0
Ako već Narodni muzej nije izložio jednu od najboljih slika Nadežde Petrović, pa što ne bi stajala na Andrićevom vencu. To vam samo kao zemlji diže rejting, a Palata Srbija je svedočanstvo moći naše likovne umetnosti, kaže za Nova.rs istoričar umetnosti Nikola Kusovac.
Kada je polovinom prošlog meseca Stranka slobode i pravde saopštila da se skupltura „Miloš Obilić“ Ivana Meštrovića, koja je od Drugog svetskog rata zauzimala centralno mesto u atrijumu Narodnog muzeja, nalazi u Bezbednosno-informativnoj agenciji mnogi su se zapitali šta ovo remek-delo iz 1908. godine radi u sedištu BIA. Nakon bure u javnosti, oglasilo se Ministarstvo kulture saopštivši da je ova skuptura ustupljena za korišćenje za sedište BIA još 2017. godine u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima.
Ista stranka je potom obavestila javnost da slika „Ženidba cara Dušana“ Vase Pomorišca, ne samo da se nalazi u kabinetu ministra odbrane Nebojše Stefanovića od 2020, opet iz fundusa Narodnog muzeja, već da je ovaj triptih tamo „ozbiljno oštećen“. I opet se nametnulo pitanje – šta će ova slika u kabinetu ministra odbrane?
Međutim, nekadašnji višedecenijski kustos Narodnog muzeja i istoričar umetnosti Nikola Kusovac ne razume zašto se podigla bura oko umetničkih dela, jer je to, kako precizira za Nova.rs, uobičajena praksa:
– Narodni muzej u svojim zbirkama ima jako veliki broj izuzetno značajnih dela, koja se ne mogu izlagati jer je prostor limitiran. Izložbeni prostor je relativno skroman i najznačajnije stvari se nalaze u depoima. A još od oslobođenja postojala je praksa pozajmljivanja dela. Najpre smo davali dela Maršalatu (Stari i Novi dvor, prim.aut) kako bi reprezentativne prostorije u tom zdanju bile ukrašene lepim umetničkim delima. I kad su dolazile krunisane glave i najveći svetski političari mogli su tamo da vide šta mi sve imamo – seća se Kusovac.
Ta tradicija postojala je, kako ističe naš sagovornik, i kad su u pitanju naše ambasade u inostranstvu.
– Zatekao sam mnoga značajna dela, poput onih Nadežde Petrović u ambasadama u Londonu, Moskvi… Sve te reverse o pozajmicama smo brižljivo kontrolisali i imali smo apsolutni uvid u sve što se nalazi u ambasadama. Međutim, pojavili su se strahovi kada su na ovim prostorima krenula ratna dešavanja i povukli taj materijal – priča Kusovac.
Državne institucije bi i trebalo, misli naš sagovornik, da budu „dom“ značajnih umetničkih dela:
– Ako već Narodni muzej nije izložio jednu od najboljih slika Nadežde Petrović, pa što ne bi stajala na Andrićevom vencu. To vam samo kao zemlji diže rejting, jer tu dolazi dosta značajnih ljudi. U Vučićevom kabinetu sam uočio jednog dobrog Lubardu. Stalno sam se čudio što je u kabinetu prethodnog predsednika Tomislava Nikolića stajala minijaturna slika devojke iz kičice Mine Vukomanović, jer nije bila tako reprezentativna, a nije baš da nemamo takvih velelepnih dela – smatra Kusovac.
Za oštećenje „Ženidbe Dušanove“ u Stefanovićevom kabinetu Kusovac krivicu pripisuje onima zaduženim za čišćenje, ili nekome ko nije vodio brigu:
– Ali, svaka šteta se da popraviti. Onaj koji ju je napravio, snosiće odgovornost – ističe naš sagovornik, a pozajmicu „Miloša Obilića“ iz stalne postavke Narodnog muzeja, tumači time kako su u ovoj instituciji „utvrdili da je preglomazna“:
– Imamo blizu stotinu dela Meštrovića, čak više nego Hrvati, i to je ogromna zbirka, jer je on bio miljenik dvora. Kralj Aleksandar Karađorđević se kleo u njega!
Svojevremeno, kako se seća naš sagovornik, u Vladi Srbije nalazila su se mnoga remek-dela naše umetnosti, ali kada je bilo izvesno bombardovanje SR Jugoslavije, Kusovac ih je izneo iz zgrade i vratio u Narodni muzej:
– Znao sam da neće gađati Narodni muzej, jer ima značajnu kolekciju francuske umetnosti. A u Vladi Srbije su bila dela prve garniture: Miće Popovića, Stojana Ćelića, Petra Lubarde… Provodio sam i silno vreme u Ministarstvu inostranih poslova, popisujući umetnička dela. U mom izveštaju stajalo je da se u tom ministarstvu, ambasadama, vojnim, trgovačkim predstavništvima nalazi bolja zbirka od one u Muzeju savremene umetnosti. Najviše je bilo dela Jovana Bjelića, Mila Milunovića, Lubarde, Zore Petrović, Petra Dobrovića, Ignjata Joba…
I danas državne institucije imaju izvanredne kolekcije, ali ubedljivo najboljom zbirkom, po mišljenju Kusovca, raspolaže Palata Srbija:
– To je da kapu skinete. Ko hoće da vidi vrhunsku umetnost sa naših prostora, pravo mesto je Palata Srbija – svedočanstvo moći i snage likovne umetnosti raspadnute Jugoslavije!
A koja to blaga krije Palata Srbija? Od Peđe Milosavljevića, i njegovog remek-dela „Dubrovnik“, Palatu krasi tapiserija Milana Konjovića, kao i četiri slike Đorđa Andrejevića Kuna. I to nije sve…
„Ponos i dika“ Jugoslovenskog salona jeste „Put u kosmos“ Lubarde, čijih se još šest slika nalaze u Palati Srbija. Ovaj salon ulepšavaju i freska „Ceremonijal – putevi nove Jugoslavije“ Lazara Vukajlije i triptih-mozaik Mladena Srbinovića „Stvaranje Jugoslavije“, ali i luster, težak devet tona sa prečnikom od 18 metara i kristalima kroz koje se prelama svetlost gotovo 4.500 sijalica.
Nad centralnim stepeništem dominira impresivni mozaik „Sutjeska“ Marija Pregelja, a integralni deo unutrašnjeg uređenja ovog zdanja kao svojevrsne „galerije jugoslovenske umetnosti 20. veka“ čine i dela Antuna Augustinčića, Matije Vukovića, Save Sandića, Bože Ilića, Stojana Aralice, Bore Baruha, Lazara Vozarevića, Ivana Radovića, Boška Petrovića, Ratimira Stojadinovića, Jovana Bijelića, Zore Petrović, Vojina Bakića, Ignjata Joba, Milice Zorić, Jagode Bujić, Mila Milunovića, Sretena Stojanovića, Olivere Kangrge, Vojina Bakića, Vide Jocić…
Bonus video: Na crnom tržištu umetnina vrti se veliki novac
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
