1
Nikada nisam bila svesna svojih godina. To je kao da vozite bicikl - samo stavite noge na pedale i okrećete, govorila je Anđela Lensberi koja je preminula tik pred 97. rođendan.
– Mislim da sam snimila šezdesezak filmova. Nije to tako mnogo, zar ne? Ali, radila sam s najvećim glumcima ikada, koji više nisu sa nama. Očajna sam zbog toga, govorila je britanska glumica Anđela Lensberi koja je preminula sinoć u Los Anđelesu. Samo pet dana delilo ju je od 97. rođendana.
Vest o smrti glumice preneli su svi svetski mediji, uz naslove da je „otišla jedna od poslednjih diva zlatne ere Holivuda“, i da više nema „ikone Brodveja“.
Anđela Lensberi rođena je u Londonu 16. oktobra 1925. godine. Otac Edgar Lensberi bio je političar, jedno vreme gradonačelnik Poplara i jedan od vodećih funkcionera Komunističke partije Velike Britanije, dok joj je deda Džordž bio takođe političar, koji se 1932. godine našao na čelu Laburističke partije.
Međutim, kada joj je bilo deset godina otac umire od raka, i odrasta uz majku, inače glumicu, Mojnu Mekgil. I još u osnovnoj školi počinje da pohađa dramsku sekciju i igra u amaterskoj predstavi „Marija od Škotske“. Opčinjena bioskopom i teatrom upisuje Akademiju dramskih umetnosti Veber Daglas 1939. godine.
Ali, rat sve prekida. Majka odlučuje da se s porodicom preseli u Njujork, gde Anđela, na sreću, dobija stipendiju za Školu dramskih umetnosti Fegin.
– Svi mi koji smo imali 12 ili 13 godina kada je rat počeo bili smo bačeni u surovu realnost. Trebalo je odmah odrasti i naučiti da sami vodimo brigu o sebi – prisećala se jednom.
Kada se njena majka pridružila kanadskoj teatarskoj trupi, Anđela je dobila posao kao zabavljačica u jednom noćnom klubu, slagavši menadžment da joj je 19 godina, iako je tek proslavila 16. rođendan.
I 1942. godine opet se seli, pridruživši se svojoj majci u Los Anđelesu. A na jednoj zabavi u Holivudu primetio ju je jedan od izvršnih direktora kompanije MGM, i odmah joj ponudio ulogu koja će joj doneti slavu – onu u filmu „Plinsko svetlo“ iz 1944. uz Ingrid Bergman. U prvoj ulozi na velikom platnu u filmu Džordža Kjukora Lensberijeva se toliko izdvojila da je nominovana za Oskara za najbolju sporednu ulogu, zbog čega je jednom rekla:
– Imati ugovor s 18 godina sa velikim holivudskim studijem i biti nominovan za Oskara… Pa, šta ćete bolje od toga?
Međutim, ubrzo je shvatila da studio MGM nije umeo dovoljno da je „iskoristi“. Evo i zašto:
– Mislim da nisam bila dovoljno privlačna, dovoljno atraktivnog izgleda. Iskreno, bila sam talentovana glumica, ali ne i zgodna.
Često joj se dešavalo da joj nude uloge dama koje su po godinama daleko starije od nje. Bilo je tako i 1945. godine u filmu „Slika Dorijana Greja“ Alberta Luin za šta je nagrađena Zlatnim globusom za najbolju sporednu rolu i bila ponovo nominovana za Oskara.
Do prve polovine šezdesetih iza sebe je imala već 25 uloga u različitim filmovima, podseća BBC. U jednom od njih „Blue Hawaii“ igrala je i majku Elvisa Prislija. Uradila je to, kako je kasnije priznala, iz očaja. Ali, bila je zato ponosna na ulogu u političkom trileru “Mandžurijski kandidat”, u kojem je igrala majku Lorensa Harvija. Ponovo je dobila nagradu Zlatni globus i opet bila nominovana za Oskara.
Nije dozvolila da je zavede moć velikog platna, i od teatarske scene nikada nije odustala.
– Pozorište je najmagičnija stvar na svetu – govorila je glumica.
Na Brodveju je odigrala mnoge značajne role, a jedna od najupečatljivijih uloga bila je u mjuziklu „Mame“ 1966. godine, za koju je dobila prvu Toni nagradu. Kada je zaigrala u mjuziklu „Svini Tod“ ta uloga joj je „zacementirala“ status prve dame Brodveja.
Nominovana je za Zlatnog globusa još dva puta, a zanimljivo je da je jedna od rola koju je odbila bila ona medicinske sestre Mildred Račed u Formanovom filmu „Let iznad kukavičijeg gnezda“, za koju je Luiza Flečer, koja je preminula krajem septembra, dobila Oskara.
Iako nije patila zbog toga što je, po nekima, bila najpotcenjenija holivudska glumica, svakako nije patila što je bila jedna od najbogatijih. Posle uloge Mis Marpl u ekranizaciji romana Agate Kristi „Razbijeno ogledalo“ dobila je 1984. godine ulogu Džesike Flečer u seriji „Ubistvo, napisala je“. Opisana kao „Mis Marpl sreće Meri Popins“ ova uloga u seriji koja se emitovala čitavih 12 godina oduševljavala je milione i milione gledalaca.
– Odluka da prihvatim ulogu u toj seriji bila je veoma svesna, jer je televizija bila forma koja je glumcima omogućavala godišnju platu – priznala je jednom prilikom.
Zahvaljujući toj seriji, čiji je bila i izvršni producent, Anđela Lensberi ušla je u odabrano društvo glumica s najvećim imetkom. Tokom devet sezona, koliko se emitovala serija, inkasirala je gotovo stotinu miliona dolara.
Samo u devetoj deceniji 20. veka, kada je već zagazila u sedamdesete godine života, igrala je u više od 20 filmskih naslova, a jedan od hvaljenijih bio je onaj Nila Džordana „Društvo vukova“.
Posle više od dve decenije pauze vratila se na Brodvej 2007. godine igrajući u komadu Terensa Meknalija „Deuce“, potom i u „Vozeći gospođicu Dejzi“, a nagradu Toni, petu po redu, dobila je za rolu Madam Arkati u predstavi Noela Kauarda „Nestašni duh“.
Kada se vratila kući, u London, posle 40 godina reprizirala je ulogu Arkatijeve u Gilgud teatru, dobivši i nagradu koja nosi ime Lorensa Olivijea.
Još 2014. godine kraljica Elizabeta Druga ju je odlikovala najvišim priznanjem – titulom dame.
Udavala se dva puta. Još 1945. udala se za Ričarda Kromvela koji je bio 16 godina stariji od nje, međutim samo 12 meseci kasnije sve se raspalo jer se ispostavilo da je Kromvel gej. I četiri godine kasnije već je stupila u bračnu vezu s britanskim glumcem i producentom Piterom Šoom. I ta zajednica trajala je čitavih pet decenija, sve dok Šo nije preminuo 2003.
Iza sebe je ostavila troje dece, troje unuka i petoro praunuka.
Kada su je jednom upitali zašto nastavlja da radi u tako poznoj životnoj dobi, Anđela Lensberi ovako je odgovorila:
– Nikada nisam bila svesna svojih godina. To je kao da vozite bicikl – samo stavite noge na pedale i okrećete…
Bonus video: Holivudski buntovnik Džejms Din
