Stevo Grabovac dobitnik 70. NIN-ove nagrade

Od pet naslova koliko se našlo u finalu za NIN-ovu nagradu stručni žiri, kako je saopšteno na pres konferenciji u hotelu "Moskva", doneo je odluku da titulu laureata 70. po redu priznanja ponese književnik iz Banjaluke Stevo Grabovac za roman "Poslije zabave". Ime dobitnika saopšteno je nakon što je održan minut ćutanja za književnika Gorana Petrovića, koji je preminuo u petak.

- "Poslije zabave" je roman svedenog, stilski raznovrsnog izraza u koji je zaptivena "melodija naših nestanaka", kompleksne strukture, iz čijih vremenskih distorzija i diskontinuiteta, iz lakuna i elipsa sećanja izranja lik tišine. U njoj, pripovedač kroz ogledalo traume preskočene generacije traga za zaboravljenom i napuštenom decom. Potraga je snažno emotivno obojena, i odvija se u svesti pripovedača rastrgnutog između resantimana i odgovornosti. Ta potraga, u konačnici, vraća prećutane i potisnute intimne i kolektivne istorije, pripovedačeve, koliko i naše - naveo je u obrazloženju NIN-ov žiri.

Žiri za najbolji roman, kojeg čine Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović i Goran Korunović (predsednik), od 188 romana, koliko je pristiglo na konkurs najpre je načinio širi izbor u kojem je bilo 38 naslova, da bi potom odabir suzio na 12, koliko ih je bilo u užem odabiru. I na kraju je konačno birao između pet romana. Bili su to: "Pesma o tri sveta" Vladimira Pištala (Agora), "Poslije zabave" Steva Grabovca (Imprimatur), "Pakrac" Vladana Matijevića (Laguna), "Autosekcija" Srđana Srdića (Partizanska knjiga) i "U zemlji Franje Josifa" Ljubomira Koraćevića (Književna opština Vršac).

Za pobednički roman glasalo je troje članova žirija Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović i Tamara Mitrović, dok je njih dvoje Milena Đorđijević i Goran Korunović svoje glasove dalo "Pakracu" Vladana Matijevića, saopšteno je na konferenciji za štampu.

Poslednja laureatkinja NIN-ove nagrade bila je prošlog januara Danica Vukićević za delo "Unutrašnje more".

NIN-ova nagrada kritike za roman godine dodeljuje se od 1954. godine. Tokom tog perioda dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije, a posle raspada države srpskim piscima. Prvobitna namera redakcije nedeljnika NIN bila je da se ovom nagradom obuhvate dva književna roda - roman i drama, ali je žiri u svom prvom sastavu sugerisao redakciji da se dodeljivanje nagrade ograniči samo na roman. Ustanovljenje NIN-ove nagrade za roman bio je veliki događaj u književnoj kulturi toga doba.

Važi i danas za najznačajnije književno priznanje u Srbiji, a mnogi su je tokom proteklih decenija poredili s francuskom nagradom Gonkur.

U redakciju obnovljenog NIN-a, čiji je glavni urednik bio Antonije Isaković, ušao je najveći deo redakcije prvog posleratnog omladinskog lista "Mladi borac": književni kritičar Borislav Mihajlović Mihiz, likovni kritičar Miodrag B. Protić i najugledniji pisci najmlađe generacije. NIN je u to vreme, polovinom pedesetih, sa slovenačkom "Mladinom" slovio za najslobodoumniji list jugoslovenske štampe. Nagrada je po ustanovljenju imala jugoslovenski karakter, pa su i članovi žirija bili najugledniji kritičari i predstavnici književnosti srpskohrvatskog jezika.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Jedini trostruki laureat bio je Oskar Davičo, koji je ujedno i jedini koji je priznanje dobio dve godine zaredom za romane: "Beton i svici" (1956), "Gladi" (1963) i "Tajne" (1964).

Dvostruki laureati bili su Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović, Dragan Velikić i Svetislav Basara.

Do sada je samo sedam spisateljica ovenčano NIN-ovom nagradom i to: Dubravka Ugrešić (1988), Svetlana Velmar-Janković (1995), Grozdana Olujić (2009), Gordana Ćirjanić (2010), Ivana Dimić (2016), Milena Marković (2021) i Danica Vukićević (2022).

Bonus video: Pisci