Slavko Štimac: Kusta misli da ću ja još mnogo da radim

U Operi i teatru Madlenianum najpre je održana promocija monografije posvećene Slavku Štimcu "Tihi heroj ekrana" autora Marka Misirače, koja istražuje jedinstveni glumački izraz, snažnu harizmu i ulogu u filmskoj istoriji regiona dramskog umetnika. Nakon toga je prikazan dokumentarni film "Slavko Štimac - Samotnjak" reditelja Srđe Penezića, koji pruža intiman uvid u Štimčevu umetničku posvećenost, lični put i značaj koji ima za filmsku umetnost.

Kulminacija čitave večeri bilo je izvođenje predstave "Da krenemo ispočetka" na Velikoj sceni, u kojoj Slavko Štimac tumači glavnu ulogu. Tekst Erika Emanuela Šmita, u režiji Andree Ade Lazić, donosi intrigantnu priču o šezdesetogodišnjem Aleksandru, koji se susreće sa sobom kao dvadesetpetogodišnjakom. Uočli izvođenja komada glumac, kojem je posvećen čitav dan u Madlenianumu podsetio je da je pre nepune tri godine dobio Nagradu "Pavle Vuisić":

- Po tradiciji se o dobitniku priznanja pravi monografija i dokumentarni film. Sada se udesio momenat da predstavimo monografju koju je pisao Marko Misirača i dokumentarac koji je režirao Srđa Penezić. To je razlog što smo se skupili ovde u Madlenianumu. A igram i predstavu "Da krenemo ispočetka", koju već dugo s uspehom izvodimo - kazao je Slavko Štimac sinoć u Madlenianumu.

Naglasio je kako je imao sreće, jer setio se ljudi koji su mu bliski, a marljivi su, vredni.

- Ja sam došao na njihov, gotov proizvod. Skromnost doživljavam kao normalno, pristojno ponašanje. Gluma je moj posao, bavim se njome skoro ceo život. Moj odnos prema ljudima je isti - smatram da svi zaslužujemo sličan tretman.

Govoreći o monografiji priznao je da je bio šokiran jer je autor Marko Misirača pronašao toliko detalja iz njegovog profesionalnog života koje je potpuno zaboravio.

- A kada govorimo o dokumentarnom filmu Srđa i ja se znamo godinama, veliki smo prijatelji i radili smo zajedno i jedan igrani film. Srđa je predložio da uradimo nešto malo drugačije i da ne zovemo moje kolege s kojima sam radio da pričaju o meni, već da se ja prisećam događaja, i da moju naraciju prate inserti iz većine filmova u kojima sam igrao tokom života - objasnio je Štimac.

https://www.youtube.com/watch?v=rrP6tKJOtE4

Komentarišući poslednju nagradu u nizu, onu na Kustendorfu za buduća dela našalio se:

- Kusta misli da ću ja još mnogo da radim (smeh)... Ja sam prošle godine dobio u Hrvatskoj nagradu koja je pandan "Pavlu Vuisiću", a nosi ime po velikom glumcu Fabijanu Šovagoviću. Vrlo sam srećan što nosim dve nagrade nazvane po dvojici velikih glumaca, s kojima sam imao čast da radim a i privatno sam ih poznavao. Pavle je bio veliki glumac, intuitivan, ispred svog vremena, harizmatičan, dovoljno je bilo da se samo pojavi u sceni, i odmah bi privukao pažnju, a to je redak dar. A nagradu "Fabijan Šovagović" dodeljuje Udruženje filmskih reditelja u Hrvatskoj i najveći kompliment za jednog glumca jeste kad priznanja stignu od kolega.

https://www.youtube.com/watch?v=b8T-wF3uqoc

Istakao je Slavko Štimac kako je gluma profesija koja ga je izabrala.

- Imao sam neverovatan sticaj okolnosti da sam od detinjstva išao iz filma u film. Tako da sam odrastao na filmu. I u jednom momentu to je postala moja profesija. Kažu da u životu sve što treba da se desi - desi se. Nije pametno razmišljati kako je moglo bolje da se prođe. Kada stignete u neke godine, neminovno razmišljate o tome dokle ste došli, šta vas čeka i kako ćete da završite svoj život. Ja najviše razmišljam o tome koliko sam dobronamernih i plemenitih ljudi sreo u životu i koliko su mi bili od pomoći da pravilnije sagledavam sve odnose - zaključio je glumac.

https://www.youtube.com/watch?v=-KovygcEF3k