0
Zdravo Beograde, kako si? Sviramo u vašem gradu. Nadam se da se vidimo u Botaničkoj bašti. Dođite! Sve vas volim, poručuju članovi švedskog sastava Mando Diao pred večerašnji nastup u "Jevremovcu".
I dok neki s uzbuđenjem čekaju start novog Egzita, davnih dana, i to poslednje noći desetog muzičkog festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi naša publika je imala priliku da prvi put vidi i čuje jedan od tada najpopularnijih švedskih sastava Mando Diao. Koncert ovog benda, koji je tada, te 2008/2009. doživeo neverovatan uspeh širom sveta, naročito u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Japanu, na Petrovaradinskoj tvrđavi bio je odličan. I nema sumnje da će mnogi to iskustvo s Egzita ponoviti i večeras. Naime, Mando Diao ponovo su s nama. Ali, ovoga puta nastupaju u Beogradu, I to večeras. Od 20.30 sati švedski bend će otvoriti ovogodišnju seriju koncerata „Garden Sessions“ u Botaničkoj bašti „Jevremovac”.
– Zdravo Beograde, kako si? Sviramo u vašem gradu. Nadam se da se vidimo u Botaničkoj bašti. Dođite! Sve vas volimo – poručili su u video poruci pred večerašnji nastup.
Bend je poznat po klasičnom rokenrol zvuku, a od 2002. godine objavili su 11 studijskih albuma, koji su prodati u više miliona primeraka širom sveta. Karijeru su počeli crpeći inspiraciju iz ritma i bluza, kao i muzike Bitlsa, Rolingstonsa i Kinksa. Održali su do sada više od 1.500 koncerata u tridesetak zemalja i učestvovali na velikim festivalima širom sveta. Koncerti, na kojima nude raznovrstan katalog hitova, kao i manje poznate pesme i jedinstvene verzije, prava su eksplozija energije.
Ovaj sastav, kojeg čine Bjern Diksgord, Karl-Johan Fogelklov, Danijel Haglund, Patrik Hejkinpijeti i Hokan Serle, uvek je sledio svoju umetničku viziju i neprestano istraživao nove mogućnosti, bilo da se radi o albumu „Never Seen the Light of Day“, inspirisanom narodnom muzikom, saradnji sa hip-hop producentima braćom Salazar, koji su producirali „Give me Fire“, ili o 100 godina starim švedskim pesmama Gustafa Fredinga za izdanja „Infruset“ i „I solnedgången“, podsećaju iz Centra beogradskih festivala, koji organizuje „Garden Sessions“ u „Jevremovcu“.
Posle rasprodate turneje na kojoj su predstavljali album „I solnedgången“ (dostigao zlatni tiraž) Mando Diao vratili su se žestokom rokenrolu leta 2022. Čak tri singla – „Get it On“, „Frustration“ i „Fire in the Hall“ – bila su 26 nedelja na top 10 rok radio listama, a prošle godine su uvršćeni i u švedsku Muzičku kuću slavnih.
S članovima ovog sastava potpisnica ovih redova imala je tih davnih dana priliku da razgovara u bekstejdžu Petrovaradinske tvrđave. Karl Johan Fogeklov i Bjern Diksgord tada su bili veoma uzbuđeni pred prvi koncert u našoj zemlji.
– Ja imam specijalnu vezu sa ovom zemljom, jer je moj tast rođen ovde. On je iz jednog malog mesta kraj Beograda, koje se zove Ivanovo. Jako bih voleo da odem tamo, ali ovoga puta nemamo vremena. Upravo on mi je pričao šta sve treba da radim i vidim u Srbiji. Pokušaću da bar deo toga ostvarim, naravno koliko je moguće, jer sam prvi put u Srbiji – bile su onomad reči basiste Karla Johana Fogeklova.
Bjorn Diksgard, pevač, gitarista i koautor muzike sastava Mando Diao priznao je da pre dolaska u Srbiju nisu znali ništa o Egzitu.
– Baš smo se danas upoznali sa istorijatom festivala. Čuli smo kakva je svrha festivala, zašto je nastao i to nas je stvarno dirnulo. Mislimo da je to zaista interesantno, a ambijent u kome se festival održava je zaista fantastičan. Mislim da su festivali odličan način da doprete do šireg kruga ljudi, jer ne svirate samo za svoje fanove. Kada radite samostalne koncerte svirate samo za svoje obožavaoce, ali ljudi koji posećuju neki festival možda malo poznaju Mando Diao, ali će doći da nas čuju i posle koncerta će reći: „Pa, ovo je bilo sjajno“. To je dobra strana festivala, jer bend ima odličnu promotivnu mogućnost da dokaže da je najbolji na svetu. A mi to možemo svakom da pokažemo!
Kada su prvi put gostovali ovde predstavljali su hit album „Give me Fire“. S tog izdanja skinut je singl „Dance With Somebody“ koji se mesecima non-stop vrteo po svim svetskim radio stanicama. Zahvaljujući tom albumu, petom po redu, retko ko nije saznao za ovaj bend iz malog gradića Borlange. Ali, i pre toga, zanimljivo, uživali su ogromnu popularnost i u Japanu, koju su za „Politiku“ objašnjavali ovako:
– Mora da je u pitanju naša muzika. Ne znam koja je formula za uspeh, a da je znam, naučio bih svaki bend kako se to radi. Ali, mi smo od početka znali da ćemo biti uspešni zato što je na tržištu nedostajalo ovakvih bendova. Prosto, niko nije radio ovakvu muziku i trebalo je popuniti prazninu. Zato smo i dobili diskografski ugovor.
Svaka ploča koju smo napravili služila je toj svrsi. Kad pravimo albume mi pravimo one ploče koje nam nedostaju na tržištu u tom trenutku. Zamislite kako je bilo dosadno šezdesetih godina kada Mando Diao nisu postojali, ili na Vudstoku, na kojem nismo svirali?
Diksgard i Fogeklov bili su stava da su u karijeri imali mnogo sreće. A sreća je nešto čime se većina bendova ne može pohvaliti.
– Ponekad smo zahvalni onom iznad nas ili onom koji je ispod. Zahvalni smo zbog svega što nam se desilo i zaista smo ponosni. Jedino što znamo jeste da pravimo dobru muziku, a sve što nam se desilo i sav taj uspeh je misterija i za nas same.
Svaka turneja, pored lepih stvari, donosi i neke ne baš tako lepe. To su, pre svega, putovanja. O tome, čak, i ne vole da pričaju.
– Ako puno putujete, stalno nešto čekate. Čekate zakasnele letove aviona, čekate intervjue da počnu, čekate da počnu koncerti, čekate da napravite pravu pesmu… Posle toga nam ne preostaje ništa drugo do da spavamo. Ponekad slušamo muziku da bismo se opustili. Ali, od kada je najveća pop ikona modernog vremena preminuo, konstantno slušamo samo Majkla Džeksona. Kao da se jedna era završila sa njegovim odlaskom. Veoma smo sentimentalni i samo nam prija Džeksonova muzika – govorili su tada, te 2009. godine, kad je kralj popa umro, a upitani zašto se javnost često više bavi privatnim životima zvezda, umesto umetničkim delom poručili su:
– Nikada nas to nije zanimalo kada su u pitanju ljudi koji se bave muzikom. Isto je i sa nama. Možda nas neki ljudi posmatraju kao uzore na neki način, ali mi sebe tako ne vidimo, jer znamo da nismo najbolji da bi se neko na nas ugledao. To mora da bude neko drugi. Možda Dalaj-lama… Mi nikako. Nismo toliko pametni, mi samo pravimo muziku i mislim da je ista stvar bila i sa Majklom Džeksonom. Morate odvojiti privatni život od karijere!
Bonus video: Džimi Hendriks
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
