Foto:MvS / SplashNews.com / Splash / Profimedia/Mirco Toniolo Errebi / Shutterstock Editorial / Profimedia/ EPA-EFEETTORE FERRARI

"Poor things" Jorgosa Lantimosa, gotička verzija priče o Frankenštajnu sa Emom Stoun u glavnoj ulozi, osvojila je prestižnu nagradu "Zlatni lav" na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji koji je sinoć završen.

U drami zasnovanoj na istoimenom romanu Alasdera Greja, Stoun glumi ženu koju je naučnik (Vilijam Defo) vratio u život koristeći dečji mozak. Naivna Bela ponovo postaje punoletna, proces koji postaje komplikovan kada pobegne sa razvratnim advokatom (Mark Rafalo). Remi Jusef i Džerod Karmajkl takođe glume u filmu.

“Poor Things“ je na premijeri na Lidu izazvao najveće ovacije do sada, a publika je skandirala: „Genije Jorgos! Volimo te!“

Aplauz bi sigurno bio još duži da je Ema Stoun, zvezda filma, mogla da prisustvuje. Naime, ovogodišnji festival u Veneciji obeležio je i štrajk scenarista i glumaca SAG-AFTRA zbog kojeg su izostala neka od najvećih glumačkih imena.

Jorgos Lantimos je na mostri pripremio publiku za eksplicitne scene seksa, ističući da Stoun nije oklevala da snima.

– Bilo mi je veoma važno da ne snimim film koji bi bio uljudan, jer bi to bilo kao da potpuno izdajem glavni lik. Morali smo da budemo sigurni da Ema ne mora da se stidi svog tela, golotinje, angažovanja u tim scenama i to je odmah shvatila – rekao je reditelj.

Najveće glumačke nagrade na festivalu otišle su u ruke dve američke zvezde – Kejli Spini, koja je glumila bivšu suprugu Elvisa Prislija u biografskom filmu „Prisila“ i Piteru Sarsgardu, koji je glumio u oštroj porodičnoj drami „Memory“.

Prisila Prisli je bila potresena na premijeri, dok je publika na Lidu eksplodirala u sedmominutnim ovacijama. Prisli je sa rediteljkom Sofijom Kopolom prisustvovala projekciji zajedno sa Kejli Spaeni i Džejkobom Elordijem, koji glume Prisilu i Elvisa.

Nakon filma „Elvis“ Baza Lurmana, Kopola je postavila Elordija kao „kralja rokenrola“ u portretu koji nije uvek tako laskav. Ovaj Elvis je zavisnik od tableta za spavanje, gubi živce i pokušava da kontroliše svoju devojku koju vara. “Prisila” je zasnovana na autobiografiji Prisile Prisli „Elvis i ja”, koju je Kopola sama adaptirala.

Sofija Kopola i Prisila Prisli Foto: EPA-EFE/ETTORE FERRARI

Piter Sarsgard i Džesika Čestejn na Lidu uprkos štrajku

Oštra porodična drama „Memory“ za koju je Piter Sarsgardu nagrađen, takođe je oduševila publiku u Veneciji.

U drami Džesika Čestejn igra Silviju, socijalnu radnicu koja vodi jednostavan i strukturisan život. Ima ćerku, posao i ide na sastanke anonimnih alkoholičara. Sve se menja kada je Saul (Sarsgard) prati do njenog doma sa njihovog srednjoškolskog okupljanja. Njihov iznenađujući susret će duboko uticati na oboje dok otvaraju vrata prošlosti. Ćestejn je na konferenciji nosila majicu sa oznakom štrajka, ali je i savetovala mlade kolega da razmisle o novim predlozima koje se nude od strane studija.

Peter Sarsgaard, Džesika Čestejn, Mišel Franko Foto:Tanjug/Matteo Rasero/LaPresse via AP

Drugoplasirani Srebrni lav pripao je filmu „Evil Does Not Exist“, zagonetnoj, ruralnoj drami koju je režirao Japanac Rjusuke Hamaguči.

Ceremoniju otvaranja obeležile slavne Lilijana Kavani i Šerlot Rempling

Sa ovog izdanja Venecijanskog festivala takođe će biti upamćeno i prvo veče kada je prikazan film “Komandante” Edoarda De Anđelisa, ali zbog ceremonije dodele “Zlatnog lava” za životno delo italijanskoj rediteljki i scenaristi Lilijani Kavani. Nagradu joj je uručila engleska glumica Šarlot Rempling.

Prilikom uručenja sineastkinja je primetila da je prva žena 80. izdanja Venecijanskog filmskog festivala koja je nagrađena Zlatnim lavom za životno delo.

Lilijana Kavani i Šarlota Rempling Foto: EPA-EFE/ETTORE FERRARI

– To nije baš fer. Postoje žene scenaristkinje i rediteljljke koje rade jednako dobro kao i muškarci. Ako malo razmislite o tome, neophodno nam je dati mogućnost da budemo viđene. Mislim da bi festival trebalo da razmisli o tome. Trebalo bi da uzmu u obzir činjenicu da žene mogu da prave filmove. Postoji neravnoteža i nadam se da je ovo početak promene – kazala je Kavani.

Protesti zbog Vudija Alena i Romana Polanskog

Festival na Lidu, pored štrajka, protekao je delom u senci brojnih protesta zbog toga što su u selekciju uvrštena ostvarenja Romana Polanskog i Vudija Alena, doduše van konkurencije.

„Ostrvo silovatelja“, „Nema Zlatnog lava za predatore“, „Seksistički bioskop/feministički odgovor“ bili su natpisi na transparentima.

– Istorija umetnosti je ispunjena umetnicima koji su bili kriminalci, ali bez obzira na sve i dalje se divimo njihovim delima – branio se direktor festivala Alberto Barbera.

Roman Polanski, koji je priznao da je silovao 13-godišnjakinju 1977. godine, za šta je odslužio kaznu kućnog pritvora u Švajcarskoj, u kojoj živi, još uvek je na poternici SAD. I nije prisustvovao premijeri u Veneciji, pa je ekipu predvodila glumica Fani Ardan. Kritičari su „sahranili“ ostvarenje „Palata“, nazvavši ga „potpunim debaklom“ i navevši da je to „nešto najgore što je Polanski u karijeri uradio“. “Juronjuz“ je ocenio kako je, nažalost, reditelj svojim neprijateljima, za slučaj da je ovo njegovo poslednje ostvarenje, dao „savršenu municiju“.

S druge strane, Vudi Alen se pojavio na Lidu predstavivši film „Coup de Chance“, prvog ostvarenja na francuskom u njegovoj karijeri.

– Imam još toliko ideja u sebi, toliko toga me ushićuje, ali nemam više energije da molim za novac – bile su reči Alena koji je sugerisao da će ovaj 50. možda biti i njegov poslednji film.

Vudi Alen Foto: EPA-EFE/ETTORE FERRARI

Hajka na Vudija Alena počela je odavno. Najpre zbog braka sa Sun Ji, usvojenom ćerkom njegove bivše partnerke Mije Farou, a onda se suočio i sa stravičnim optužbama koje je izrekla njegova ćerka Dilan – da ju je seksualno zlostavljao kao dete. Međutim, nikada nije osuđen.

– Nema osnova za te tvrdnje. Pitam se zašto se javnost još uvek time bavi. Ne znam šta je još moglo da se uradi nakon iznošenja optužbi, osim da se istraže. A istražene su podrobno. I tokom obe istrage policija je pričala sa svima. I obe istrage došle su do istog zaključka. Čemu onda sve ovo? – upitao je Alen.

Bredli Kuper kao “Maestro”

Tačno pet godina nakon što je Veneciju počastio rediteljskim debijem, rimejkom čuvenog filma „Zvezda je rođena“ američki glumac Bredli Kuper vratio se na Mostru s novim režiserskim poduhvatom – „Maestro“.

Čitavih sedam minuta trajao je aplauz nakon premijere biografske priče o velikom kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu. Ni reditelj i glavni glumac Bredli Kuper, niti koleginica mu iz filma Keri Maligan nisu bili prisutni na svetskoj premijeri na Lidu zbog štrajka. Ali, njihovo odsustvo nije smetalo publici da s ushićenjem pozdravi film „Maestro“, a Bernštajnove potomke dovede do suza.

Ava Duvernej prva afroamerička rediteljka koja se takmičila za “Zlatni lav”

Ava Duvernej se predstavila svojim novim filmom “Poreklo” (Origin), koji je dobio je više od osam minuta ovacija. Rediteljka je ušla u istoriju kao prva afroamerička rediteljka koja se takmičila za prestižnu nagradu “Zlatni lav”. Duvernej je napisala, producirala i režirala biografski film, koji je inspirisan životom i radom dobitnice Pulicerove nagrade Izabel Vilkerson, prateći njeno kreativno i lično putovanje dok piše svoju ključnu knjigu “Kasta: poreklo naših nezadovoljstava”.

Ava DuVernay Foto: Maria Laura Antonelli/AGF / Sipa Press / Profimedia

Među ostalim nagradama, izdvaja se specijalno priznanje za “Zelenu granicu”, veoma težak film o migrantima blokiranim na poljsko-beloruskoj granici, u režiji Poljakinje Agnješke Holand. Najbolji režiser je Italijan Mateo Garone za „Ja kapetan“, još jedan dirljiv film o migrantima, a mlada zvezda filma, Sejdu Sar, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca/glumicu. Nagradu za najbolji scenario osvojili su Giljermo Kalderon i Pablo Larajn za scenario satiričnog filma “El Konde” (Grof) o čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu.

Jedan dan u Veneciji u znaku Balkana

Ne bi bilo preterano reći da je jedan dan na 80. Venecijanskom filmskom festivalu protekao u znaku Balkana. Prikazan je novi film Teone Strugar Mitevske “21 dan do kraja sveta”, a u okviru programa „Venecijanski klasici“ kultno ostvarenje „Slike iz života udarnika“ iz 1972. godine Bahrudina Bate Čengića s Adamom Čejvanom i Stoletom Aranđelovićem. Premijeru je imao novi film makedonsko-australijskog reditelja Gorana Stolevskog „Domaćinstvo za početnike”, a publika je premijerno vidila i prve dve epizode nove serije „Znam kako dišeš“ čiji su kreatori i producenti Jasmila Žbanić i Damir Ibrahimović. Ekipa serije, predvođena Jasmilom Žbanić, korediteljem Alenom Drljevićem i glumcima Jasnom Đuričić i Lazarom Dragojevićem pojavila se u Veneciji.

Jasna Đuričić, Jasmila Žbanić i Lazar Dragojević Foto: GABRIEL BOUYS / AFP / Profimedia

Ovogodišnji Venecijanski filmski festival ostaće upamćen po manjku glamura, bliceva fotografa i brojnih zvezda na crvenom tepihu, ali sve u cilju ukazivanja na zahteva glumaca i scenarista da servisi za strimovanje i filmski studiji poboljšaju svoje ugovore i ograniče upotrebu veštačke inteligencije (IA) prilikom snimanja filmova.

Primajući nagradu glumac Peter Sarsgard upozorio je upravo na ovu pretnju, ukazujući da veštačka inteligencija mora biti suzdržana jer će posledice biti ogromne, daleko veće od holivudske filmske industrije:

Piter Sarsgard, Foto: EPA-EFE/ETTORE FERRARI

– Celokupno iskustvo ljudskog života biće predato mašinama i osam milijardera koji ih poseduju. Dakle, ako izgubimo ovu štrajkačku bitku, naša industrija će prva pasti!

Bonus video: Vudi Alen na premijeri svog filma u Veneciji

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar