0
Priča o turbulentnom životu osnivača Ferarija, Enzu Ferariju, njegovim voljenima i njegovim vozačima ispričana je u novom biografskom filmu s Adamom Drajverom i Penelope Kruz u glavnim ulogama.
Film prikladnog naziva „Ferari“ je dobio sedmominutni aplauz nakon svetske premijere na Venecijanskom filmskom festivalu, a priča o tome kako je Enzo, sin vlasnika jedne metalurgijske radionice, preživio Prvi svetski rat i napravio prvi Ferari nakon što je njegova firma sravnjena sa zemljom tokom Drugog svetskog rata, kao da je „skrojena“ za filmski hit, piše „Jutarnji list“.
Doduše, ovaj film, koji će svetlo dana ugledati ove zime, fokusira se na još turbulentnije razdoblje, tačnije, na 1957. godinu. Tada je njegova firma bila na rubu propasti, a Enzo se kladio da bi mogao da pobedi na famoznoj trci kroz Italiju, „Mille Miglia“. Bio je to vrlo opasan izazov koji je rezultirao smrću dvojice njegovih vozača i devet gledaoca. U to se vreme i borio da spasi svoj brak nakon smrti svog sina i usred dugotrajne veze s majkom „tajnog deteta“. Inače, genije iza kultne marke, koji je umro 1988, u 90. godini, bio je nezasit u svakom smislu te reči. Ne samo da je imao tri ozbiljne veze odjednom, već je bio poznat po tome što je spavao sa ženskim osobljem koje je radilo u njegovoj firmi u Modeni.
Širom interneta se priča o potencijalnom Oskaru za Penelope Kruz, koja glumi Enzovu ženu Lauru, dok je Shailene Woodley izrazito hvaljena za ulogu ljubavnice Line Lardi. Kao što je izjavio u brojnim intervjuima, upravo je ta intimna drama privukla i glumca Adama Drajvera da prihvati ulogu u filmu.
– Ova verzija Ferarija, čiji je unutrašnji motor bio uveliko vođen tugom, i razlika u njegovom odnosu s Laurom naspram Line Lardi, bila je tema o kojoj nisam znao mnogo, no istovremeno je bila jako zastrašujuća i uzbudljiva – rekao je Drajver.
Prema priči, Enzo je prvi put okusio uzbuđenje brzih automobila kada je imao deset godina kada ga je tata Alfredo odveo na trku u Bolonji. Od tog trenutka bio je odani ljubitelj automobiliskih trka, ispunjen snom da i sam sedne za volan, prenosi „The Sun“. Ta mu je nada, kao i mnogim mladim muškarcima u Evropi, gotovo oduzeta izbijanjem rata 1914. godine. Isto tako, patio je od ozbiljne plućne bolesti, pleuritisa, tokom svoje trogodišnje službe u italijanskoj planinskoj brigadi. Otpušten iz vojske zbog zdravstvenih razloga, Enzo se okušao u ulozi vozača u tada novonastaloj firmi za sportske automobile, „Alfa Romeo“.
Osvojio je prvu od 11 Gran Pri trka 1923. godine, ali smrt njegovog prijatelja i timskog kolege Antonia Ascarija na stazi dve godine kasnije ostavila je Enza u strahu. Rođenje njegovog prvog sina Dina 1932. godine uverilo ga je da svoje talente prenese u sigurnost dizajna i upravljanja. Nakon što je osam godina kasnije osnovao vlastiti „brend“, „Auto Avio Costruzioni“, ubrzo mu je rečeno da mora da proizvodi motore za avione italijanskog fašističkog vladara Benita Musolinija. Ubrzo, njegova je fabrika postala meta savezničkih bombardera. Ne želeći da ga povezuju s mrljom prezrenog režima, Enzo je na kraju rata promenio ime firme u „Ferari“, a 1947. je s proizvodne trake sišao blještavi crveni model 125.
Kao poslovođa, bio je strog, a njegov je moto glasio: „najbolji Ferari koji je ikada napravljen je onaj sledeći“. Prema onome što znamo, radio je ceo dan, noseći svoje prepoznatljive sunčane naočare, čak i u svojoj kancelariji. Posao mu je odvraćao pažnju od ličnih nemira. U svojim memoarima, Enzo je rekao da „čovek mora neprestano da radi, inače misli na smrt“.
Njegov sin Dino preminuo je u 24. godini 1956. nakon duge borbe s teškom vrstom mišićne distrofije. Njegovog oca i brata ubila je epidemija italijanskog gripa 1916. godine, a osam njegovih vozača poginulo je u njegovim automobilima između 1955. i 1971. godine.
– On je apsolutno instinktivan, impulsivan je, donosi odluke „u vakuumu“ jer je navikao da ih donosi sam – ispričao je Drajver dodajući:
– Izgradio je određenu sposobnost da se nosi s tim, sa smrću, a posebno s ljudima o kojima brine.
Propast mnogih njegovih odvažnih vozača nije bila rezultat mehaničkog kvara, već često zbog zahtevnih trka u kojima se Ferari takmičio. Najozloglašenija od svih je bila „Mille Miglia“, u kojoj je u 30 godina poginulo 56 ljudi. Poređenja radi, španski aristokrata Alfonso de Portago, koji je leteo avionom ispod londonskog „Tower Bridgea“ radi opklade, bio je itekako zabrinut oko ovog zloglasnog takmičenja na krivudavim putevima. Baš je de Portago bio tragičar na jednoj od spomenutih trka. Naime, nakon što se zaustavio kako bi poljubio svoju devojku, filmsku zvezdu Lindu Kristian, Alfonsovom trećeplasiranom Ferariju 335 S pukla je guma te je projurio kroz gomilu. Pet od devet ubijenih gledalaca bila su deca. Takođe, 28-godišnji de Portago, te njegov američki suvozač Edmund Nelson – takođe su umrli. Fotografija Linde i Alfonsa nazvana je „Poljubac smrti“, a Enzo je optužen za ubistvo iz nehaja. Iako je na kraju oslobođen odgovornosti za fatalnu nesreću, kritičari su tvrdili da je šef Ferarija prenapregao svoj tim, piše „Jutarnji list“.
Spekulisalo se o mnogim Enzovim ljubavnicama. On se oženio Laurom 1923, ali je dobio sina Piera s ljubavnicom Linom 1945. i oboje ih zadržao u životu. Bilo je i drugih kratkotrajnih afera u pokrajini Modeni, koju je Enzo retko napuštao. No, čak i nakon što mu je supruga umrla 1978, Enzo je svako jutro odlazio da poseti njen grob, koji se nalazio uz grob njegovog sina i roditelja. Predana Lina i Piero bili su uz njegov krevet kad je umro.
Bonus video: Vudi Alen na premijeri svog filma u Veneciji
