Društvo konzervatora Srbije zahteva od svih nadležnih institucija da odustanu od postavljanja postavljanja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu.
“Suočeni sa činjenicom da pojedinačni apeli i obraćanja javnosti naših članova i kolega tokom prethodne dve godine nisu uzeti u obzir, a iako je spomenik velikom županu Stefanu Nemanji u delovima već dopremljen u Beograd – Društvo konzervatora Srbije (DKS) zahteva od svih nadležnih institucija da odustanu od njegovog postavljanja”, ističe se u današnjem saopštenju za medije Društva konzervatora Srbije.
Kako navode, reč je o „višestruko predimenzioniranom i estetski promašenom spomeniku“, pa bi se poštovanjem glasa struke i našeg zahteva zaustavilo dalje trajno uništavanje arhitektonskih i urbanističkih vrednosti Glavne železničke stanice i Savskog trga u Beogradu.”
“Umesto održavanja kontinuiteta tradicije, upisane u kolektivno sećanje srpskog naroda, vladarska ikonografija koju je predstavio skulptor iz Rusije pretenciozni je falsifikat akademizma 19. veka, uvećan šest ili sedam puta u odnosu na uobičajenu visinu monumentalnih spomeničkih obeležja. Ni po čemu taj spomenik – idejni i ideološki proizvod megalomanije orijentalnih despotija – ne uspostavlja vezu sa Srbijom, pa tako ni sa Beogradom 21. veka”, navodi se u saopštenju DKS i naglašava da je bilo za očekivati da će se novi spomenik nadovezati na postojeće, ikonografski utvrđene i prepoznatljive predstave Stefana Nemanje kao monaha.
“Stefan Nemanja, osnivač i jedini vladar doma Nemanjića, koji je svojevoljno napustio presto i zamonašio se, prikazan je nebrojeno puta na freskama i ikonama od 13. stoleća pa nadalje isključivo u monaškoj odori”
Društvo konzervatora Srbije ukazuje da bi postavljanje spomenika Stefanu Nemanji Aleksandra Rukavišnjikova, „imalo nesagledive posledice“ po zgradu Glavne železničke stanice u Beogradu, koja je od nadležne stručne službe spomeničke zaštite kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja.
Pročitajte još:
“Građena od 1882. do 1885. godine prema projektu austrijskog arhitekte Vilhelma fon Flatiha, čiju je razradu izveo arh. Dragutin Milutinović kada je razvoj železničkog saobraćaja prepoznat kao preduslov za ekonomski razvoj modernog društva. Ova zgrada predstavljala je u svom vremenu jedno od najmonumentalnijih zdanja toga tipa, simbol tadašnje kraljevske prestonice i prosperiteta države, koja ni po čemu nije zaostajala za svetom u primeni novih tehničkih dostignuća. Jedan od zadataka konzervatora jeste procena kako će novi projekat u celini delovati na spomenik kulture i njegovu okolinu, budući da, po Zakonu o kulturnim dobrima, oni zajedno uživaju pravnu zaštitu. U ovom slučaju, Spomenik Stefanu Nemanji ostvaren je u visini sedmospratnice, pa ga drugačije ne možemo ni tretirati, nego kao soliter koji će biti konstruisan na Savskom trgu, i koji će zgradu železničke stanice i vizure ambijenta suštinski ugroziti svojim grandioznim dimenzijama.”
Podržavaju, ističu u DKS, izradu spomenika osnivaču dinastije Nemanjića, ali uz poštovanje naše tradicije, za šta je, kako ističu, neophodno raspisivanje novog, transparentnijeg, konkursa.
“Naša struka nas obavezuje da skrenemo pažnju javnosti na to da je reč o kršenju Zakona o kulturnim dobrima i brutalnom ugrožavanju vrednog spomeničkog nasleđa, te zahtevamo od donosilaca odluka da se izvedeni spomenik Stefanu Nemanji ne postavi na Savskom trgu. Takođe zahtevamo da što pre započne javni dijalog kojim će se, konsenzusom i bez političkog upliva, doći do najkvalitetnijeg rešenja za buduću namenu Glavne železničke stanice.”
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare