0
Predsednik Saveta Festivala autorskog filma (FAF), reditelj Srdan Golubović, osudio je odluku Upravnog odbora Filmskog centra Srbije da odbije predlog komisije o podršci novim filmovima Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, a pozvao je i ostale kolege da dignu tim povodom “veliku buku”, jer izostanak obrazloženja budi sumnju da je reč o gušenju slobode. I reditelji Stefan Ivančić i Mila Turajlić upozorili su na društvenim mrežama kolege iz Evrope na slučaj otvorene "političke cenzure" koji se upravo dogodio u Srbiji.
“To što nema obrazloženja navodi na sumnju da je posredi nešto drugo, što nema veze sa umetničkim vrednostima projekata. Budi sumnju da je to pitanje gušenja slobode – umetničke ali i slobode uopšte”, rekao je Golubović 1. decembra u Kombank dvorani, uoči projekcije izraelskog filma “Ahedino koleno” Nadava Lapida, hrabrog umetničkog dela koje se bori za slobodu izražavanja o temama važnim za izraelsko društvo, piše Seecult.
Golubović je rekao da je zanimljivo da je Žilniku praktično dva puta zabranjen isti film. Komisija je odobrila sada sufinansiranje filma “Sloboda ili barbarizam”, svojevrsni nastavak filma „Sloboda ili strip“, koji je Žilnik snimao još 1969 – godinu posle svog prvog filma “Rani radovi”, ali je zabranjen. Nakon otkrića tog nedovršenog filma, želeo je da ga nastavi, ali tako što bi sudario dva sveta – deo materijala koji je sačuvan u slovenačkoj laboratoriji, sniman 1968. godine, sa delom koji bi snimio danas kako bi ta dva sukobljena vremena i stvarnosti postala neka nova stvarnost.
“Stvarnost koja je naša sada i koja nas okružuje jeste da je taj njegov film dva puta zabranjen”, rekao je Golubović.
Zbog toga je film “Ahedino koleno” jako značajan, jer govori o hrabrosti autora da se bori za slobodu i da govori o temama koje su strašno važne za jedno društvo. S druge strane, govori i o hrabrosti i otvorenosti tog društva koje je sposobno i spremno da uđe u dijalog sa onim što mu se dešava, da se pogleda u ogledalo, da pokuša makar malo da se razračuna sa stvarnošću i sa svim groznim i lošim stvarima koje postoje u tom društvu, naglasio je Golubović.
“Nažalost, kod nas to nije slučaj i ja se zaista nadam da će javnost znati za to i da će pre svega kolege koje se bave filmom, da ćemo mi da budemeo glasni i da dignemo veliku buku oko toga, jer danas se to desilo ljudima koji su istorija jugoslovenske i srpske kinematografije Žilniku, Markoviću i Dragojeviću, a sutra može da se desi bilo kome”, poručio je Golubović, koga je publika 27. FAF-a podržala snažnim aplauzom.
“Hvala vam na pažnji za ovu jako važnu stvar. Čini mi se da nije važna samo za nas koji se bavimo filmom, jer je to refleksija celog društva i refleksija svega onoga što se dešava”, dodao je Golubović.
I reditelji Stefan Ivančić i Mila Turajlić reagovali su na društvenim mrežama upućujući upozorenje kolegama iz Evrope na slučaj otvorene „političke cenzure“ koji se upravo dogodio u Srbiji.
„Ovako nešto se nikada nije desilo od osnivanja FIlmskog centra Srbije. Već nekoliko godina taj isti odbor radi sve što može da zabrani određene filmske stvaraoce samo zbog njihovog imena i političkih stavova. Njihove metode su ranije bile manje očigledne i efikasne… Sada je to evidentno, i sada su doneli odluku protiv komisije koju su postavili. I protiv velikih karijera i novih projekata Žilnika, Markovića i Dragojevića“.
Mila Turajlić navela je da se u Srbiji dogodio presedan i opasan slučaj političke cenzure u kinematografiji.
Odluka UO FCS utiče ne samo na trojicu međunarodno poštovanih reditelja, već čitavu filmsku zajednicu u Srbiji, navela je Turajlić.
„Tražimo javno obrazloženje ove odluke. Istovremeno, pozivamo evropske filmske institucije da takođe pozovu FCS i UO na odgovornost. Stalno urušavanje političkih sloboda u Srbiji zabrinjavajuće podriva napredak zemlje u procesu evropske integracije, koja je u proteklih nekoliko godina donela veliki strukturni skok za srpski film“, navela je ona.
„Pridružujem se kolegama u protivljenju sve većoj i opasnoj političkoj cenzuri i kršenju praksi politički-nezavisnog finansiranja filmova, što postaje obeležje autoritarnih režima u regionu“, zaključila je ona.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
