0
Pozorište mora da se bavi velikim temama. To nije nauka, nije filozofija, nego pozorište, govorio je jedan od najboljih reditelja bivše Jugoslavije i dugogodišnji upravnik Ateljea 212 Ljubomir Muci Draškić (1937-2004), koji nas je napustio pre dve decenije.
Atelje 212 tim povodom ponovo je pokrenuo Festival pozorišne igre „Mucijevi dani“ koji će biti otvoren sutra u podne, kada će govoriti Svetlana Ceca Bojković, upravnik Novica Antić, Iva Draškić Vićanović i kustos Aleksandra Milošević.
Ljubomir Muci Draškić rođen je u Zagrebu 1937. godine. Završio je Četvrtu (mušku) gimnaziju u Beogradu a posle dve godina bavljenja glumom u Akademskom pozorištu primljen na Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu, odsek režija, u klasi profesora Vjekoslava Afrića.
Po sopstvenim priznanju, zapamtio je Afrićev savet: “Ne gledajte na savremenu umetnost, već na ono što dolazi. Pokušajte da naslutite ono što je budućnost“.
Formalno studira kod Vjekoslava Afrića, ali školu režije i pozorišta uči kod Bojana Stupice. U dramskom pozorištu (JDP) u pripremi Direnmatove „Posete stare dame“, a zatim i „Opere za tri groša“. Stupica je tada naglo napustio JDP, a po njegovoj želji Draškić je doveo „Operu“ do premijere.
– Ne znam kako su se Bojan i on našli i upoznali. Samo znam da je Bojan, kao oni rašljari koji pogađaju gde je voda, znao gde je talenat. I, naravno, odmah ga je prisvojio – svedočila je Mira Stupica feliksu Pašiću, autoru knjige „Ljubomir Draškić Muci ili živeti u pozorištu“.
Kada je postao najbliži je saradnik Mire Trailović, upravnice Ateljea 212 priznaće da prva sezona njihove saradnje nije bila naročito uspešna, iako je izvedeno šest premijera.
– Nismo se najbolje snašli. Hteli smo naglo da promenimo repertoar, ali nam to nije uspelo. U tom porodiljskom periodu deca nam nisu baš najbolje uspevala. Baviti se pozorištem, a ne rizikovati, nemoguće je. Baviti se ziheraški pozorištem, to je, što bi rekao Piter Bruk, ‘mrtvačko pozorište’. Dosadno pozorište nikoga ne zanima. Ali, dve-tri predstave koje su ostale na repertoaru izvele su nas na pravi put – objasnio je Draškić.
To je bio izvanredan početak duge i uspešne rediteljske karijere nastavljene na matičnoj sceni Ateljea 212, čiji je upravnik bio od 1984. do 1996. godine, kao i na drugim scenama, sa ukupno 82 pozorišne režije.
U godini u kojoj režira kultni komad „Kralja Ibija“, Muci izjavljuje:
– Težim ka društveno-političkom slobodnom pozorištu koje će snositi punu odgovornost za svaki svoj umetnički čin. Živo pozorište bi trebalo da bude aktivno i aktuelno kao jedan dobar dnevni list ili kao jedan dobar političar. U modernom teatru treba osloboditi ličnost pozorišnog umetnika i učiniti ga odgovornim za sopstveno delo. Umesto zbira kompromisa dobili bismo pozorište čistih i oslobođenih ideja.
Poznat po izuzetnoj duhovitosti, ali i kao „specijalista za psovke“, koje su bile zastupljene u njegovim predstavama, nakon oštre kritike komada „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, Muci nije u tome video nikakav problem i zato odbrusio:
– U Beogradu je psovka uobičajena u svakodnevnom govoru i ima prijatan prizvuk, nešto kao četvrti stepen poređenja. Kako je za mene pozorište duboko nacionalna umetnost, više nego ijedna druga, sve psovke koje ubacujem u predstave su ili rezultat životnog iskustva ili preduslov da se sa publikom normalno saobraća.
Za vreme svog radnog veka postavio je neke od najznačajnijih pozorišnih umetničkih ostvarenja među kojima su i predstave “Kartoteka“, “Rado ide Srbin u vojnike“, „Purpurno ostrvo“, “Maratonci trče počasni krug”, “Radovan III”, “Kafanica, sudnica, ludnica”, “Marija se bori sa anđelima”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Marija Stjuart“… Sve do poslednje režije „Građanin plemić“.
– Kad pevac rano kukurikne, može da ostane i bez glave. Ponekad mi je žao što sam neke predstave režirao prerano, što sam pre vremena kukuriknuo. Mada mislim da je bolje poraniti nego zakasniti – rekao je Draškić, sećajući se komada koji su prošli bez odjeka ili s lošim glasom.
Ljubomir Muci Draškić preminuo je 24. januara 2004. godine u Beogradu.
Ovogodišnje četvrto izdanje Festival pozorišne igre „Mucijevi dani“ u Ateljeu 212, osmišljeno je kao pozorišno druženje teatara, prvenstveno iz gradova gde je radio i značajan trag ostavio Muci Draškić, održavaće se svakog januara.
Festival nema takmičarski karakter, a zamišljen je kao kao otvoreni prostor dramske igre za prijateljsko upoznavanje s predstavama zasnovanim na osnovnim Draškićevim pozorišnim postulatima – aktivnom odnosu prema vremenu, jakom tekstualnom predlošku, ali s maksimalnom slobodom, koja otvara prostor za glumačku maštu i razvijanje maštovite glumačke igre i predstave koja se tiče publike.
Na pitanje koliko je pokretanje festivala u čast njenog nekadašnjeg supruga, ali i kolege i upravnika Ljubomira Mucija Draškića bitno i koliko je važno ne zaboraviti ličnosti koje su ostavile traga na ovdašnjoj kulturnoj sceni, glumica Svetlana Bojković za Nova.rs kaže:
– Jako je bitno. Stalno to treba gajiti, negovati. Imate na šta da se naslonite najpre vi, koji ste bili savremenici s kvalitetnim, velikim ljudima, pa to onda prenosite na sledeću generaciju. A, kad vas više ne bude, oni to prenose na potonje generacije. To je jedna vrsta usmenog predanja, pošto je naša umetnost efemerna, bez obzira što nam danas tehnologija pruža mogućnost da predstava bude zabeležena. Ali, važno je to usmeno predanje. Uostalom, u njemu je i etika našega posla. To je bitno u vaspitanju i nezi mladih glumaca koji dolaze. Jer, mi starimo, a oni sazrevaju – ocenjuje Svetlana Bojković.
Festival će biti otvoren izložbom o Muciju Draškiću Muzeja pozorišne umetnosti Srbije na kojoj će se prikazivati snimci njegovih predstava Ateljea 212: „Marija Stjuart“, „Bekstvo“, „Molijer“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Кneginja iz Foli-Beržera“.
– Muci je bio jedan od najvrednijih izdanaka Beograda, kada je ovaj grad bio jugoslovenska kulturna prestonica i deo evropskih kulturnih vrednosti. On je bio jedan od stubova Ateljea 212, reditelj zbog čijih predstava se dolazilo u pozorište, a za “Kralja Ibija” i “Radovana Trećeg” čekalo se u redu za karte – kaže za Nova.rs novinarka Radmila Stanković.
U okviru festivala, od sutra do 25. januara, na scenama Ateljea 212 igraće se predstave ovog teatra, Narodnog pozorišta iz Niša i Sombora, koje su režirali dosadašnji dobitnici Nagrade za režiju “Ljubomir Muci Draškić”: Alisa Stojanović, Milica Кralj, Boris Liješević, Iva Milošević, Đurđa Tešić, Aleksandra Milavić Dejvis.
Bonus video: „Probudi se“ – Atelje 212 obeležava pola veka predstave „Radovan Treći“
