Završni deo trilogije romana o Kromvelu dvostruke dobitnice Bukerove nagrade Hilari Mantel, “Hamnet” Megi O'Farel, biografije Grejema Grina i Silvije Plat, dosta debitantskih romana, kao i “Braća po duši” francusko-senegalskog pisca Davida Diopa samo su neke od knjiga za koje su se odlučili američki i britanski pisci birajući najbolje naslove objavljene u 2020. godini.
Priredio: Matija Jovandić
Na kraju godine koju je obeležila pandemija, ali su izdavači radili nesmanjenom snagom, izašle su i brojne liste najboljih knjiga u 2020. Liste su različite, diktirane su što kritikama, što ličnim afinitetima sastavljača, a britanski „Gardijan“ napravio je neku vrstu iskoraka: pozvali su pisce sa kojima su sarađivali da predlože najbolje naslove objavljene u protekloj godini po njihovom mišljenju. Pokazalo se da su na konačnoj listi i neke od knjiga odmah prevedenih i objavljenih i na srpskom jeziku, kao i neke za koje je pitanje vremena kada će se pojaviti kod nas. Šta je to što britanski i američki autori i autorke ocenjuju sa pet zvezdica?
1. Daglas Stjuart, dobitnik Bukera za roman „Šugi Bejn“
Dobitnik Bukerove nagrade za 2020. godinu Daglas Stjuart, autor romana „Šugi Bejn“, kao najbolje knjige objavljene ove godine odabrao je naslove „Kao što ste bili“ Elejn Fini, „Fenjerdžija“ Džeki Kej i „Ko su bili oni“ (Who They Was) Gabrijela Krojcea, takođe jednog od nominovanih za Bukera ove godine.
„Ona pleni predivnim trenucima nesputane intimnosti između tri Irkinje koje su se našle u bolničkoj trpezariji. Istovremeno zabavna, tužna i apsolutno neukrotiva“, piše Stjuart o knjizi Elejn Fini, dodajući da je njeno delo“otkriće u smislu razotkrivanja stida i svakodnevnog bola koji žene kriju“.
Za knjigu Džeki Kej navodi da je u pitanju „duboko dirljivi portret četiri robinje“, koji će čitaoce pogoditi i otkriti im skrivenu istoriju trgovine robljem, a za Krojceov roman da je u pitanju „divlja vožnja od prve stranice“ i zapanjujuća priča o mladiću u potrazi za pripadnošću, zatečenom između života kriminalca sa uličnom bandom čiji je član i nade da će otići na fakultet.
2. Ali Smit, autorka „Kako biti oboje“
„Margaret Atvud je uvek bila pesnikinja; njene zbirke poezije bacaju svetlo na izvor njene iskošenu, mudru metafiziku koja struji njenom prozom i esejima, a u međuvremenu je napisala i „Izdašno“, izvor beskompromisne topline“, piše Ali Smit o svom izboru.
Škotska autorka, kod nas poznata po knjizi „Kako biti oboje“, ove godine objavila je „Leto“, poslednju iz njene serije „godišnja doba“, odlučila se i za knjige „Braća po duši“ Davida Diopa o senegalskim ratnicima u rovovima Francuske u Prvom svetskom ratu, za koju veruje da je „nikada neće zaboraviti“.
„Crvenu kometu“ Heder Klark od 1.000 strana je, kaže, pročitala tek do polovine, ali je to bilo sasvim dovoljno da oceni da je to „konačna biografija Silvije Plat“, koja ujedno pruža i uvid u to kako je darovita pesnikinja pisala i u književni i politički kontekst u kom su njena dela nastajala.
3. En Eplbaum, autorka „Sumraka demokratije“
Izbor poznate novinarke i dobitnice Pulicerove nagrade su istoriografske knjige „Grčka: biografija moderne nacije“ Roderika Bitona, „Peto sunce“ Kamile Tauzend i „Putinov narod“ Ketrin Belton. Ovakav izbor diktiran je, kaže, pitanjima šta je nacija i ko smo to „mi“, kakva se mnogo postavljaju u Americi i Britaniji. Bitonova knjiga zamašan je pokušaj da se na to pitanje odgovori o Grčkoj, kaže ona, dok je knjiga Tauzendove novo viđenje istorije Asteka, zasnovano ne samo na izvorima španskih osvajača, nego i na jeziku navatl, korišćenom u latinoameričkoj civilizaciji pre dolaska konkvistadora.
A „Putinov narod“ govori o Vladimiru Putinu i mladim pripadnicima KGB-a željnim da osvoje vlast u (postsovjetskoj) Rusiji i o tome kako je „duboko cinična elita koristila svoje ofšor kontakte i mračne tokove novca, stvorene osamdesetih i devedesetih godina, ne samo da bi se obogatili nego i da bi se zaštitili od nove Rusije koju su stvorili“.
4. Tajari Džouns, autorka „Američkog braka“
Autorka čiju knjigu preporučuje i Bil Gejts, odlučila se za „Zavod za ispravke istorije“ (The Office of Historical Corrections) Daniel Evans, zbirku koja je „podseća zašto voli kratke priče“, sa njenim „darom za savršene dijaloge, i one rečene i one prećutane“. Za knjigu „Prva žena“ (The First Woman) Dženifer Nansubuga Makumbi kaže da je feninistički roman o odrastanju na kakav se čekalo, sa „bezvremenim kvalitetom priča kakve se prenose od usta do usta“.
A za „Hamneta“ Megi O’Farel, objavljenog takođe na srpskom, postavlja retoričko pitanje: može li biti boljeg vremena za čitanje romana o kugi? “Ovo štivo nije lako za čitanje, ali ni 2020. nije bila laka godina. O’Farelova je, kao i uvek, izazovna, saosećajna i veoma, veoma pametna“, zaključuje Tajari Džouns.
5. Rutger Bregman, istoričar, autor „Čovečanstva: Istorije nade“
„‘Sestre iz Aušvica’ Roksane van Iperen je knjiga godine za mene“, kaže poznati holandski istoričar i senzacija na društvenim mrežama Rutger Bregman i navodi da je to izvrsna priča o dve sestre Jevrejke, Dženi i Lien, prijateljicama Ane Frank, u Holandiji pod nacističkom okupacijom.
„Priča o otporu i saradnji, o hrabrosti i izdaji. Nisam mogao danima da je izbacim iz glave“, piše Bregman.
Pored ove, istoričar se odlučio i za „Najčudnije ljude na svetu“ kanadskog evolucionog biologa Džozefa Henriha, uz reči da on u svojoj ambicioznoj knjizi pokazuje zašto ono što mi zovemo „psihologija“ nije učenje o ljudskoj prirodi, nego o ljudima koji su „zapadnjaci, obrazovani, industrijalizovani, bogati i demokratični – drugim rečima: čudni“.
Za knjigu „Zašto smo polarizovani“ Ezre Klajna navodi da je iz nje mnogo naučio, a da ona pokazuje „koliko je propao američki politički sistem“.
6. Ema Donahju, autorka romana „Soba“
„Luster“ Rejven Lejlani najbolja je knjiga u 2020. godini za Emu Donahju, kod nas poznatu po romanu „Soba“, sa kojim je bila u užem izboru za Bukera, objavljenom 2011. i na srpskom. „Luster“ je „pametan i satiričan“ roman o svemu, od ekonomije do rasizma u izdavačkim kućama i porodičnim odnosima, govori o mladoj crnkinji u burnoj vezi sa belim mladićem, objašnjava ona.
Na njenoj listi je takođe „Hamnet“ Megi O’Farel. „Obično izbegavam romane o istorijskim ličnostima i članovima njihovih porodica. Ali, posle 50 stranica, cmizdrela sam zbog mladog Hamneta Šekspira i nije me bilo briga ko mu je otac“, piše Ema Donahju, dodajući da je to osetljiva studija o detinjstvu i roditeljstvu u doba Tudora „ili bilo koje doba“, zbog koje je autorka s pravom dobila nagradu „Women’s“.
Treći naslov koji je izdvojila je „Ljubav“ kod nas popularnod Rodija Dojla, koji ju je „nežno uvukao i dirnuo dok se njegovi stari drugari ispovedaju tokom duge noći idući od paba da paba“.
7. Ed Sizar, autor knjige „Moljac i planina“
Knjigu novinara i pisca Eda Sizara s podnaslovom „istinita priča o ljubavi, ratu i Everestu“ o prvim pokušajima da se osvoji „krov sveta“ je „Sandej tajms“ proglasio biografijom 2020. godine.
Sizar se kao za najbolju odlučio za roman „Vilin konjici“ Endrjua O’Hagena, fikciju o ljubavi između dvoje najboljih prijatelja. „Počinje u mladosti punoj žudnji, sa hodočašćem grupe mladića iz Glazgova u Mančester sredinom osamdesetih, preduzetog sa namerom da vide Morisija i posete klub ‘Hacijenda’. Završava se kada se isti likovi, sada sredovečni ljudi, suočavaju sa krizom“, opisuje Sizar ovu knjigu.
Na listi njegovih najboljih naslova su i „Beleške iz apokalipse“, „živopisan pokušaj Marka O’Konela da razume svoju preokupiranost krajem sveta“, koja je bila objavljena „upravo u vreme kada je pandemija preusmeravala život na planeti“, kao i „Ovo je prilika!“ Džona Mualema, „neobičan i lep“ roman o snažnom zemljotresu koji je pogodio Aljasku 1964. i radio-voditeljki koja govori svojim prestravljenim sugrađanima.
8. Lajonel Šrajver, autorka „Pokreta tela kroz prostor“
„Lorens Osborn ponovo nije razočarao svojim atmosferičnim trilerom ‘Kraljevstvo od stakla’, smeštenim u Bangkok“, piše Lajonel Šrajver.
Za knjigu „NVK“ objavljenu pod pseudonimom Templ Drejk, koja mu je druga na listi, Šrajverova navodi da to ukrštanje horora i trilera dovelo do “originalnog efekta”.
„Priznajem da mi se dopao i ‘Vikend’ Šarlote Vud, navodi Šrajverova, dodajući da je to „ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je osvežavajuće da postoji roman koji tako temeljno saoseća sa ženama koje su etiketirane kao ‘starije'“.
9. Dejzi Džonson, autorka „Sestara“
„Male oči“ Samante Šveblin prvi su izbor spisateljice Dejzi Džonson, nominovane 2018. sa svojih 26 godina za Bukera kao najmlađe kandidatkinje u istoriji te nagrade.
Ona za „Male oči“ kaže da je to „uzbuđujuća i često urnebesna knjiga o zamkama življena u visoko međusobno povezanim svetovima“, dodajući je argentinska autorka Samanta Šveblin „istinski talentovana da zađe u središte naših strahova i izvuče ih“, te da se posle te knjige sa pametnim naslovom čitalac „mora da preispita sopstvenu vezu sa internetom“.
Za knjigu „Ja nisam tvoja beba, majko“ Kendis Bretvajt navodi da je neverovanto važna knjiga o majčinstvu, ali i o „sistemskom rasizmu ukorenjenom u britanskom društvu kada se govori o trudnoći, rođenju i odgajanju dece“. Treća knjiga po njenom izboru je „Beti“ Tifani Mekdenijel, inovativno napisan roman o odrastanju i „briljantno, široko istraživanje o porodici i žaljenju“.
10. Adam Kej, autor „Ovo će malo da boli“
Nekadašnji lekar-stažista i komediograf, kod nas poznat po knjizi „Ovo će malo da boli“ (Vulkan, 2018), ove godine objavio je roman „Bilo je to u noćnoj smeni pred Božić“. Njegov izbor za 2020. je, reklo bi se, izbor po srodnosti. „Mark Votson uvek uspeva da nađe odličan balans između humora i osećajnosti“, piše on o knjizi svog kolege pod nazivom „Kontakti“. Knjiga počinje s kraja, gde glavni junak na svih 158 kontakta u svom telefonu šalje poruku da će se ubiti…
„To je pametna, gorka knjiga, o vezama, izolaciji i dvostrujoj oštrici tehnologije“, primećuje Kej, dodajući da će je svako čitati na svoj način.
Ovaj autor preporučuje i „Veličanstvene sinove“ pisca i kolumniste Džastina Majersa, a za „Ovaj ljupki grad“ Luiz Hejr kaže da je „brutalna istraga predrasuda koje nastavljaju da proganjaju mnoge“, te da kroz nju struji energija Londona.
11. Jijun Li, autorka „Moram li da odem“
„Knjige u kojima sam najviše uživala ove godine su ‘Svetac iz Teksasa’ Edmunda Vajta, ‘Koliko je u ovim brdima zlata’ Si Pam Džang i ‘Čistoća’ Garta Grinvela“, navodi spisateljica Jijun Li, dodajući da se radi o piscima iz različitih generacija, ali da im je zajednička snaga kakvoj se divi.
„Životna priča bliznakinja iz Teksasa, priča o američkom zapadu iz ugla kineskih emigranata (iz ugla siročadi iz vremena Zlatne groznice u 19. veku, prim. prir) i priča o mladiću koji stvara i prekraja svoju ličnost, ovi romani, ne želeći silno da budu knjige samo za ovo vreme, nude čitaocima lepotu jezika, snagu ljudskih emocija i utisak bezvremenosti“, opisuje sve tri knjige ova autorka.
12. Džonatan Kou, autor knjige „Kakav zez!“
Engleski pisac kod nas poznat po knjizi „Kakav zez!“ (Narodna knjiga, 2006), ove godine objavio je i roman „Gospodin Vajlder i ja“. Za dva romana koja smatra najboljim ove godine kaže da pomeraju granice između realizma sa jedne i fantastike sa druge strane.
„Ljubav i drugi ogledi misli“, debi roman Sofi Vord, privukao ga je time što „nežno i saosećajno portretiše običnu vezu, ali onda vodi priču u sve vrcavije smerove“. „Ishod je izazovan, intelektualno provokativan i neobično dirljiv roman“, navodi on.
Roman „Potopljeno kopno ponovo se pomalja“ M. Džona Harisona je „jeziv, ali smrtno precizan portret savremene Britanije“, pisan u maniru pravog majstora i sa rekom Sivern kao jednom od glavnih likova.
Za roman „Zavođenje“ Džoane Brisko kaže da je nešto konvencionalnija, ali veoma zanimljiva, ponekad neprijatna, studija o erotskim opsesijama, a za autorku da je „jedna od najpotcenjenijih spisateljica“.
13. Kejt Samerskejl, autorka „Duhova Alme Filding“
Spisateljica Kejt Samerskejl, čiji roman „Sumnje gospođe Vičer“ se često nalazi na listama izbora za najbolje krimiće, na svoju listu najboljih knjiga u 2020. godini stavila je „Poljubiti sebe za zbogom“ Ferdinanda Maunta, koja govori o „prošlim životima njegove tajanstvene tetke Munke”, jer donosi “prelepi obrt, dirljiv je i veoma zabavan“.
Druge dve su debi Frančeske Vejd „Square Haunting“ sa pričama pet žena iz čuvenog Blumsberija između dva svetska rata, među kojima je i autorka krimića Doroti L. Sejers, i „Ostavi svet za sobom“ Rumana Alama, „oštra društvena komedija koja mutira u razarajući triler o tome kako bi svetu mogao da dođe kraj“.
14. Rejčel Džojs, autorka „Neverovatnog hodočašća Harolda Frajta“
„‘Divlja tišina’ Rejnora Vina nastavlja se tamo gde se ‘Slana staza’ završila i bavi se ne samo posledicama tog iskustva u prirodi koje menja živote, nego i uticajima koji su od početka vodili ka tome“, piše autorka poznata kod nas po romanu „Neverovatno hodočašće Harolda Frajta“ (Čarobna knjiga, 2012), dodajući da je Vinova knjiga „pametna, nepokolebljiva, izvrsna proza“ i da je to „drugačija vrsta putovanja – u prošlost, u kajanje, a i Vinova potraga za vezama“.
Novi roman Donela Rajana nešto je što ona uvek čeka s uzbuđenjem, a kaže da ni njegovo „Čudno cveće“ nije izuzetak, po svojoj liričnosti i priči o gubitku, potrazi za identitetom i snazi ljubavi. „Ljubav posle ljubavi“ Indrig Perso je treća na njenoj listi sa hrabro ispričanom pričo o nekonvencionalnoj porodici sa Trinidada.
Rejčel Džojs dodala je i četvrtu knjigu: „Moje divlje besane noći“ Klover Strad u slavu majčinstva uz koju se „u jednom trenutku naglas smejala, a u drugom plakala“.
15. Maza Mengiste, autorka „Kralja senki“
Roman Pola Mendeza „Mleko duge“ o „autsajderima, veri i seksualnom identitetu, kao i o neočekivanim mestima na kojima nežnost još postoji“ na vrhu je najboljih izdanja u 2020. za Mazu Mengiste.
Za njim slede eseji Kler Mesud objedinjeni u knjizi „Kantova mala pruska glava i drugi razlozi zbog kojih pišem“ zbog njenog „kao brijač oštre pameti i beskompromisne iskrenosti“, a potom i „Afrička kosmologija: fotografija, vreme i drugo“ u izboru Marka Silija.
16. Rozamund Lapton, autorka „Tri sata“
„Uvukla sam se u ‘Ogledalo i svetlo’ Hilari Mantel tokom izolacije u prvom talasu. Njen izuzetan roman ne samo što je doneo živu sliku istorije kroz njen prikaz Henrija Osmog, nego je bacio i neočekivano svetlo na Donalda Trampa”, piše Rozamund Lupton o trećem delu trilogije dvaput Bukerom nagrađene engleske spisateljice istorijskih romana.
Pored toga, ona preporučuje i „Počinjemo od kraja“ Krisa Vitakera, krimića sa trinaestogodišnjim dečakom u njegovom središtu, te „Čuvar“, književni triler koji stavlja fokus na skriveni svet porodičnog nasilja.
17. Kertis Sitenfild, autor „Rodama“
„Dopala su mi se tri romana koja nemaju međusobnih sličnosti do u tome što su njihovi autori sposobni da se upuste u veoma komplikovane živote njihovih krajnje neobičnih protagonista“, kaže Kertis Sitenfild, autora jedne od 20 najboljih knjiga u prvoj polovini ove godine po izboru BBC-a.
To su romani „Njegov jedini život“ Pis Adzo Medi o životu Afi, sasvim mlade devojke iz ruralne Gane pred ugovorenim brakom, „Ono kroz šta prolazimo“ Sigrid Nunjez o bezimenoj ženi koja traži od svoje prijateljice da joj pomogne da umre i „Stvaran život“ Brendona Tejlora, koji se ove godine našao u užem izboru za Bukerovu nagradu, a portret je studenta sa američkog Srednjeg zapada, rastrzanog između obaveza na fakultetu i društvene i seksualne ambivalentnosti.
18. Tom Bouer, autor knjige „Boris Džonson: Kockar“
„Genij Grejema Grina da postavi moralne zagonetke u svojim obuzimajućim, emotivnim narativima ostao je bez premca. Pošto je zaplete izvlačio iz svog izuzetnog života, bio sam oduševljen knjigom ‘Ruski rulet: život i doba Grejema Grina’ Ričarda Grina“, piše Tom Bouer.
On navodi i da ga je, kao dete čeških emigranata, dirnula knjiga “Kada je vreme stalo” Arijane Nojman, autorke koja je tek nakon smrti svog oca saznala da je ćerka preživelog u Holokaustu, a izdvaja i istorijski roman “Beli brod” Čarlsa Spensera, smešten u doba prevlasti Normana.
19. Noiz Dolan, autorka „Uzbudljivih vremena“
Irska spisateljica kaže da je mnogo pisala ove godine, a za najbolje što je pročitala navela je „Leto“ Ali Smit, koje joj je, kako kaže, pomogla u doba pandemije, jer pandemiju posmatra manje kao nešto što privlači pažnju na kratak rok, a više kroz lupu koja otkriva srž nejednakosti.
Među knjigama koje je odabrala su i zbirka priča Zore Nil Harston “Pogađanje pravog udarca krivim štapom” u kojoj su i “izgubljeni” radovi iz Harlema, kao i “Građenje nereda: Eksperimenti i uništavanje grada”, o urbanističkom haosu u Dablinu.
20. Avni Doši, autorka „Sprženog šećera“
„Ne znam kako je Fernanda Melkor uspela da napiše ‘Sezona uragana'“, kaže Avni Doši, navodeći da „njena proza ima snagu oluje“. „Likovi se smenjuju iz poglavlja u poglavlje, povlačeći veze između nepovezanih događaja i šireći lanac nasilja“, navodi ona.
Mlada spisateljica navodi i da je godinama čekala sledeći roman Dženi Ofil i da nije bila razočarana kada se pojavilo „Vreme“ u kom ukazuje na niz osećanja i ideja pre nego što ih ona sama artikuliše, a za roman „Plava karta“ Sofi Mekintoš kaže da otvara pitanje šta ako rađanje nije stvar izbora, a tu knjigu čitala je u trudnoći.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar