Li Lorens dobitnik je prestižne britanske književne nagrade "Kosta" za najbolju biografiju, a njegova debitantska knjiga "Pevaću glasnije" govori o njegovoj majci, koja je ostala paralizovana nakon što ju je upucala londonska policija 1985. godine, i njenoj dugoj potrazi za pravdom.
Lorens je za knjigu „Pevaću glasnije“, sa podnaslovom „priča o rasizmu, pobunama i iskupljenju“, osvojio prestižno priznanje i novčanu nagradu od 5.000 funti u kategoriji gde mu je konkurent bio i poznati pisac Džulijan Barns sa knjigom „Čovek u crvenom kaputu“. Žiri je Lorensov debi ocenio kao otkriće i „izvrsnu priču“, koja je „izuzetno važna“, prenose britanski mediji.
Autor memoarske proze „Pevaću glasnije“ piše o tome kako je njegovu majka Čeri upucala policija tražeći njenog starijeg sina u njihovom stanu u Brikstonu u septembru 1985. godine, kada je Lorensu bilo 11 godina.
„Usred te vreve besa, užasa, zbunjenosti i buke, shvatio sam da su to policajci. Čovek koji je upucao moju mamu bio je policajac. Mama je teško disala na podu, lice joj se grčilo od bola, od zabrinutosti. Ne mogu da dišem, ponavljala je. Umreću. Ne osećam noge“, piše Lorens u knjizi.
Hitac joj je prošao kroz kičmu i nikada nije ponovo prohodala, a kada se pronela vest da je upucana usledilo je dva dana uličnih nemira. Kada je umrla 2011. godine, patolog je utvrdio da su delovi metka, ostali u njenim leđima, izazvali otkazivanje bubrega i da je preminula od posledica toga. Lorens je pisao o svojoj dugoj borbi da policija prizna grešku.
Nakon što su u ponedeljak proglašeni dobitnici nagrade „Kosta“, Lorens je izjavio da je bio van sebe zbog priznanja.
„Za mene je pisanje te knjige bilo više od misije. To je iznošenje priče na videlo, onoga što nije ranije ispričano, da bi ljudi mogli bolje da saznaju šta se dogodilo mojoj majci, da shvate da smo samo bili normalna porodica koja živi u Brikstonu. Jedna od mantri koju sam stalno ponavljao bila je ‘hrabrost ispred straha’, jer je to bio zastrašujući proces, da dozvolim sebi da budem toliko ranjiv, da se toliko izložim svemu. Dobiti ovakvo priznanje samo je bonus na sve to, nešto što nisam očekivao“, ispričao je Lorens, a prenosi „Gardijan“.
Lorens, zagovornik društvenih promena, osnovao je firmu „Mobiliti transport“ koja omogućava pristupačan prevoz za ljude sa invaliditetom, a kaže da se nada da će nagrada za njegovu knjigu skrenuti pažnju „ljudi koji možda nisu nužno gledali na knjigu na taj način, koji će saznati nešto o tome kroz šta je prošla njegova porodica i možda pokazati više saosećanja kada je reč o tome kako su ljudi tretirani drugačije samo zbog boje kože i delu grada u kom žive“.
Autor knjige, koji danas u saradnji s policijom pokušava da poboljša uslove u zajednici u kojoj živi, želeo je da napiše knjigu još kao tinejdžer, nakon što je gledao dokumentarce o pobuni u Brikstonu, sa događajima iz 1981. godine u središtu svega, ali se kasnije odlučio za priču svoje majke.
„Priča moje mame jednako je važna kao i događaji iz 1981. godine, ali zašto onda o tome nije bilo podataka? Tek kada je mama preminula 2011. godine i kada sam dobio izveštaj iz interne istrage o pucnjavi u kojoj je pogođena moja majka, znao sam da moram da počnem da dokumentujem sve što se dešavalo“, priča Lorens.
Petoro laureata
Više od 700 knjiga prijavljeno je ove godine za nagradu „Kosta“, koja se dodeljuje za najbolja dela u pet kategorija. Među pet dobitnika u kategorijama biće do kraja januara izabran i ukupni pobednik i nagrađen za knjigu godine, a sleduje mu i 30.000 funti.
Nagrada za najbolji roman pripala je Monik Rofi za „Sirenu iz crne školjke“. Njen sedmi roman govori o ribaru koji pevanjem privlači sirenu iz davnina i opisan je kao retko maštovito delo u kom se kroz avanturu i bajku pripoveda znatno šira priča.
Nagrada za prvi roman pripala je Ingrid Perso za „Ljubav posle ljubavi“, smešten u Trinidad i govori o jednoj nekonvencionalnoj porodici, dok je priznanje za najbolju dečju knjigu pripalo Nataši Farant, autorki „Putešestvija jednog kopca“ o dvoje dece koja iz Engleske odlaze u Francusku pred sam početak Prvog svetskog rata.
Nagrada za najbolju zbirku poezije pripala je posthumno irskoj pesnikinji Ivan Bolend za „Istoričare“, za koju je žiri ocenio da sadrži „neke od najlepših stihova napisanih u ovom veku“. Ivan Bolend treća je pesnikinja nagrađena poshumno priznanjem Kosta. Pre nje bili su to Ted Hjuz i Helen Danmor.
Od kada je nagrada Kosta za knjigu godine ustanovljena 1985. autori biografija osvojili su je osam puta, koliko i pesnici, 12 puta pripala je romansijerima, pet puta osvojili su je debitanti, a dvaput autori knjiga za decu.
Laureat nagrade za knjigu 2019. godine bio je Džek Fejrveder za biografiju „Dobrovoljac: Istinita priča o heroju otpora koji se infiltrirao u Aušvic“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar