Predsedniku mora da bude jasno da je potpuno nevažno da li se on sa nečim slaže ili ne. Jer njega niti to neko pita, niti je to njegov domen. Kao privatno lice on može sa nečim da se slaže, ali kao predsednik nema šta da se izjašnjava o intervjuima ljudi koji razmišljaju o situaciji u kojoj se država nalazi. Mene ne da nijedno njegovo privatno mišljenje ne bi zanimalo, nego bih ga se klonio, kaže dramski pisac Nebojša Romčević za Nova.rs, komentarišući sinoćno reagovanje Aleksandra Vučića na napad poslanika njegove stranke Marka Atlagića na Seku Sablić.
Dramski pisac i profesor Nebojša Romčević naglašava za naš sajt da su Vučićeve ocene da se ne slaže ni sa jednim stavom glumice Seke Sablić iz „čisto političkog intervjua“ NIN-u, njegova privatna razmišljanja koja treba da slušaju oni koji su dužni da mu aplaudiraju i klimaju glavom.
Stoga Vučić, kao privatno lice ima apsolutno pravo da komentariše da li je nečiji intervju „politički ili ne“, međutim nevolja je što kod njega, kako kaže naš sagovornik, ne možete razdvojiti ličnost od funkcije:
– Ako sklonite funkciju, Vučiću neće ostati ništa. On kao privatna osoba ne postoji, a kao predsednik svakako nema pravo na ovo što radi – podseća Romčević i naglašava da ni u jednoj ustavnoj klauzuli ne stoji da je predsednikova dužnost da odgovara na intervjue koji mu se ne sviđaju.
– A, s druge strane, kao predsednik partije trebalo bi oštro da kazni ovog nesrećnog profesora zbog kršenja, ne samo dobrog ukusa i kanona pismenosti, već zbog toga što je naneo ogromnu štetu svojoj stranci svevši je na najniži oblik populizma i političkog postojanja. Bojim se da je to nepovratno odgurnulo SNS od cilja kojem stalno teže, a to je da se smatraju nekakvom elitom ove zemlje. To je veliki san koji, naravno, ne mogu dosanjati. I onda kada vas ne primaju u klub koji volite, vi onda počnete da pljujete po klubu. Ali, nije stvar ni u klubu, već u tome da su vaši politički mehanizmi nedostojni, gnusni i da se mogu vratiti kao bumerang onome ko ih je bacio – ocenjuje dramski pisac i profesor.
Nebojša Romčević za Nova.rs ističe i da sve one koji su na meti napada vladajuće strukture, prevashodno Seku Sablić, Dragana Bjelogrlića i Srdana Golubovića čeka ozbiljan posao:
– A to je da uzmu četku i operu ispod svojih prozora, jer su im ovi pljunuli pod prozor. I to je sve što oni mogu da urade. Čitava ta tako mnogobrojna partija nema nijednog intelektualca, sa ozbiljnim i moralnim stavom. Za mene je zabrinjavajuće da se među svima njima ne može naći osoba sa integritetom. Doduše, to je i razumljivo, jer integritet tu nije dobrodošao – misli naš sagovornik.
U čitavoj ovoj situaciji, kako kaže Romčević, državne institucije su nebitne, već je najvažnije da reaguju sindikati živih ljudi. Zato i pita:
– Nije valjda doktor Panić jedini živi predsednik sindikata? Sindikat nije dužan da se bavi isključivo polutkama, već treba da brani interese svojih članova. Vođe sindikata ovde su uglavnom oni koji su deo državne strukture. Ljudi moraju da shvate da bi trebalo skloniti vođe sindikata i dovesti one koji će govoriti u ime struke – radnika u kulturi, univerzitetskih nastavnika, bilo čega… To je jedina ozbiljna politička perspektiva u Srbiji, jer ne verujem da se u dijalogu vlasti i ovakve opozicije može izroditi nekakav pozitivan ishod – zaključuje Nebojša Romčević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare