Žarko Laušević, sa dugim brkovima i štapom, u crnom prsluku, u ulozi crnogorskog kralja Nikole Prvog Petrovića Njegoša, snimio je juče u Beogradu sa koleginicom Vesnom Čipčić prve scene za seriju "Kralj", koju Zdravko Šotra režira po romanu Vuka Draškovića "Aleksandar od Jugoslavije".
„Tiho!“, čuje se glas u prostorijama jednog hotela na Dorćolu i pada klapa prve scene sa Lauševićem kao kraljem Nikolom i Vesnom Čipčić kao njegovom suprugom Milenom. Dvoje glumaca pred salonom, prostoru koji dočarava apartman u Parizu u kom boravi kraljevski par. Zvoni telefon…
„Nikola, dođi. Beograd zove… Onaj tvoj unuk…“, govori kraljica Milena.
„Karađorđeviću! Godinama ni abera, sad začestio!“, izgovara Laušević kao kralj Nikola.
Čuje se glas Ljubomira Bulajića, u liku regenta Aleksandra Karađorđevića, koji na setu čita svoje replike: „Dođi, molim te, hitno u Beograd da se o svemu dogovorimo… Da se dogovorimo da nas dvojica primimo delagaciju Hrvata, Slovenaca i austrougarskih Srba i da im saopštimo da Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora prihvataju ujedinjenje sa njima u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i da…“.
„Ražanj bez zeca. Hrvati neće po tvome… Ti nijesi pri sebi. Zabranio si mi da se vrnem u Crnu Goru, a zoveš me da dođem u Srbiju… Unuku pred noge. Kralj da dođe regentu pred noge. I ruku da ti celivam? Povuci vojsku iz Crne Gore. Pušti me na Cetinje i onda ti dođi tamo. Il’ tako, il’ nikako. Crnogorci smo, i Srbi smo, ali Srbija nijesmo. Nikad bili i nikada nećemo. Čuješ li me?“, govori sigurno, glasno, sa mnogo besa i bola u glasu Lauševićev kralj Nikola za koga je Vuk Drašković izjavio da je možda i najtragičnija ličnost 1918. godine.
Šotra daje uputstva: „Uđi, Vesna, u kadar, tu je dobro. Daj, Žare, da vidimo još malo Pariza, tu ti je balkon, Pariz… Idemo, akcija. Vesna, ne vidimo ti drugo oko. Lepa žena, šteta da joj ne vidimo oči“.
Laušević je sredinom marta krenuo za Beograd, ali je morao da se vrati sa njujorškog aerodroma zbog izbijanja pandemije i zatvaranja granica. Sada je konačno ponovo u Beogradu, da bi posle više od 30 godina od kako je igrao Miloša Obilića u Šotrinom „Boju na Kosovu“ ponovo sarađivao sa rediteljem.
– Žare, priđi s leve strane, ispred stolice i onda uzmi slušalicu. Izvinjavam se, imam često običaj da se mešam u režiju. Ajmo! – kaže Šotra Lauševiću.
Bez mnogo sugestija i ponavljanja, Laušević sigurno, precizno izgovara svoje replike. Šotra mu veruje. Svi na setu nose maske, osim protagonista. Čuje se prskanje sredstava za dezinfekciju i na svakom koraku se oseća alkohol, mere moraju da se primenjuju.
Prave se kratke pauze da se popravi šminka, kostim. „Ivanka, malo ovaj stomak da popravimo“, govori Laušević. „Povuci prsluk“, sugeriše mu Ivanka i snimanje se nastavlja.
„Daj njoj (Vesni Čipčić) slušalicu“, govori Šotra Lauševiću.
„A ja sam mislio da je zveknem i prekinem vezu“, odgovara Laušević. Tako i postupa, uz odobravanje režisera. Potom dodaje i neplaniranu repliku o kiši, uz osmeh, jer se u tom trenutku pljusak stuštio na Beograd, što se čulo i na setu.
Pauza, Laušević gleda snimljen materijal i ozbiljan, potpuno fokusiran, povlači se u prostorije namenjene njemu.
„Ajmo, ajmo, da snimimo već jednom. Kako svetlo još nije gotovo? Otkud ovoliko ljudi ovde? Polovinu da pošaljete kući“, u šali uzvikuje Šotra i sa puno energije motiviše članove ekipe da se vrate na set i krenu sa drugom scenom.
Još jedan mučan razgovor dede i unuka.
„Unuk đedu ne ruši kuću, niti je ćera iz nje da bi sebi ozida veću… Nikad bilo“, izgovara kralj Nikola, a odmah za njim Laušević: „Možda sam se drao previše“.
Šotra se smeje i pita ga: „Hoćeš da budeš fin? Hteo bi da budeš fin? Dobro je, Žare“.
Serija u produkciji kompanije „United Media“ imaće 15 epizoda, od nje će nastati film. Radnja je smeštena u period od 1918. do 1934. godine, a biće emitovana na televiziji Nova S.
Snimanje je započeto krajem maja u Belom dvoru, a nakon kratke pauze nedavno je nastavljeno u centru Pančeva. U ovom gradu snimljen je neuspeli atentat bombom na kralja Aleksandra Karađorđevića 1921. godine, nakon proglašenja Vidovdanskog ustava.
Pored „kraljeva“ Bulajića i Lauševića i Vesne Čipčić, gledaoci će moći da vide i Tamaru Aleksić (Aleksandrova supruga, kraljica Marija), Branislava Lečića (Nikola Pašić), Nikolu Koja (Ivan Meštrović), Tanasija Uzunovića (Vojvoda Mišić), Dejana Lutkića (princ Đorđe Karađorđević), Tihomira Stanića (Mehmed Spaho), Srđana Timarova (knez Pavle), Vojina Ćetkovića (patrijarh Dimitrije), Voju Brajovića (dr Miroslav Spalajković), Svetozara Cvetkovića (Slobodan Jovanović), Anicu Dobru (Isidora Sekulić), Dragoslava Ilića (kralj Petar), Andriju Kuzmanovića (general Živković), Miodraga Mikija Krstovića (ađutant kralja Aleksandra), Milutina Mimu Karadžića (Puniša Račić), Danicu Maksimović (kraljica Marija), Gorana Šušljika (Ante Tumbić), Radivoja Bukvića (Poenkare), Vaju Dujović (princeza Jelisaveta), Petra Strugara (novinar Luka Mesečina).
Govoreći ranije za Nova.rs o seriji i filmu, autor romana Vuk Drašković između ostalog je naveo da je „u filmsku formu pretočio prepisku kralja Aleksandra sa svojim dedom“ iz romana, a da je „Lauševićev lik najtragičniji u ‘Kralju'“.
– Dramatična je bila njihova komunikacija pismima i porukama, nabijena patnjom i besom njih obojice. Naročito je tragičan i bolan tadašnji položaj kralja Nikole i siguran sam da će Žarko Laušević to odigrati maestralno. Zagledan u svoju istorijsku misiju ujedinjavanja jugoslovenskih naroda, Aleksandar zabranjuje svom dedi, kralju Nikoli, da se 1918. vrati u Crnu Goru. Unuk kaže dedi: ‘Jedna država i jedan kralj i jedan narod’. A deda kaže unuku: ‘Ne može tako, nego Jugoslavija mora biti federacija Kraljevine Srbije, Kraljevine Crna Gore i Republike Srba Hrvata i Slovenaca, severno od Dunava i zapadno od Drine’. Dakle, u onim teritorijama koje su do 1914. bile u sastavu Austrougraske – rekao je tada Drašković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare