Kako je Ušće postalo svetsko mesto i zbog čega je jedan Njujorčanin zavideo Beogradu

I ne čude te reči ako se uzme u obzir jedinstvena arhitektura zgrade "iznikle" nadomak ušća Save u Dunav koju je projektovao profesor Ivan Antić, svedočio je prvi direktor Muzeja savremene umetnosti Miodrag. B. Protić.

Muzej savremene umetnosti, koji slavi šest decenija postojanja, osnovan je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda koji je 1958. doneo Odluku o osnivanju Moderne galerije, ustanove sa zadatkom da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti 20. veka. Osnivač i prvi upravnik Moderne galerije koja počinje s radom 1959. bio je Miodrag B. Protić, slikar, teoretičar i umetnički kritičar. Iste godine Izvršno veće Republike Srbije odlučilo je da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila savremene muzeološke principe i za lokaciju odabralo Novi Beograd, na ušću Save, naspram Beogradske tvrđave.

Zgrada Muzeja savremene umetnosti građena je pet godina. Otvoren je 20. oktobra 1965, a kulturnim dobrom - spomenikom kulture proglašen je 22 godine kasnije.
Takođe, ne čudi što je baš Protić postao prvi direktor Muzeja savremene umetnosti. Bio je slikar, laureat silnih nagrada, te dugogodišnji kritičar NIN-a, saradnik brojnih časopisa, a objavio je i više knjiga iz oblasti kritike, teorije i istorije likovne umetnosti, među kojima su najvažnije: "Savremenici I i II", "Srpsko slikarstvo XX veka", "Slika i smisao", "Jugoslovensko slikarstvo 1900-1950" i "Oblik i vreme". Protić je, kao likovni stvaralac, izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, na bijenalima u Veneciji, Aleksandriji, Tokiju i Sao Paolu, a bio je član grupa "Samostalni" i "63", kao i "Decembarske grupe".

Beograd je centar

Kada je osnivao Muzej savremene umetnosti bilo je mnogo teško, priznao je svojevremeno Protić za "Vreme", ali desilo se da je "umetnička elita tražila da ima galeriju":

- Tražili su i da ja budem upravnik, a ne Oto Bihalji. Vlast je odlučila da udovolji eliti, da joj omogući da izlaže, pa je 1959. osnovana Moderna galerija koja je 1965. godine, sa novom zgradom, postala Muzej savremene umetnosti. Mene su postavili za upravnika, verujući da će Muzej postojati samo administrativno, i da neće postati važan. U prilog takvom njihovom očekivanju je i činjenica da sam Muzej otvorio ja, a ne neko iz državne vlasti. Govorio sam o programu i ulozi Muzeja, a Branko Pešić, simpatični i zapamćeni predsednik Beograda, proglasio je Muzej otvorenim. U publici je bio Aleksandar Ranković, Titov zamenik. Muzej je funkcionisao blagodareći pomoći Republike Srbije i Opštine, pa zato, posle svega što se desilo devedesetih, ništa nismo morali da vraćamo drugim republikama. Napravili smo jugoslovensku postavku. Mnogi su me kritikovali što sam stvorio jugoslovensku postavku srpskim parama, govorili mi da druge republike ne izlažu srpske umetnike. A ja sam odgovarao: "Zato što je Beograd centar, a ne provincija".

Kao osnivač i prvi upravnik, Protić je za vreme svoga vakta (1965-1980) bio odgovoran za stvaranje vodeće institucije moderne i savremene umetnosti u Jugoslaviji. Bio je autor ključnih izložbi moderne umetnosti u Muzeju savremene umetnosti: "Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva", "Treća decenija: Konstruktivno slikarstvo", "Nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost", kao i retrospektiva Save Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Peđe Milosavljevića… Sećao se kako su u MSUB pravili izložbe najboljih umetnika, primera radi Pikasovu, zbog čega je "Ušće postalo svetsko mesto".

Zanimljivo je da se Protićev umetnički rad razvija uporedo s njegovim poslom na mestu upravnika Muzeja savremene umetnosti, pa je tako danas u zbirkama MSUB-a i njegov slikarski opus zastupljen s 67 dela, uz kapitalne radove jugoslovenskih i srpskih umetnika, stvorene u 20. i 21. veku.

Tri izložbe za rođendan

Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora, od vrhunskih slikara i skulptora, do fotografa, performera i video-umetnika kolekcija ovog muzeja jedna je od najvrednijih umetničkih zbirki u regionu.

I značajnu godišnjicu, šest decenija postojanja Muzej savremene umetnosti obeležiće s tri velike izložbe iz kolekcije, kao i programom u Salonu i Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Marijana Kolarić, vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti podsetila je nedavno da je od osnivanja, 1965. godine ova institucija bila mesto susreta umetnosti:

- Kroz decenije aktivno je dokumentovao i predstavljao najvažnije tokove jugoslovenske i srpske umetnosti, i trudio se da ostane i u tokovima sveta, dovođenjem relevantnih svetskih umetnika i time uspevao da širi horizonte i postavlja pitanja koja sežu daleko izvan granica naše zemlje. Zato nam je važno da ovaj značajan jubilej obeležimo programom koji ne samo da se osvrće na prošlost već iznova nudi promišljanja za bolje razumevanje umetnosti i društva. S tim u vezi poseban akcenat dali smo našoj, veoma bogatoj kolekciji koju muzej baštini - najavila je Kolarić.

I tako će već 18. oktobra u 17 sati biti otvorena izložba "Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945", koja će trajati do 1. marta. Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa u kojem će MSUB pokušati da revalorizuje vrednost kolekcije kroz tri velike postavke. Uz više od 400 radova i 150 autora, izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu s društvenim, političkim i kulturnim promenama. Fokusirajući se na period od početka 20. veka do Drugog svetskog rata, "Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945." obuhvata epohu intenzivnih društveno-političkih i kulturnih promena tokom kojih se formirala moderna umetnost na prostoru Srbije i tadašnje Jugoslavije.

Kolarić je podsetila da je od početka rekonstrukcije muzejske zgrade, do 2007. kolekcija bila dostupna javnosti kroz stalnu postavku koja je pratila razvoj umetnosti u hronološkom i stilskom okviru.

- Nakon ponovnog otvaranja muzeja 2017. godine zbirka je predstavljena kroz niz, uglavnom, tematski koncipiranih izložbi. Na tragu ovih ali i novih iskustava i znanja proizašla je ideja o ciklusu izložbi iz zbirke muzeja kojom se kolekcija promišlja, ne kao zatvoreni istorijski pregled umetničkih stilova, već kao život u stalnom dijalogu sa društvom. Muzej savremene umetnosti na jubilej započinje višegodišnji ciklus izložbi iz kolekcija koji ima za cilj da u tri zasebne, hronološki povezane celine prezentuje zbirku ali i osvetli umetničko nasleđe 20. i 21. veka.

Koncepcija se, prema rečima Kolarićeve, zasniva na ideji da umetnost nije moguće odvojiti od šireg društvenog okvira u kom nastaje.

- Ovaj koncept pomogao nam je da kolekciju sagledamo iz prizme društvenih, političkih i umetničkih okolnosti koje su je oblikovale. S ponosom predstavljamo izložbu "Prekretnice", koja nas vraća na početak 20. veka, na period intenzivnih političkih, društvenih i estetskih promena kada se rađaju prvi impulsi moderne umetnosti na ovim prostorima. Kroz radove umetnika koji su stvarali u godinama obeleženim ratovima, ideološkim i umetničkim promenama, otkrivamo kako je umetnost istovremeno odražavala i oblikovala duh epohe.

I to nije sve. Ova postavka je samo uvod u niz drugih događaja koji će pratiti obeležavanje jubileja. Biće tu izložbe, javni programi, vođenja, radionice za najmlađe, predavanja, naučni i stručni skupove. U samom muzeju uskoro će biti otvorene još dve izložbe. Najpre će 6. novembra biti otvorena postavka "Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta". Muzej savremene umetnosti prvi put integralno predstavlja portfolije Klare Siprel i Pola Stranda iz kolekcije, dospelih u ovu kuću osamdesetih godina diplomatskom razmenom. Biće predstavljeno 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije, nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu.

Istoga dana biće otvorena i izložba "Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost", šesta iz ciklusa "Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU". Pred publikom će biti retrospektiva jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka, čije stvaralaštvo karakteriše muzikalnost oblika i dramatika borbe suprotnosti. Na izložbi će biti predstavljene skulpture iz kolekcija MSUB-a, SANU i Kuće legata u Beogradu, tačnije opus vajarke koji je ušao u tokove svetske istorije.

Uspeh u Francuskoj

Iako je, zbog značajne godišnjice fokus na izložbama koje demonstriraju značaj kolekcije muzeja, neće biti zapostavljena ni druga dva prostora "pod kapom" Muzeja savremene umetnosti - Salon muzeja i Galerija legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, gde će posetioce, takođe, sačekati dinamičan izložbeni program. Ne zapostavlja se ni međunarodna saradnja, o čemu svedoči veliki uspeh koji je ostvarila izložba "Lične priče/Političke realnosti" koja je aktuelna u Muzeju savremene umetnosti u Lionu:

- Izložba je izazvala ogromno interesovanje francuske i internacionalne publike, a plod je izuzetno značajne saradnje koju smo ostvarili sa lionskim muzejem. Veoma smo ponosni jer je prvi put naš muzej s jednim inostranim od početka planirao i napravio izložbu. I postavka od koncepcije do realizacije spaja umetnike iz kolekcija oba muzeja, ali i čitave timove - ukazala je Kolarić.

Izložba će u Lionu trajati do 4. januara, a sredinom aprila naredne godine biće predstavljena i našoj publici u Muzeju savremene umetnosti.

Još jedna značajna instutucionalna saradnja jeste izložba Vladimira Veličkovića "Figura kao izraz egzistencije" svojevremeno viđena na Ušću koja će 30. oktobra biti otvorena u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci.

- Muzej nastavlja da gradi prostor otvoren za umetnost, kritičku misao, zajedničko promišljanje umetnosti ali i savremenog trenutka - poručuje Marijana Kolarić.