Najskuplje spržavanje mozga u 2025. i najgori film godine: "A Minecraft Movie", recenzija

Piše: Jovan Semi Pjević

Malo je reći da je „Minecraft“ jedna obična video igra. Izašla je u savršeno doba, već davne 2011. godine, kada je YouTube tek počinjao da bude svetski hit i snimanje igranja video igara postajalo i te kako popularno, a i unosno! Pritom, „Minecraft“ se isticala po svojoj premisi: sve što možeš da zamisliš, možeš da napraviš (sve dok ti je mašta ograničena na geometrijsko telo kocke), plus to sve možeš sa drugarima i još na kojem god hočeš kompjuteru, jer su speficikacije za pokretanje igre bile i ostale minorne. Sve to je doprinelo da „Minecraft“ postane jedna od najprepoznatljivijih i najigranijih video igara ikada (čak i u 2025. godini ima preko 200 miliona aktivnih igrača mesečno širom sveta).

Gledajući njenu popularnost, stvarno ne čudi što je filmska adaptacija najavljena još 2014. godine. Nakon mnogo izmena iza scene, od promene reditelja i scenarista, preko opšte nesposobnosti da se adaptira ovakva video igra, do naravno odlaganja zbog pandemije, u aprilu 2025. godine (više od decenije nakon prvobitne najave), „A Minecraft Movie“ je ugledao svetlost dana! Da li je trebalo da ostane u pećini ili su autori najzad uspeli da valjano i uspešno adaptiraju neku ultra popularnu video igru?

“U početku stvori Bog nebo i zemlju.” Ovom rečenicom počinje Biblija, odnosno Knjiga Postanja. “Ja sam Stiiiv”. To je rečenica sa kojom počinje “A Minecraft Movie”, neki bi rekli podjednako bitno štivo, a svakako slično po pitanju mozgovanja, barem za mene.

Boreći se sa svakodnevnim životnim izazovima, četiri „čudaka“ igrom slučaja bivaju uvučeni kroz misteriozni portal u „Overworld“: čudesan, kockasti svet koji postoji zahvaljujući mašti. Kako bi se vratili kući, moraće da zaborave na probleme u spoljnom svetu i postanu gospodari svog uma i kako bi zaštitili ovaj čudesni svet. Takođe, na ovoj nesvakidašnjoj avanturi im pomaže stručni krafter, Stiv, koji je u ovom svetu proveo više godina...

Ako vam ovo zvuči donekle poznato, to je jer film bukvalno uzima identičnu premisu kao poslednja dva „Jumanji“ filma. Očigledno je da su ih autori jednostavno pogledali i skontali da mogu da urade isto to, samo „Minecraft“! Magičnog li rešenja!! Jeste da ti filmovi nisu najbolji na svetu, ali se vrlo dobro snalaze u apsurdnosti i često je naglašavaju sa dobrim efektom: autori su znali kakav film prave, te se nisu ustručavali da se zabave. Taj sloj učinkovite apsurdnosti fali filmu „A Minecraft Movie“. Ovo je još jedan film rađen na traci, ali na nekoj nerealno brzoj traci, jer narativ ide prebrzo za svoje dobro iako film traje skoro dva sata.

Kada se na uvodnoj špici vidi da je neki film pisalo petoro osoba, u pitanju je ili najgori ili najbolji film ikada; ovaj spada više u ono prvo. U prvih pet minuta se videlo da će film biti haotična zbrka ideja i opšte nesposobnosti autora da naprave nešto što je stvarno vredno gledanja, nešto što ima i iole truda i zapravo volje da se napravi dobra filmska adaptacija popularne igre koju voli više generacija igrača. Ne oseća se da autori uopšte vole ovu igru ili su samo jednostavno rečeno: nesposobni da čak i sa više od 150 miliona dolara naprave nešto što je stvarno i minimalno gledljivo, a da ne želite sebi da iskopate oči ili bubne opne dok to gledate (ili oba).

Naravno da se sve može opravdati rečima da je ovo film isključivo za decu ili kakva god slična papazjanija. Da, gledaće ga deca, ali zar se ne bi reklo da je ovaj film donekle i za one koji su onomad odrasli uz ovu igru, oni koji su u ranim dvadesetim ili čak i stariji? Stvarno su imali vremena da naprave nešto u čemu će moći generacije igrača da uživaju, a ne samo da budu tu kako bi prepoznali neke stvari iz igre i to je to.  Čak i da je napravljen isključivo za decu - uvreda je za njihova čula i raspon pažnje. Mnogo sličnih filmova „za decu“ snimljenih u poslednje vreme doslovno ih potcenjuje, a i njihovu inteligenciju da prate neki film koji je zapravo dobar, a ne nešto ovakvo što je ekvavaletno gledanju tih dva sata.

Premisa filma je mogla da ide doslovno uz skoro svaku video igru smeštenu u nekom alternativnom, nesvakidašnjem svetu - ne bi postojala prevelika razlika. Da li je toliko komplikovano da se napravi nešto svojevrsno upečatljivo za ovaj unikatni svet? Video igra „Minecraft: Story Mode“ nije najbolja ikad, ali iznenađujuće dobro smešta donekle zanimljivu priču u ovaj svet i to uspešno: mogli su da uzmu inspiraciju iz nje. Na primer, tu je „The Super Mario Bros. Movie“, solidna adaptacija video igre koja stvarno radi za više generacija. Za kraj o priči: ne potcenjujte decu, napravite jednom nešto što nije na traci, barem se potrudite da izgleda kao da se trudite da uradite nešto samo zbog sušte zarade; jedanaest godina produkcije i dobili smo nešto što je bolje mogao Chat GPT da napiše, ali stvarno.

U filmu je pet glavnih likova, ali iskren da budem, ne sećam se čak ni jednog imena (osim Stiva). Geret, Henri, Natali i Daun su četiri gorepomenuta lika koji bivaju uvučeni u misteriozni Majnkraft svet. Oni nemaju ni trunku karakternog razvoja i jednostavno su tu samo kako bi bili tu, a i kako bi ispunili većinu kriterijuma inkluzivnosti (dečak, devojka, crnkinja i svašta šta je Momoa). Nije bilo moguće ugrabiti se emotivno, a ni bilo kako drugačije, za njih, ispratiti ih adekvatno ili uopšte primetiti njihovu bitnost ili relevantnost za priču. Umesto njih je mogao je da bude apsolutno bilo ko drugi, ne bi bilo razlike.

Igraju ih: Džejson Momoa, Sebastijan Hansen, Ema Majers i Danijel Bruks. Jasno je da je Džejson Momoa tu zbog para i navikao sam već da ga gledam u očajnim ulogama, ali mi je više žao Sebastijana Hansena i Eme Majers, koje prosto sigurno nećemo nigde više videti posle ovog filma. Ovo je bila njihova velika šansa i ko zna šta su mislili da će film biti. Danijel Bruks je samo... šta god... Tu je da pravi face i bude kao smešna. Bila je okej u seriji „Peacemaker“, a verujem da je okej i u „Orange is the New Black“ (nisam gledao).

Džek Blek je sigurno jedan od najenergičnijih glumaca i uvek znate da će se posvetiti ulozi, kakva god da je. Celu energiju pretoči na platno i to se i te kako vidi, a takav je slučaj bio i ovde. To bi bio veliki plus, ali jednostavno nije radilo kao što bi trebalo, kada je sve oko njega skrojeno vrlo nemaštovito, kao da je studio mislio da je odradio dovoljno jer je unajmio njega za najzvučniju ulogu, a to samo pokazuje koliko je moderni Holivud izvan koloseka.

„A Minecraft Movie“ je trebalo da bude o Stivu, originalnom liku iz video igre, kojeg ovde igra niko drugi nego Džek Blek. Jedino je on imao sposobnost da i iole spasi ovaj film, ali ga je zapravo stropoštao dalje u ambis neambicioznosti i lenjosti. Žao mi je što mi je prisutsvo Bleka u nekom filmu postalo loše predskazanje za isti. Nekako, kad god ga vidim, znam da će film biti loš. To važi samo za nekoliko novijih ostvarenja sa njim, jer on jeste smešan glumac sa primetnim glumačkim rasponom. Ne znam da li je u zadnjih deset godina glumio u valjanom filmu...

Okej, jasno mi je da je tu da se zabavi, uzme pare i otpeva par nepotrebnih pesama (kojih ovaj film i te kako ima), ali čoveče... Siguran sam da je on napisao sve scene sa Stivom, kao i svaku njegovu repliku. Pritom, raspon Stiva je doslovno da samo izgovara imena poznatih predmeta i likova iz video igre, to je bukvalno to. Da je ovo apsurdni film koji ismeva samog sebe i ceo podžanr filmova o video igrama, ovo bi bila genijalna uloga, ali ipak nije. Džek Blek mi je obeležio detinjstvo i volim ga zbog toga, ali mi je žao što će ga mlađi pamtiti po mizernim ulogama i neprijatnim izvođenjima.

Kako je moguće da je reditelj Džared Hes, jedan od ikona nezavisnog filma, napravio ono protiv čega se „borio“ u početku karijere? Osvojio je svet filmom „Napoleon Dynamite“, koji je s budžetom od 400.000 dolara zaradio preko 40 miliona dolara, postavši jedan od predstavnika uspeha nezavisnog, autorskog američkog filma početkom dvehiljaditih. Jeste da nije radio najbolje filmove sveta kasnije u karijeri, ali je zadržao donekle svoj autorski pristup, a i ludost, kao u filmu „Nacho Libre“, gde je sarađivao sa Džek Blekom. Iskreno, Hes nije prelud izbor za režiju filma poput „A Minecraft Movie“, ali ga je odradio u potpunosti bezlično: na špici je moglo da piše skroz neko levo ime i ne bih primetio razliku, niti trunku autorskog pečata. „A Minecraft Movie“ se predstavlja kao lud film, ali bi luda stvar bila da mu se zapravo da pažnje koju toliko želi i misli da je zaslužuje samo jer je baziran na popularnoj video igri.

Okej, okej, a da li film ima nešto dobro? Priznaću, efekti, odnosno celokupni izgled filma me je prijatno iznenadio. Očekivano je da poznata stvorenja iz igre izgledaju “realno” i takav dizajn neretko može da upropasti ono toliko voljeno iz originalnog materijala. Zapravo, to nije bio slučaj ovde. Autori su ostali dosledni onim dizajnovima iz igre, a i dodali su malo “realnog” šmeka koji je svakako doprineo da film ima, koliko toliko, neki svoj fazon…

U sličnom maniru, efekti su prijatno iznenadili. Iako je to donekle i očekivano, ipak u poslednje vreme visokobudžetni filmovi pate od mizernih vizuelnih efekata koji ostavljaju štošta za poželeti. “A Minecraft Movie” je pun akcionih sekvenci koje stvarno koriste kompjuterski generisane efekte najbolje moguće. 95 odsto filma je smešteno u vidno veštačkom svetu, a animatori su stvorili nešto vizuelno dosledno originalnoj igri, što je svakako neki plus. Naravno, vizuelna doslednost i iole dobri efekti su pozitivna kap u moru opšte lenjosti, nekreativnosti i nažalost već opšto prihvaćene ofrljosti u modernom filmu.

Još jedna falinka filma je manjak fokusa na kreativnost. Cela poenta igre je da igrač može da sagradi sve što želi, bez ograničavanja mašte. “A Minecraft Movie” ima naznake da može da se udubi u kreativnost sličnu kao u video igri, ali likovi rade najbazičnije stvari, a postoji beskonačno potencijala za raznorazne ludorije. Taman kada se da naznaka da će se otići u neku potpunu ludost, kao što bi trebalo s ovakvim filmom, dešavanja se ukalupe u već poznati, očekivani šablon modernog filma. Manjak kreativnosti me je neprijatno iznenadio, baš se očekivalo da film bude neka ludorija u fazonu „The Lego Movie“, koji to radi vrlo dobro. Svi likovi u „A Minecraft Movie“ imaju nešto oko narativno posebno oko njih, nešto što se očekuje da se barem donekle razvije, ali ipak se nije ni trunku: kreativnost se ne ogleda ni na tom polju. Oni imaju naznake da imaju barem minimalno dubine, ali i ona se brzo iskoreni i vrate se na početna, bezlična “podešavanja”.

„A Minecraft Movie“ je najskuplje spržavanje mozga (čitaj brejnrot) koje sam imao priliku da pogledam, barem ove godine. Kao neko ko je hronično onlajn i ko je video sve i svašta, ovaj film je bilo vrlo bolno gledati i žao mi je što postoji, to kažem kao veliki fan igre, a i filmova za decu, a i filmova uopšteno. Siguran sam, ali siguran da se ovde negde nekada krio zapravo smislen film, neka dovoljno vredna adaptacija vrlo bitne video igre, odnosno krucijalnog dela istorije popularne kulture koji je veći od same pojave video igre...

Filmu fali doza aspurdnosti koja bi ga donekle izvukla, ali čitava četa scenarista nije uspela da stvori nešto vredno pomena, a kamoli vredno davanja novca ili dragocenog vremena. Glumci mesečare kroz film i ni ne trude se da pokušaju da izvuku ovaj „scenario“. Sve u svemu, “A Minecraft Movie” je uvreda od filma i još jedan veliki stepenik u naizgled beskonačnom stepenišu ka potpunom kreativnom ponoru modernog filma.

VIDEO: Sarajevo Film Fest 2025. | VLOG