Marko Atlagić, profil jednog primitivca

Od formiranja novog saziva parlamenta, poslanik naprednjaka sa skupštinske govornice uputio je rafal uvreda na gotovo svakog ko se usudio da kritikuje poteze vlasti. Najsvežije su upućene čuvenim glumcima i umetnicima Seki Sablić i Draganu Bjelogrliću.Naime, Atlagić se nije libio da sa skupštinske govornice bez ustezanja reaguje na intervju koji je Seka Sablić dala nedeljniku NIN, a u kome je između ostalog rekla da je "otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme". On se našao pozvan da joj objasni šta je patriotizam i poručio joj da "prelistava istoriju srpskog naroda, da ne bi ostala stranac u vlastitoj otadžbini"."Ovoj gospođi zaista nedostaje patriotizam. Ona je izjavila da je otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde ti je sarma. Gospođo, vi imate manjak patriotskih osećanja. Patriotizam je kamen temeljac čovekove moralnosti, svetinja čovekove duše. Zapamtite, gospođo Sablić, patriotizam je najveći ukras čovekove duše, koji vi, gospođo Sablić, ne posedujete", rekao je ovaj poslanik.Nakon ovih uvreda, u odbranu čuvene glumice stao je njen kolega Dragan Bjelogrlić, koji je između ostalog izjavio da je "siguran da je velika većina naše nacije ponosna što imamo Jelisavetu Seku Sablić i da se stidi ljudi poput Atlagića".Umesto da se svojih reči posrami, Atlagić se zatim obrušio i na Bjelogrlića i uputio mu niz optužbi, uvreda, ali i saveta.

"O gospodinu Belogrliću, Bjelogrliću… On je bez truna morala i stida. Da ima barem malo morala, ispunio bi obećanje da će napustiti Srbiju ako propadnu protesti '1 od 5 miliona'. Zato ga pozivam da ispuni obećanje, kao visoko moralna osoba... Bjelogrlić je moralna sramota nacije i Srbije. Neću da se bavim čovekom koji je rekao da se iz Srbije ne odlazi zbog siromaštva već zbog primitivizma, već je građanima Srbije rekao da su primitivci. Rekao je da Srbija nije otadžbina, već džungla", rekao je taj narodni poslanik."Srbijanka napada spomenik, jer je dobar za Srbiju"Ovi, blago rečeno, ispadi Marka Atlagića nisu jedini u Skupštini Srbije. On je svojevremeno profesorku Srbijanku Turajlić optužio da boluje od manjka patriotizma i nazvao je moralnom nakazom."Samo moralna nakaza, poput Srbijanke Turajlić može da zatraži uklanjanje spomenika Stefanu Nemanji, srpskom svetitelju i utemeljivaču srpske države. A morala bi da zna da samo moral i patriotizam naučnika čine velikim", naveo je Atlagić i dodao da Turajlić smeta spomenik jer je on dobar za Srbiju."Dubravku Stojanović treba po znakoniku Knjaza Miloša..."Atlagić je ranije pogrdnim rečima nazivao sociologa Jovu Bakića, govorio da pljuje državu i građane Srbije, nazivao ga "govnarom", a upućivao je uvrede i istoričarki Dubravki Stojanović, koju je, kako su preneli medije, nazvao "falsifikatorka istorije" koju, "po zakoniku Knjaza Miloša, treba po kratkom postupku".Naravno, vređao je i lidere opozicije."Određeni lideri političkih grupa i stranaka, kao što su Janković-Sale prangija, Vuk Jeremić - Vuk potomak, Saša Radulović - kralj stečaja, Zoran Živković - poljoprivrednik u pokušaju, Dragan Đilas - Điki mafija, Boris Tadić - lipicaner, glumci kao što su Sergej Trifunović zvani "pišoje" ili "pišanović", analitičari, šarlatani... u tablodima i sa TV ekrana neistinama o Vučiću svakodnevno truju građane", govorio je Atlagić.U ovim nastupima Marka Atlagića niko nije sputovao. Naprotiv, njegove stranačke kolege su ga podržavale.Martinović: Ponosam što je Atlagić u našim redovimaNakon što su prošle godine neki poslanici PUPS-a imali primedbu da se Atlagić ne drži dnevnog reda, reagovao je Aleksandar Martinović.

Martinović je, kako je preneo Danas, poručio da je "ponosan na činjenicu" što je u njihovim redovima Marko Atlagić, koji se "neumorno bori da objasni o kakvim se ljudima radi, ljudima koji sebe smatraju srpskom intelektualnom elitom, a koji kažu za nas da smo neznalice, krezubi, sendvičari, botovi".Diplomirao, magistrirao, doktorirao...Marko Atlagić je rođen je 30. aprila 1949. godine. Osnovnu školu završio u Ostrovici, nakon čega upisuje gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu. Posle završene gimnazije upisuje Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija. Potom upisuje postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru, smer pomoćne istorijske nauke, gde magistrira 1981. godine, a 1996. i doktorira na Filozofskom fakultetu u Prištini. Profesor je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Objavio osam knjiga i preko 150 naučnih radova.Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik Opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije. Od 1991. do 2008. godine bio je član Srpske radikalne stranke.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram