Spomenik Stefanu Nemanji: Faraonska grdosija ili simbol grada

Od kada je obnarodovano da će Stefan Nemanja (1113-1199), veliki župan Raške i rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića, jedan od najznačajnijih srpskih vladara, ali i utemeljivača, uz sina Rastka Nemanjića, Srpske pravoslavne crkve, dobiti spomenik u Beogradu, javnost je podeljena.Iako niko nije sporio važnost podizanja spomen-obeležja tvorcu naše državnosti, koga crkva slavi kao Svetog Simeona Mirotočivog, čitav proces "rađanja" monumentalne skulpture na Savskom trgu pratile su kontroverze. I danas, 17 meseci od kada je svečano otkriveno, ovo delo, rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, polarizuje javnost. Pre nego što je otvoren spomenik na Savskom trgu, čelnici grada obećavali su da će taj deo grada "postati novi centar prestonice", dok ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "najlepšim trgom u Beogradu, a možda i u Srbiji". - Spomenik Stefanu Nemanji postao je jedan od simbola Beograda, mesto gde dolaze strani turisti, Beograđanke i Beograđani, kao i gosti iz Srbije - izjavio je nedavno zamenik gradonačelnika Goran Vesić.Nasuprot čelnicima vlasti, česte su, međutim, ocene da spomenik simbolizuje "bahatost i oholost Aleksandra Vučića" ali i da je ruglo Beograda.

Spomenik Stefanu Nemanji 

Konkurs za izradu spomenika Stefanu Nemanji raspisan je početkom februara 2016. godine na konstitutivnoj sednici Odbora za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji. I već narednog septembra Sekretarijat za kulturu Beograda je raspisao javni i pozivni međunarodni dvostepeni konkurs za izradu rešenja za spomen-obeležje Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu. Žiri koji je razmatrao pristigle predloge bio je u sastavu: Nikola Selaković, tada generalni sekretar predsednika Republike Srbije (predsednik žirija), akademik i vajar Svetomir Arsić-Basara, reditelj Emir Kusturica, slikar Vladimir Veličković (preminuo 2019.), Sima Avramović (nekadašnji dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu), vajar i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Miodrag Živković, vajar Nebojša Đuranović, tadašnji gradski menadžer Goran Vesić i gradski urbanista Milutin Folić.Konkurs je okončan 15. marta 2018. godine objavljivanjem rezultata, a prvu nagradu je osvojio ruski skulptor Aleksandar Rukavišnjikov.

Radovi na Savskom trgu počeli su četiri meseca kasnije. Na izradi spomenika, uz Rukavišnjikova, bilo je angažovano još oko 120 ljudi. Trebalo je sve da bude završeno za 420 dana, ali odužilo se, iz različitih razloga. I pandemija je odložila dopremanje spomenika iz Moskve za Beograd, a postavljanje prvih delova postamenta počelo je u avgustu 2020. godine. Poslednji delovi statue postavljeni su polovinom novembra 2020, a krajem decembra u Skupštini grada potpisan je Zapisnik o primopredaji spomenika, čime je ovo delo postalo vlasništvo Grada Beograda. Spomenik je otkriven na Savindan, 27. januara 2021. godine uz prisustvo političkog vrha Srbije i Republike Srpske. Osim predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bili su tu predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, poslanik u Skupštini Crne Gore i predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević, episkop šumadijski Jovan (administrator arhiepiskopije beogradsko-karlovačke), episkop bački Irinej, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko...

Šta predstavlja spomenik Stefanu Nemanji

Spomenik dočarava vladarsku figuru Stefana Nemanje u plemićkoj odori. U desnoj ruci drži mač, a u levoj Hilandarsku povelju, čime je autor hteo da ga prikaže kao velikog državnika.Postament je sačinjen od više elemenata - vizantijskog šlema (simbola Nemanjine borbe za nezavisnost) iz kojeg izranja vladarsko žezlo, kao ovaploćenje moći. Rukavišnjikov je koristio žezlo Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, najmlađeg Nemanjinog sina, koje se nalazi u riznici manastira Mileševa, jer takav predmet koji bi pripadao Stefanu Nemanji nije sačuvan.

Na postamentu se nalaze reljefi iz Nemanjinog života i srpske istorije za njegove vladavine…Iako je na prvom idejnom rešenju spomenika bilo predviđeno da veliki župan drži krst, kasnije je odlučeno da to bude mač.- Čuo sam da se postavlja pitanje zašto je krst zamenjen mačem? Mi smo dugo razmišljali i odlučili da, ipak, prikažemo Stefana Nemanju u svetovnoj odeći, a ne duhovnoj i kao čoveka koji je stvorio srpsku državnost. U konkretnom slučaju, mač ima smisla, pogodniji je, jer se silueta spomenika završava oštricom - kazao je svojevremeno Rukavišnjikov za Sputnjik.

