost i determinacije psihe telom, nestalnost međuljudskih odnosa, problematičnost identiteta, snobizam i politička kultura.

Marsel Prust je bio homoseksualac. Njegova seksualnost i veze sa drugim muškarcima često su bile opisivane u njegovim biografijama. On nikada otvoreno nije priznao svoju homoseksualnost, iako su njegova porodica i bliski prijatelji znali ili sumnjali da jeste.Prust je poslednje tri godine svog života proveo je u svojoj spavaćoj sobi, spavajući danju i radeći na romanu noću. Preminuo je od upale pluća 18. novembra 1922. u svojoj 51. godini.Bonus video: Dejan Aleksić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dejanaleksipisac-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3120266"]