Tihana Lazović za Nova.rs: Zašto se ženi nameće da je ostvarena u životu samo ako se uda i ima decu

Nakon svetske premijere pre dva meseca u okviru takmičarskog programa 27. međunarodnog Filmskog festivala "Black Nights" u Talinu film "Živi i zdravi" konačno će 6. februara u Mts dvorani moći da vidi i beogradska publika. Posle oduševljenja i aplauza u Talinu, ali i bure emocija u Herceg Novom i Podgorici ovih dana scenarista i reditelj Ivan Marinović donosi svoj drugi dugometražni film i pred Beograđane.

Jedno venčanje, "sura" tradicija, sukob novog i starog - teme su koje Marinović obrađuje u filmu, a smešta ih u prelepi ambijent crnogorskog primorja, onaj opštine Herceg Novi i Portonovi rizorta. U ovoj dirljivoj, ali i eksplozivnoj komediji uloge tumače regionalne glumačke zvezde Tihana Lazović, Mirjana Joković, Goran Bogdan, Dragana Dabović, Snježana Sinovčić Šiškov…

Marinović, poznat po debitantskom ostvarenju ''Igla ispod praga'', u komediji donosi storiju o mladom paru koji se sprema na veliki čin - venčanje. Međutim, komplikovan odnos mlade, buntovne Dragane, koja naprasno, dva dana uoči ceremonije, odustaje od udaje i mladoženje, koji je na insistiranje oca primoran na ovaj čin, venčanje pretvaraju u farsu uz niz neočekivanih obrta. A kako to tradicija i običaji ovog tla nalažu ova uzbudljiva situacija začinjena je pićem i dinamitom...

Upitana kako je igrati u regionalnom filmu, čija se premijera desi baš na velikom festivalu, kao što je to Talin, Tihana Lazović za Nova.rs odgovara:

- Kada se radi film, autorska ekipa uvek ga prvo šalje na sve žive festivale i nada se da će te na neki i pozvati. I onda - gde upadneš - tamo ideš. Velika je stvar što je film premijeru imao u Talinu, jer je u pitanju veliki, jedan od A festivala. Jako smo se veselili tome. Pogotovo, jer je komedija u pitanju. U poslednje vreme su festivali počeli i komedije da uzimaju u takmičarske selekcije, tako da je to bio veliki uspeh za nas, ali i za celu našu regionalnu kinematografiju - smatra Tihana Lazović.

Tihana se seća da je reditelj Ivan Marinović radio veliku audiciju za film:

- Čini mi se na celom Balkanu... I na kraju se nekako ispostavilo da smo mi Dalmatinci jako slični primorskim Crnogorcima. Kad smo krenuli da radimo, i ja sam shvatila da je u pitanju sličan mentalitet. Odmah sam razumela šta Ivan hoće, kakvu atmosferu, kakav je to film, ko su zapravo ti ljudi. Nadam se da smo "uboli". Tu je plejada divnih crnogorskih glumaca i mislim da će se publici svideti film. Bez obzira što je univerzalna priča, opet je specifična za naše podneblje - kaže glumica.

Ostvarenje "Živi i zdravi" specifično je za naše podneblje, naročito za Crnu Goru. Ne dešava se baš često da je u središtu priče jedna "razgoropađena" nevesta koja će se usprotiviti uzusima bez kojih se ovde ne može. Jer, otkud ovde da mlada želi da se uda i onda od toga odustaje tik pred svadbu? I dok smo to gledali u nekim holivudskim limunadama, to kao da je presedan ovde, konstatujemo...

- Tako je... (smeh) Zapravo, mislim da ovde ima puno više tih mladih koje ne znaju šta bi. Ali, evo moja Dragana u filmu se usudila da postavi pitanje: Zašto svi ti običaji, zašto tradicija? Naravno, njoj je nametnuto i od strane porodice i društva to da će se ostvariti u životu isključivo ako se uda i ima decu. Ona voli svog čoveka, ali nije sigurna da je način na koji će se sve to odvijati, za nju u tom trenu, nešto najbolje. I naravno, gledamo kroz ceo film njena previranja. To, međutim, nema veze s ljubavlju, koja je tu, već s tim što je to nametnuto. I zato unutar nje tinja borba da se u tome snađe - da ne razočara porodicu i društvo, a opet da nekako i sebe zadovolji.

Žena ovde razume šta je patrijarhalna sredina

Na pitanje koliko je tu Draganinu unutranju dvojbu intimno i sama razumela, Tihana Lazović kaže da svakako jeste, što ovako obrazlaže:

- Mislim da svaka žena razume šta znači odrastati u patrijarhalnoj sredini, u sredini koja je određena nekakvim čudnim običajima i tradicijama koje poštujemo, jer su, eto, tradicija, a bez da iko pita zašto je to tako. I nije mi stoga bilo teško da se uživim u lik te žene. Sve mi bijemo bitku s raznoraznim borbama unutar ovog našeg, još uvek patrijarhalnog društva - sud je glumice.

Pitamo zato koliko ovaj film, iako nije pravljen da bi "upirao prstom, može posredno nešto da promeni?

- U filmu jako dobro vidimo tu Draganinu anksioznost i volela bih da se nakon projekcije filma svaki muž okrene prema svojoj ženi i pita je kako je. Gledamo Draganu koja ima napade panike i mislim da jako puno žena isto to doživljava, a da njihovi partneri uopšte ne primete, ne vide šta se događa. Nadam se da će ljudi, osim što je film "Živi i zdravi" komedija i zabavno ostvarenje, posle projekcije osetiti nekakav grč. I to je negde dobro, jer nas tera na razmišljanje.

https://www.youtube.com/watch?v=pSn5LHXFatk&t=8s

I sam naziv filma je vrlo indikativan - "Živi i zdravi". Uvek smo, od malena, slušali poslovicu - da smo samo živi i zdravi. Ništa drugo nije bitno... Zato pitamo Tihanu šta je još bitno?

- Mnogo toga, jer ne možemo biti ni živi, ni zdravi ako nismo sami sa sobom. I ako se ne zapitamo šta je to što mi želimo, šta ja želim. A upravo se to Dragana pita u filmu, doduše malo prekasno (smeh). Ali, zapravo nikad nije kasno. Kroz film svedočimo specifičnom putu na kom ti glavni junaci odrastaju. I Dragana i Momo su odrasli, od početka do kraja filma.

I "Živi i zdravi" je još jedan primer regionalne filmske saradnje, koja je poslednjih godina vrlo intenzivna. Čini se da je nemoguće na ovom tlu snimiti film ako se ne ujedine bivše jugoslovenske republike…

- Da, prilično je nemoguće, ne samo iz finansijskih razloga. Mi smo male kinematografije i male zemljice. I zato su ovakvi projekti bogatstvo. Zaista je bogatstvo da smo Crnogorci, Srbi, Hrvati - svi zajedno. Uostalom, mi smo, ako ne isti, onda sličan mentalitet. I presrećna sam kada vidim da su na setu ljudi s celog Balkana. To može samo da nas obogati. Dokaz za to je i ovaj film. Znate, filmski setovi su specifična stvar, živite u jednom balonu dva meseca. Ali, ovaj balon - "Živi i zdravi" bio je baš predivan!

Tihanu Lazović ćemo uskoro u glavnoj ulozi gledati u još jednom filmu - "Samo kad se smijem" Vanje Juranić, koji je premijerno prikazan na Pulskom festivalu, gde je glumica ovenčana Zlatnom arenom, a potom i na Sarajevo film festivalu, gde je, nažalost, regionalna premijera koincidirala sa strašnim zločinom. Naime, u filmu, u kojem mladi bračni par s detetom glume Tihana Lazović i Slavko Sobin, Juranićeva se donekle bavi istinitim slučajem Ane Magaš, mlade Zadranke koja je u samoodbrani ubila svog supruga. I baš na dan premijere filma u Sarajevu prošlog avgusta desio se femicid - ubistvo Nizame Hećimović u Gradačcu koju je lišio života muškarac s kojim je imala dete, a to je prenosio na Instagramu.

https://www.youtube.com/watch?v=aYCsyd65-hM

- Da, nažalost... Kada pitaju Vanju šta ju je ponukalo da uopšte snimi taj film, često kažem da nije teško bilo naći inspiraciju. Pa, samo otvorite crnu hroniku, vidite šta se događa, koliko je femicid porastao i koliko institucije i društvo okreću glave od toga. I ovim filmom otvaramo priču o tome. Mnogo ljudi iz Beograda me je pitalo kada će gledati film, što znači da postoji potreba da takve stvari gledamo, da o njima pričamo, vodimo dijaloge. Mislim da je to nužno i važno - smatra Tihana Lazović, koja nam ekskluzivno otkriva da će se beogradska premijera desiti na predstojećem Festu.

Svakoj ulozi se dajem 300 odsto

Kao slobodnoj umetnici, važno joj je da ima mogućnost da bira projekte u kojima će glumiti. Ne može, kako nam kaže, da radi nešto u šta ne veruje 300 odsto!

- Volim da radim projekte koji nešto znače. Ako se već bavimo filmskom umetnošću, onda mislim da bismo svi trebali da nastojimo da prodrmamo ljude iz njihovih fotelja. Svaka uloga mi je važna i dajem joj se skroz.

A pored filma, Tihana ne zapostavlja ni teatar. I jedna od predstava koja je obeležila prošlu godinu jeste "Bilo jednom na Brijunima" Kokana Mladenovića, kao još jedan vid regionalne saradnje. Samo naizgled ovaj gledani komad, koji "oživljava" na sceni čuvenu crno-belu fotografiju Tita i Jovanke Broz sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom na Brijunima, govori o jednom prošlom vremenu koje smo skloni da idealizujemo:

- Znate, ja sam 1990. godište i zanimljivo je da u predstavi imamo Sanju Marković, koja je najmlađa - 1994. je godište, pa je tu i Bane Trifunović, koji je najstariji, ali mi se zapravo nismo toliko bavili političkom situacijom, već identitetima, time šta to znači biti najveći političar, glumac. Uostalom, i oni su bili svojevrsni glumci, zar ne? Šta znači kad sve te maske, koje stavljamo za spoljni svet, skinemo, i kad smo potpuno ogoljeni. Šta se događa kad Elizabet Tejlor nije ni supruga, ni glumica, ni majka, ni sestra, već sama sa sobom. I evo, još uvek su predstave rasprodate, putujemo po regionu, publika voli predsatvu, mi se međusobno volimo. Nadam se da će još živeti - priča Tihana Lazović.

I dok u utorak, 6. februara čeka beogradsku premijeru filma "Živi i zdravi", opet "ne miruje" i stalno nešto, kako nam otkriva na kraju, sprema…

- U Slovačkoj počinjem da radim jedan film. Radi ga divna slovačka rediteljka, i opet je to velika ženska priča, što me mnogo raduje. Ima još toga, ali znaćete na vreme...

Bonus video: Živi i zdravi