Koliko je koštala izrada spomenika - državna tajna

I dok se zna koliku je nagradu odneo na konkursu Rukavišnjikov- 50.000 evra, vrednost kompletnog projekta i dalje je "državna tajna". Uprkos zahtevima da se obnaroduje cena, sve je pod velom tajne. Izrada je mogla, kako su spekulisali mediji, da dostigne cifru veću od devet miliona evra…- Cena spomenika nije nikakva tajna. Zahtev vajara je bio da se cena spomenika ne otkrije - kazao je Goran Vesić nakon otkrivanja ogromne statue, dodavši da će biti poznata "posle završetka spomenika i dozvole vajara".Ali, i nakon daljih apela u javnosti da se objave ugovori i cena spomenika, gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić je nekoliko meseci kasnije izjavio da ne zna koliko tačno košta spomenik Stefanu Nemanji, ali da će građani to "na vreme saznati, kao što je Vlada i obećala i da neće biti velikih problema oko toga".

Međutim, kada su iz nekoliko medija tražili tačne informacije, ostale su im uskraćene uz objašnjenje da je u pitanju podatak koji je Vlada klasifikovala kao poverljiv i da će verovatno biti dostupan javnosti 2023. godine.Delovi spomenika, kako su pokazali podaci do kojih je došao N1, plaćeni su oko devet miliona evra, a ukupno renoviranje trga stajalo je oko 18 miliona evra.

Glavni razlozi za kritiku spomenika Stefanu Nemanji

Još od kada je predstavljeno idejno rešenje za spomenik Stefanu Nemanji vode se polemike o tome da li je rodonačelniku loze Nemanjića potrebno takvo spomen-obeležje i da li mu je tu mesto. Još krajem avgusta 2020. reditelj Goran Marković govorio je o spomeniku Stefanu Nemanji kao o "nakaznoj skalameriji" i pozvao Emira Kusturicu, člana žirija, da se ogradi od spomenika. Kusturica mu je na to odgovorio "da ne treba bezbožnik da brine..."Ali, upravo taj mač u ruci Stefana Nemanje bio je još jedan od razloga za kritiku spomenika, koji je zajedno sa postamentom težak 80 tona i visok 23,5 metra. I najviši je spomenik u Srbiji! Arhitekta Slobodan Maldini podsećao je za Nova.rs da spomenik ne odgovara onome što je predviđao konkurs: - Na konkursu odobreno rešenje visoko je bilo 15 metara, a mi smo na neki volšeban način dobili 24 metra, i zastareli koncept figurativne skulpture, koji je primenjivan u doba Meštrovića, između dva svetska rata. Nismo dobili spomenik koji je nagrađen na konkursu. Nemanja je imao krst. Rukavišnjikov je napravio ruski krst, stavio je spomenik na mak, a ne na žir, pa je u međuvremenu krst zamenio mačem, što je svojevrsni apsurd jer se radi o Stefanu Nemanji, svecu. To nije ni srednjovekovni mač, nego paradni, koji nema veze sa srednjovekovnim oružjem. A i zašto bismo prikazivali oružje kao element naše državnosti? Prema konkursu je mač trebalo da bude u koricama, a krst u ruci. A sad je isukan, preteći - objašnjavao je Maldini, ukazujući na još jedan propust - kaiš kojim je zakopčan Stefan Nemanja:

- To nije srednjovekovni kaiš. Prvobitna je zamisao bila i da vladar nosi enkonsion oko vrata, ali svi ti elementi srednjovekovne Srbije su relativizovani. Imamo hilandarsku povelju, i imamo mač umesto krsta.

Reakcije na spomenik 

I dok su svi bili složni da je veliki župan Stefan Nemanja zaslužio spomenik, postavljanje je izazvalo protest i salvu negativnih reakcija. Retko je bilo pohvalnih. Doduše, istoričar Aleksandar Raković istakao je kako "Stefan Nemanja zaslužuje takav spomenik u Beogradu", a sada pokojni slikar Miloš Šobajić priznao je da bi ga sam drugačije uradio ali da je njegovo "podizanje važno".S druge strane, istoričari umetnosti ocenili su da je Savski trg s takvim spomenikom postao još jedno ruglo srpske prestonice:- Spomenik Stefanu Nemanji ispred zgrade nekadašnje Glavne železničke stanice ruglo je za ceo Beograd. Na tom mestu spomenik unižava postojeći spomenik kulture iz 19. veka i jedan od najboljih znakova modernizacije Srbije toga vremena - zgradu Glavne železničke stanice. Ta zgrada je zaslužila da sama bude spomenik, a ne da ispred sebe ima grdosiju faraonskog tipa - pričala je za naš sajt istoričarka umetnosti Irina Subotić, dok je njen kolega i profesor Filozofskog fakulteta Nenad Makuljević istakao da delo očigledno ne proizlazi iz srpske kulture, već je pod snažnim uticajem spomenika knezu Vladimiru:- Međutim, dok je moskovski spomenik monumentalan i usklađen sa standardnim predstavama kijevskog kneza, beogradski je prepun nelogičnosti u detaljima. Stefan Nemanja stoji na raspuklom vizantijskom šlemu koji bi trebalo da simbolizuje da je srpska kultura nastavljač vizantijske. Ovakvo tumačenje nije zasnovano na istorijskoj stvarnosti Nemanjinog doba.I Makuljević je bio stava da je spomenik megalomanskih dimenzija u potpunosti narušio izgled ovog dela grada i pretvorio okolne objekte, poput zdanja Glavne železničke stanice, podignute u periodu od 1882. do 1885. godine, u njegove kulise.- Spomenik ovakvih dimenzija je i inače neprimeren gradskom prostoru - ocenio je Makuljević.

U sličnom tonu za Nova.rs govorio je i arhitekta Slobodan Maldini, nazvavši ga prevelikim.- Rusi su ga radili za ruske dimenzije, Moskva ima ogromne trgove i bulevare, gde takav spomenik može da legne. A Beograd je mali grad, krivudavih uličica gde takav spomenik ne može proporcijski i veličinom da stane. Nama ovo nije bilo potrebno, mogli smo Stefanu Nemanji da se odužimo na milion različitih načina. Nažalost, Beograd smo srozali toliko da će nas svet ubuduće gledati kao kulturnu provinciju.Arhitekta Đorđe Bobić, osvrćući se na rad Rukavišnjikova, naglasio je kako je "napravio ono `čudo` od bivše železničke stanice", dok je istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović istakla kako „"pomenik Stefanu Nemanji predstavlja povratak u 19. vek i to u onu njegovu kič fazu".

"Kinderjaje na đuletu"

Ideje Gorana Vesića vezane za uređenje Beograda, od kojih su neke realizovane, poput spomenika Stefanu Nemanji, Rade Marković, vajar, slikar, član UO ULUS-a i nekadašnji predsednik Vajarske sekcije ovog udruženja nazvao je za Nova.rs "diletantizmom":- U svim elementima onoga što se zove uređenje grada - od toga šta znači urbanizam ili savremena umetnost, do toga šta je spomenička arhitektura - pokazali su da su potpuni diletanti.

Sociolog Ratko Božović ironično je prokomentarisao kako nas je "Rukavišnjikov usrećio sa spomenikom Stefanu Nemanji":- Ovaj prostor kod bivše Železničke stanice smo baš fino osmislili, pa sad treba da napravimo i dodatak tome. Znate, kad nešto počne dobro, to dobro ne treba nikako zaustaviti - pričao je Božović, dok ga je istoričarka Radina Vučetić okarakterisala rečima:- Spomenik Stefanu Nemanji deluje kao nadgrobni spomenik modernizmu, kosmopolitizmu, umetnosti, struci, ali i kao nadgrobni spomenik modernoj Srbiji.A hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović ovako se za Nova.rs osvrnuo na novi izgled Savskog trga: - Lažan je i baron Stefan Minhauzen na "onom kinderjajetu kao na đuletu", a lažan je i njegov spomenik i sve što simbolizuje. Podsjetit ću - vi ste u Beogradu možda i zaboravili, ali Vučić i ja nismo - na veličanstveni projekt Despotova grada, kojega je po uzoru na onaj Kusturičin đerzelend u Višegradu despot Aleksandar Vučić, tada još premijer i predsjednikonasljednik, još prije šest godina najavio graditi u Beogradu: repliku stolnog grada despota Stefana Lazarevića iz 15. stoljeća, samo još lepšu i stariju, s tradicionalnim srpskim hotelskim i biznis resortima, i još pride "srpski Jad Vašem na Starom sajmištu". Lupate li se dlanom po čelu i pitate što je, Boga ti, bilo s tom veličanstvenom idejom, ja ću vam reći: šest godina kasnije projekt je gotov, dovršen i završen, još samo da se posadi cvijeće oko spomenika i da se gradonačelnik Stefan Vučić useli u despotov dvor na mjestu stare željezničke stanice. Beograd danas i nije ništa drugo doli vjerna replika utvrđenog Despotovog grada iz 15. stoljeća.Bonus video: Vladeta Janković - premestiti spomenik Stefanu Nemanji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladetajankovicospomenikustefanunemanjigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3072596"]