Za danas je zakazano svečano otvranje rekonstruisanog Savskog trga na kom dominira spomenik visok 23 metara posvećen velikom županu Stefanu Nemanji. Ovaj spomenik već duže vreme izaziva pažnju javnosti, ne samo zbog fizičke visine, estetike i mesta na kom je postavljen, već i zbog visine novca koji je uložen a u njega, a koje je zvanično ostao skriven.
Danas će, zbog svečanog otvaranja Savskog trga, i spomenika Stefanu Nemanji, od 17 do 24 časa saobraćaj u ovom delu grada biti zaustavljen a linije gradskog prevoza preusmerene.
Gradski urbanista Marko Stojčić najavio je kako će danas „ceo prostor zablistati“ i dodao kako se svi raduju trenutku kada će Savski trg biti predat Beograđanima i gostima prestonice.
Povezane vesti:
Kako ovaj trg, za koji je predsednik Srbije naveo da će biti „najlepši trg u Beogradu, a možda i u Srbiji“ gotovo zaslepljujuće blista, preliminarno smo mogli da vidimo i prethodne dve večeri. Na to su reagovali i građani na društvenim mrežama, od kojih su ga neki uporedili sa koji su ga uporedili sa „svemirskim brodom“ a „najveće jaje na Balkanu“ s bundevom za Noć veštica.
Kontroverze
Nakon što je u julu prošle godine zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio da će postavljanje spomenika Stefanu Nemanji početi 4. avgusta, mogla su da se čuju brojna negodovoanja stručne javnosti.
Jedna od najistaknutijih i najuglednijih istoričarki umetnosti na ovim prostorima Irina Subotić, objasnila je tada za Nova.rs da rekonstrukcijom Savkog trga dobijamo još jedan ogroman prostor čiju su osnovnu ideju trga dali španski arhitekti, specijalizovani za izgradnju stadiona a verovatno i arena za borbu s bikovima.
„Narušena je još jedna ambijentalna celina grada, primerena staroj Železničkoj stanici. Tu je i novi faraonski spomenik Stefanu Nemanji – zna se da je za njega zaslužan vrh vlasti i ruski skulptor, poznat po brojnim kipovima, uključujući i Putinove. Svedoci smo kako je nesrećno radio žiri za izbor autora spomenika i ko je sve bio u tom žiriju! Korunovićeva markantna zgrada pošte će ostati unakažena poratnim, socrealističkim intervencijama“, upozorila je Subotić.
Dok je istoričarka Radina Vučetić, komentarišći ostavku vajara Miodraga Živkovića na mesto člana žirija za spomenik Stefanu Nemanji, rekla da je u pitanju nadgrobni spomenik modernizmu, kosmpolitizmu, umetnosti, struci, ali i kao nadgrobni spomenik modernoj Srbiji.
Društvo konzervatora Srbije je, 20. avgusta, nakon što su delovi spomenika već bili dopremljeni u Beograd zahtevalo od nadležnih institucija da odustanu postavljanja „višestruko predimenzioniranog i estetski promašenog spomenika.”
“Umesto održavanja kontinuiteta tradicije, upisane u kolektivno sećanje srpskog naroda, vladarska ikonografija koju je predstavio skulptor iz Rusije pretenciozni je falsifikat akademizma 19. veka, uvećan šest ili sedam puta u odnosu na uobičajenu visinu monumentalnih spomeničkih obeležja. Ni po čemu taj spomenik – idejni i ideološki proizvod megalomanije orijentalnih despotija – ne uspostavlja vezu sa Srbijom, pa tako ni sa Beogradom 21. veka”, navedeno je u saopštenju DKS i naglašeno da je bilo za očekivati da će se novi spomenik nadovezati na postojeće, ikonografski utvrđene i prepoznatljive predstave Stefana Nemanje kao monaha.
Nakon što je spomenik već dobio jasne obrise, poslenja u nizu oštrih kritika stigla je od pisca i vizuelnog umetnika, predavača na Univerzitetu u Firenci Dejana Atanackovića koji je za list Danas ocenio kako je važno prestati da se „to što je postavljeno“ na Savskom trgu naziva spomenikom Stefanu Nemanji.
A „to nešto“ definisao je kao „smuljani kulturološki hibrid državnog kriminala i režimske propagande“.
“To o čemu je reč može se definisati isključivo kao glomazni materijalni ostatak teškog kulturnog i političkog zagađenja našeg društva, svesno i planski sprovedenom u delo od strane pohlepne interesne grupe koja u državi ne vidi drugo sem privatni posed i plen i koja će zarad svog kriminalnog profita i sopstvene megalomanske samovolje uništiti, zagaditi, zatrovati, razoriti i poseći sve što joj se nađe na putu, bilo da je reč o prirodi, kulturnom nasleđu ili obeležjima nacionalnog i urbanog identiteta”, napisao je Atanacković.
Ćutanje o ceni
Da je u izgradnju ovog spomenika bila umešana pohlepa i interesi ukazuje skrivanje njegove cene, koja bi, kako su mediji nezvanično otkrili, mogla da dostiže cifru veću od 9 miliona evra, koja je gotovo dvostruko veća od one koja je utrošene za podizanje Kipa slobode, čija baklja se nalazi na više od 90 metara iznad glava prolaznika.
Povezane vesti:
Nakon brojnih apela javnosti da se objave ugovori i cena spomenika, gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić je izjavi da on ne zna koliko tačno košta spomenik Stefanu Nemanji, ali da će građani to „na vreme saznati, kao što je Vlada i obećala, i da neće biti „velikih problema oko toga“.
A pod tim „na vreme“, Radojčić je verovatno mislio na 2023. godinu jer, nakon što je više novinara tražilo podatak koliko će spomenik koštati, ta informacija im je uskraćena uz objašnjenje da je u pitanju podatak koji Vlada klasifikovala kao poverljiv i koji će verovatno biti javnosti tek 2023. godine.
Zbog čega bi se taj podatak krio dok se ne slegnu utisci i ova predstava velikog župana prestane da okupira pažnju javnosti, govore podaci do kojih je došla televizija N1, a po kojima su samo delovi spomenika plaćeni oko devet miliona evra. Ukupno renoviranje trga na kom će se spomenik nalaziti koštalo je oko 18 miliona evra.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare