Tagićeva vizuelna ispovest koju ne smete propustiti: Recenzija filma "Yugo Florida"

Piše: Jovan Semi Pjević

Kad god odem na neki filmski festival, postoji nekoliko potencijalnih favorita koje bih voleo da ukačim. Ponekad ne uspem i razočaram se, ali kada god me bogovi blagajni i akreditacija pogledaju, znam da me čeka nešto vrlo upečatljivo i definitivno istaknuto sa programa. Tako sam na ovogodišnjem, 31. Sarajevo film festivalu, jedva čekao da pogledam debitantski dugomtražni film Vladimira Tagića „Yugo Florida“!

Zahvaljujući nekom divnom čudu, našao sam se u prepunoj sali i nestrpljivo sam iščekivao da pogledam još jedan domaći film na festivalu! Poznati britanski reditelj Deni Bojl je jednom rekao da su prvi filmovi reditelja ujedno i najbolji. Nisam potpuno siguran u to, ali sam siguran da ako Tagić nastavi ovim putem, može lako da postane jedan od najboljih domaćih reditelja današnjice.

Hronično neispavani Zoran radi u noćnoj smeni rijaliti programa, gde posmatra učesnike i zapisuje njihove aktivnosti. Njegov gotovo besmisleni život se okreće naglavačke nakon što njegov otuđeni i nepodnošljivi otac oboli od leukemije. Zoran odlučuje da da sve od sebe kako bi mu pomogao da prebrodi finalne nedelje tragičnog života...

Jednostavno rečeno, „Yugo Florida“ je priča o ocu i sinu, o komplikovanom odnosu koji nosi očigledno tešku istoriju. U svakom od 112 minuta filma reditelj Tagić nam se vizuelno ispovedava: ovo je očigledno njegova priča. Ne sećam se kada sam poslednji put video nekog reditelja da ovako emotivno ogoljeno izručuje svoju priču publici da je i ona oseti i barem na kratko, bude tu sa njim u tim bolno životno-formativnim momentima. Siguran sam da govorim u ime mnogih kad kažem da sam se osetio kao da sam bio sa likovima u svakoj sceni, u svakom kalkulisanom kadru koji nam prenosi njihov odnos. Iako je slična emotivnost bila prisutna i sa dobitnikom Srca Sarajeva za najbolji film, Stefanom Đorđevićem, i filmom „Vetre, pričaj sa mnom“ (više o njemu u narednoj recenziji), Tagić i „Yugo Florida“ su druga strana sličnog novčića...

Vladimir Tagić je prethodno potpisao nekoliko odličnih kratkih filmova, ali se sve menja sa serijom „Jutro će promeniti sve“, jednom od najboljih domaćih serija u prethodnih 10 godina. Iskreno, od gledanja te serije i upoznavanja kreativnog dua - Tagić i Goran Stanković (čiji je dugometražni debi "Oče naš“ imao premijeru na ovogodišnjem TIFF-u), znao sam da će nam "dostavljati" odlične stvari u budućnosti. Tagić je radio i na još jednoj odličnoj seriji „Mama i tata se igraju rata“, a njegov rad smo mogli da vidimo i u, meni jednoj od najboljih serija 2024. godine, „Sablja“. Sve je išlo ka tome da će snimiti odličan dugometražni film i nije mogao da odabere bolji projekat od „Yugo Floride“.

Kao i svaki filmofil, volim dobar mizankadar, a ovaj film ih ima par. Svaki je došao baš kada treba i trebalo mi je sekunda ili dve da opazim šta tačno posmatram, jer sam bio omajan izvođenjima glavnog glumačkog dvojca: Andrije Kuzmanovića i Nikole Pejakovića.

Dobitnik ovogodišnjeg „Srca Sarajeva“ za najboljeg glumca, Andrija Kuzmanović igra glavnog lika, Zorana. Iako ne mora da dokazuje da je odličan glumac, igrajući Zorana je pokazao novi nivo dubine i slojevitosti u ovoj izuzetno emotivno zahtevnoj ulozi. Toliko toga je rekao samo pogledom ili naizgled jednostavnom gestikulacijom da sam se više puta iznenadio. Publika je imala priliku da ga vidi i na velikom platnu, malom ekranu i u pozorištu, ali sigurno nikad baš u ovakvoj ulozi! Kuzmanović je zaslužno pokupio ovu nagradu i jedva čekam da šira publika dobije priliku da pogleda šta ima da ponudi!

Kuzmanovićevo izvođenje ne bi bilo ni upola takvo da nije imao odličnog partnera u vidu Nikole Pejakovića, koji igra njegovog oca, Vesu. Pejaković je već veteran regionalnog glumišta i u početku nisam bio iznenađen njegovom ulogom niti onim što je u nju uneo. Što je film više odmicao, shvatao sam da sam se grdno prevario... Pejaković nam ovde poklanja naizgled još jednu ulogu ne toliko dobrog, bezobraznog i zadrtog čoveka, ali je i više od toga. Vesa je višedimenzionalni skot kojeg je samo Pejaković mogao da odigra tako. On i Kuzmanović imaju neopisivo dobru hemiju i da je samo jedan od njih dvojice bio drugi glumac, film ne bi radio toliko dobro koliko radi.

Pored Kuzmanovića i Pejakovića, u ostalim ulogama su se našli: Hana Selimović, Jovana Stojiljković, Vahid Džanković, Snježana Sinovčić Šiškov, Bojana Stojković, Jana Milosavljević i drugi. Svako od njih je bio presudan deo puzle koju predstavlja ovaj tmuran, depresivan, ali u neku čudnu ruku duhovit svet.

Iako je „Yugo Florida“ kao film i te kako radio za mene, malu scenarističku zamerku imam u vidu prikaza rijalitija. Dok je implementacija rijalitija dramaturški smislena, opet je premalo iskorišćena za svoje dobro i nije se dostigao pun potencijal kakav se očekuje od uključivanja tog narativnog elementa. Znam da ovo nije film o rijalitiju, ali opet, ako imam minimalnu zamerku, ta je! Nadam se da ćemo u budućnosti dobiti neki film koji se bavi rijalitijem malo dublje...

Takođe, moram pomenuti i odličan izbor pesama, kao i originalno komponovanu muziku. Teško je odabrati dobru popularnu muziku za film i ipak ti trenuci treba da budu smisleni i narativno opravdani. Ovde je takav slučaj: nisam mislio da će me ikada Ana Nikolić rasplakati... Originalno komponovana muzika je u nekim trenucima bila malo emotivno manipulativna, ali uglavnom dovoljno efektivna i pamtljiva, što se baš ne može reći za svaki noviji domaći film.

„Yugo Florida“ je bio jedan od najboljih filmova 31. Sarajevo film festivala. Reditelj Tagić se debitantskim dugometražnim filmom emotivno ogolio kako bi publici poklonio priču koja ga je oformila. Ovo je dvočasni pogled na odnos oca i sina, dvoje nespojivih ljudi koji u tragičnim okolnostima pronalaze davno izgubljenu bliskost. Iako neretko težak za gledanje, „Yugo Florida“ obavezno mora da se isprati: sigurno je jedan od boljih novijih domaćih filmova. Nadam se da će se uskoro naći i na bioskopskim repertoarima, jer bi trebalo da ga pogleda što više ljudi!

Video: Vaši Potcenjeni Filmovi