Starija publika, ophrvana emocijama i uspomenama, pohrlila je da u drami “Otac“ Ateljea 212, koju je režirao Paolo Mađeli, vidi Voju Brajovića, koga pamti kao Tihog iz jedne od najpopularnijih jugoslovenskih serija, dok su mlađi došli zbog Marka Grabeža i “KoiKoi” benda.
„Imate li kartu viška?“, bilo je najčešće pitanje uoči izvođenja predstave „Otac“ Ateljea 212 na 36. „Gavellinim večerima“ u Zagrebu.
– Svi znaju za pisca ovog dela Florijana Zelera, koji je postao izuzetno cenjen i poznat, mnogi su gledali njegov film „Otac“ sa sjajnim Entonijem Hopkinsom, koji je za ulogu nagrađen Oskarom. Plus svi vole Atelje 212, kao što vole i reditelja Paola Mađelija. Ali, ipak, svi znaju za Voju Brajovića. On je taj zbog kojeg je publika najviše došla da pogleda ovaj komad – otkrio nam je Dražen Ferenčina, upravnik zagrebačkog Gradskog dramskog kazališta „Gavella“ uoči izvođenja “Oca” u sredu u hrvatskoj prestonici.
Pozorišni festival „Gavelline večeri“ prvi put su organizovane 1973. Osnovane su u znak sećanja na doktora Banka Gavellu, jednoga od najcitiranijih hrvatskih pozorišnih reditelja i pedagoga, koji je osnivač Zagrebačko dramskog kazališta (posle je po njemu nazvano „Gavella“, prim.aut.). Nisu se održavale od 1991. do 2005, punih 14 godina, zbog ratnih okolnosti na tlu nekadašnje Jugoslavije. A onda je obnovljeno, 20. izdanje „Gavellinih večeri“ otpočelo novi život. Do 2013. bio je to nacionalni festival, da bi se potom otvorio i za region.
A ovo festivalsko izdanje bilo je veoma posebno, jer se ansambl ovog teatra nakon tri godine neigranja pod svojim krovom, vratio u obnovljenu zgradu koja je bila oštećena u zemljotresu 2020.
Na staroj adresi, u Frankopanskoj ulici br. 10, čini se da je bilo malo mesta da primi sve zainteresovane koji su hteli da pogledaju predstavu Ateljea 212. Karte su, kako smo saznali, planule za samo sat vremena.
– Ruku na srce, kad god dođe pozorišni komad iz Beograda, odmah se rasproda. Uvek je izuzetna poseta i fantastičan prijem, tako da su nam vaše predstave uvek pun pogodak, a to i nama znači jer je blagajna puna. Verujte mi, sedam dana unazad se nisam javljao prijateljima, jer znam zašto me zovu, a karata odavno nema – objašnjava Ferenčina.
Da je upravnik „Gavelle“ u pravu, potvrdili su nam i gledaoci. Posebno, vremešne gledateljke…
– Mene su deca iznenadila kada su mi rekla da me časte – da idem da vidim svoju „staru ljubav“ Voju Brajovića. Bila sam tinejdžerka kada se prikazivala serija „Otpisani“ i, kao većina mojih vršnjakinja, zaljubila sam se u Tihog i to sam pričala sinu i ćerki kao anegdotu iz mladosti. Kao i to da nam nisu bili potrebni holivudski glumci za maštanje onog idealnog. I moj, nažalost, pokojni suprug, znao je za moju neostvarenu ljubav – smeje se gospođa Gita i dodaje:
– Otkriću vam, ali to ne smete da kažete Brajoviću, kako su godine odmicale, srce mi je ukrao Prle ( Dragan Gaga Nikolić, prim. aut.). Mislim da svima mnogo nedostaje, kao i njegova Milena (Dravić). Mnogo smo ih voleli. Nekako su svi oni sećanje na neka srećna vremena…
I dok su stariji došli zbog slavnog Voje, ili kultnog beogradskog pozorišta Atelje 212, oni mlađi su imali svoje dodatne razloge.
– Jedva čekamo da vidimo Marka Grabeža kao glumca i da čujemo “KoiKoi” bend. Bili smo na njihovom koncertu nedavno u Zagrebu, fenomenalni su. Mi smo njihovi fanovi – uglas su nam rekli Matea i Leon.
Pred početak predstave, kada su se svi smestili, u salu je ušla grupa mladih. Njih, čak dvadesetak studenata glume, bili su privilegovani da pogledaju „Oca“ sedeći na stepenicama.
– Ovo nam je dragoceno, čas glume uživo – dobacio je mladi student, a gospodin koji je knap stigao na predstavu prokomentarisao je:
– Mi smo nekada stopom išli u Beograd samo da bismo gledali predstave u Ateljeu 212 i plejadu neverovatnih glumaca, a sada smo srećni kada nas udostoje posete.
Emotivno i nadahnuto izvođenje ove tragikomične porodične priče, koja je fokusirana na ostarelog dementnog oca i njegov neobičan odnos sa ćerkom, gde se dovodi u pitanje postojanost istine i realnosti, publika je pozdravila ovacijama.
– Vredelo je doći, gledati ove velike glumce i Paola koji iz realizma kreće u neke druge sfere. Voja je Voja, i ja sam došao zbog njega. Bilo je divno veče – rekao je za „Novu“ reditelj Rajko Grlić.
Na ovom događaju je bila i glumica Nevena Ristić, poznata po ulogama u serijama „Vojna akademija“, „Cvat lipe na Balkanu“ i „Bićemo prvaci sveta“, koja, nakon udaje za hrvatskog pevača Marka Vukesa, živi u Zagrebu.
– Jako se radujem da je bila ovakva posećenost. Odavno sam želela da pogledam ovu predstavu i kad god sam bila u Beogradu, mimoilazili su me termini. Ovo je zaista potresna priča, duboka, promišljeno urađena, a moje kolege svaku scenu pojedinačno igraju punog srca i duše i to je publika prepoznala. Zahvalna sam što je priča na ovakav način predočena, jer nisam imala nikoga sa demencijom u svom okruženju, i sada sam upoznata sa tom problematikom na ovaj način i saosetila sam se s pričom – istakla je glumica.
Zadovoljstvo publike i glumačkog ansambla (Vojislav Brajović, Hana Selimović, Ivan Mihailović, Isidora Simijonović, Dragana Varagić i Marko Grabež, bend “KoiKoi”), čestitke, nazdravljanje, potvrdio je i žiri. Nagrade za najbolja glumačka ostvarenja osvojili su Voja Brajović i Hana Selimović, a dele ih sa kolegama – Natašom Barbarom Gračner za ulogu u komadu „Tko se boji Virginije Woolf?“ i Bernardom Tomićem za rolu u predstavi „Gard“.
Hana je odjurila isto veče na snimanje filma, a na svečanoj dodeli nagrada Atelje 212 je predstavljao Voja Brajović, koga su obožavaoci još jednom pozdravili burnim aplauzom.
Bonus video: Aplauz za „Kao i sve slobodne djevojke“ Ateljea 212 u Berlinu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar