Pedeset godina od premijere kultne predstave „Radovan Treći“ biće obeleženo u subotu, 30. decembra u 12 časova u Ateljeu 212, kada će sećanje na čuveni komad podeliti autor Dušan Kovačević, glumac Milan Caci Mihailović i Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke krajine “Zoran Radmilović”.
Jedna od najčuvenijih predstava Ateljea 212 “Radovan Treči“ Dušana Kovačevića, bolna komedija o samoizdaji, priča o čoveku iz zavičaja i o neprilagođenosti, pre pola veka premijerno je izvedena 30. decembra 1973. na Velikoj sceni, u to vreme najpopularnijeg pozorišta Jugoslavije, u režiji Ljubomira Mucija Draškića.
Ansambl je prevodio neponovljivi Zoran Radmilović u naslvnoj ulozi a u legendarnoj podeli bili su i Maja Čučković (Rumenka), Vesna Pećanac, Tatjana Beljakova (Georgina), Mira Banjac, Tatjana Beljakova, Ljiljana Dragutinović (Katica), Milutin Butković (Stanislav), Bora Todorović, Milan Mihailović, Zoran Ratković (Jelenče), Taško Načić, Danilo Stojković (Kelner), Danilo Stojković (Vasilije).
– Tu predstavu obeležio je Zoran Radmilović koji je bio jedan od najzanimljivijih i najdarovitijih ljudi iz sveta pozorišta koje je Srbija imala. Izdvajao se po svom neobičnom šarmu i daru za komediju. On je obeležio celu jednu epohu od 20 godina u Ateljeu 212 počevši sa čuvenom predstavom “Kralj Ibi”. Dok sam pisao „Radovana Trećeg“ razmišljao sam o njemu i prilagođavao ga njegovom temperamentu i načinu igre. Kada ga je pročitao i kada smo se prvi put našli da pričamo on mi je rekao: “Ja ću ovo da igram, a šta će biti ko to zna”. Tako je i bilo, prvih nekoliko predstava on se pronalazio u celoj toj priči, da bi u jednom trenutku preuzeo celu priču u svoje ruke i krenuo da igra po onome po čemu je poznat – otkrio je Dušan Kovačević letos na festivalu Grad teatar Budva i objasnio čuveni snimak predstave:
– Bilo je to 250. izvođenje, predstava je snimana, ali Zoran to nije znao. Nije to voleo, imao je osećaj da ga kamera špijunira. Mi smo postavili skrivenu kameru na balkonu pozorišta. Kada smo se spremali da obeležimo 300. izvođenje, on je odigrao 299 predstava, ali je bio bolestan. Otišao je u bolnicu i nije izašao iz nje. Mi smo onda napravili omaž njemu, postavili smo televizor na scenu. Glumci su igrali svoje uloge, on je igrao na ekranu i tako je odigrana ta 300. predstava bez njega.
Radovan Treći je priča o čoveku koji se nije snašao, koji je došao iz Zavičaja u veliki grad (gde pticu nije video dvadeset godina), i stalno lamentira za zavičajem iako se ne sme vratiti tamo, jer je zeznuo lokalce.
Živi sa ženom Rumenkom, kćerkom seljaka Stanislava, pokondirenom modnom kreatorkom, kćerkom Georginom, koja je u drugom stanju već pet godina, jer ne sme da rodi neudata od Radovana, dok je otac deteta pripadnik mrskog neprijatelja, komšija, član porodice Vilotić, koji se sad šeta po Amerikama i tastom Stanislavom, koji je imao neko imanje i ima neke nesređene račune sa Radovanom iz prošlih vremena, a spava u kupatilu, a samo jede i sere iza kuće po Radovanu. Tu je i kćerka Кatica, umesto koje je Radovan hteo da ima sina, pa je od nje stvorio muškaraču koja vozi hladnjaču i zviždi za devojkama. Tu je i Jelenče, zarobljenik, jedan od Vilotića, neshvaćeni pesnik („voleo sam sve nedelje, nedeljom umesto kravata stavljam zmije oko vrata“). Kao i kelner, Osman Avramović, VК, prvobitno arogantni debeljko, a zatim Georginin udvarač.
Radovan je opsednut serijom o Džordžu, zbog čijeg odlaganja radi prenosa sletanja na Mesec bezuspešno pokušava samoubistvo.
Na konstataciju da se vidi kako te predstave igra „sa toliko radosti“ i da to publika oseća, Zoran Radmilović je za “TV Novosti”, govorio:
– Ta radost je u 90 odsto slučajeva privid, namerno pravljena. I možda zato što je dobro pravljena, hajde sada da budemo neskromni, izgleda kao prava. Odigrana je. Ja sebe svesno nateram da budem radostan. Znam da je to korisno za predstavu, za gledalište. Nateram sebe na to u osam i pet minuta. Dođem obično na „Radovana“ besan, ljut, mrzim ovaj komad kao što sam mrzeo „Ibija“. Druge predstave uglavnom igram rutinski, a ovde se od mene očekuje više. To je jedno opterećenje, takoreći ogromno. Znam da moram večeras da tu nešto izmislim jer su došli ljudi koji gledaju i po 20 puta, karta na crno košta i po 60 starih hiljada, i sad čekaju to. Kao kad odeš u operu da čuješ ariju.
Antologijska predstava odigrana je sa ogromnim uspehom 300 puta tokom 12 godina pred prepunom salom Ateljea!
U autorskom timu su bili asistenti reditelja Milorad Berić, Aleksandar Gruden, scenograf Todor Lalicki i kostimograf Vesna Radović.
Poslednje izvođenje je bilo 9. juna 1985. godine. Zoran Radilović je preminuo 21. jula te godine.
Bonus video: 36.Gavelline večeri – Aplauz za predstavu Otac Ateljea 212
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar