Kada su glumci Beloruskog slobodnog pozorišta pre tri godine počeli da rade na komadu "Psi Evrope", mislili su da stvaraju predstavu o distopiji, međutim, stvarnost ih je vrlo brzo demantovala...
Smeštena u 2049. godinu, predstavlja kontinent presečen na pola zidom – na jednoj strani sedi ruska superdržava, gde je diktator eliminisao skoro svu opoziciju, i gde ljudi ne mogu da govore svoj maternji jezik, pa čak ni da igraju narodne igre. Na drugoj strani sedi Evropa koja nije uspela da shvati rusku pretnju, niti da je spreči da apsorbuje Belorusiju, Ukrajinu, baltičke države i šire.
Ipak, na probi u Londonu prošlog meseca, dan pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, svet noćne more predstave nije se osećao tako nestvarno. Glumica Maryna Jakubovich rekla je da je uvežbavanje predstave ponekad bilo kao predosećanje:
– To je, kao, O moj Bože, počelo je da se dešava – rekla je ona.
Natalia Kaliada, jedna od osnivačaca Beloruskog slobodnog teatra, rekla je da su ona i njen suprug Nikolaj Halezin odlučili da postave predstavu ali nisu mislili da će to biti „upozorenje“ o opasnostima nedemokratskih lidera. Ali, planirani nastupi u Londonu i Njujorku 2020. odloženi su zbog pandemije koronavirusa. Sada se čini da je taj udarac upozorenja prekasno došao, piše „Njujork tajms“.
Kako rat u Ukrajini traje, predstava ovog pozorišta ispašće slučajno pravovremena. Ali, to je samo poslednji pokušaj ove trupe da u svom 17-godišnjem postojanju upozori na sve veći autoritarizam u istočnoj Evropi.
Oni dobro poznaju opasnosti te vrste. Od formiranja 2005. godine, suočavaju se sa represijom u Belorusiji, kojom vlada predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je poznat kao „poslednji evropski diktator“ delom zbog gušenja opozicije od strane njegove vlade i njenog gušenja slobode izražavanja. Grupi je odavno zabranjeno da nastupa u Belorusiji, ali je to nastavila da radi u tajnim prostorima u Minsku, glavnom gradu, čak i nakon što su Kaliada i Halezin bili primorani da odu u izgnanstvo pre više od jedne decenije. Par se nastanio u Londonu – gde su razvili bliske veze sa pozorištima – ali su nastavili da organizuju probe sa glumcima u Belorusiji preko Skajpa.
Te tajne predstave, na mestima kao što je preuređena garaža za automobile koja je nekada pripadala američkoj ambasadi, takođe su pridobile pristalice visokog profila u Sjedinjenim Državama. 2015. godine, glavni pozorišni kritičar „Njujork tajmsa“, Ben Brantlei, posetio je kompaniju u Minsku i pohvalio njen „duh prkosnog, ushićenog bratstva“, dodajući da je to nešto „što se ovih dana retko nalazi među mladima u novcem vođenom Menhetnu otpornom na udarce.“
Sada je čak i taj prozor za nastup u Minsku zatvoren. Cela 16-člana glumačka trupa pozorišta pobegla je iz Belorusije prošle godine kako bi izbegla potencijalnu kaznu zatvora zbog suprotstavljanja Lukašenkovom režimu.
Belorusko slobodno pozorište je sada beskućnik – kaže Kaliada – Mi smo izbeglice.
Ona je dodala da se nadala da će njeni članovi dobiti azil u Britaniji, kako bi tamo mogli da osnuju pozorište predvođeno izbeglicama, ali proces može da potraje godinama, a podnosiocima zahteva za azil skoro uvek je zabranjen rad. Nakon četiri nastupa na Barbikanu, kompanija će najverovatnije postaviti bazu u Varšavi, gradu sa brojnim izbeglicama iz Belorusije i Ukrajine, rekao je Kaliada, ali je dodala da konačna odluka još nije doneta.
– Finansije kompanije su nesigurne, iako sam imala jasnu viziju za budućnost. Pored pronalaženja prostora za izvođenje, naša grupa bi osnovala školu u kojoj bi njeni članovi mogli da drže časove glume deci izbeglicama – rekla je ona i dodala da bi se sve njene buduće predstave prenosile uživo u Belorusiju, tako da bi kompanija nastavila da dolazi do ljudi tamo.
– Prilično je teško vreme. Pokušavamo da rešimo mnogo problema odjednom.
Iskustva kompanije u protekle dve godine pokazuju koliko brzo može da se promeni bogatstvo u istočnoj Evropi. U avgustu 2020. Belorusija – zemlja od oko devet miliona ljudi – izgledala je na ivici prekretnice nakon što je Lukašenko proglasio pobedu na glasanju, što je dovelo do masovnih uličnih protesta.
– Bio je to lep, moćan trenutak – rekla je Kaliada – Osećalo se kao da se zemlja budi iz lošeg sna. Onda je brutalni policijski obračun protiv demonstranata okončao te nade. Nekoliko aktera pozorišne trupe je uhapšeno tokom perioda represije oko izbora.
Sveta Sugako, jedna od direktorki trupe, rekla je da je provela pet dana u zatvoru u maloj ćeliji sa još 35 žena. Tri dana niko od njih nije dobio hranu ni vodu za piće. Nakon što je Sugako odbila da potpiše priznanje rekavši da je učestvovala u demonstracijama, policajac ju je zgrabio i davio, ispričala je ona.
Sugako je rekla da nije želela da napusti Belorusiju, čak ni posle tog iskustva.
– Bila sam spremna da sedim i čekam u zatvoru – istakla je, ali su je drugi članovi Beloruskog slobodnog pozorišta nagovorili da ode, ističući da kompanija nema budućnosti ako su svi njeni glumci iza rešetaka.
Na nedavnoj probi u Londonu atmosfera je bila potresna. Kada nisu nastupali, glumci su na svojim telefonima proveravali vesti od kuće.
– Naravno da smo fizički napustili Belorusiju – rekla je Jakubovich – ali mentalno smo još uvek tamo. Vest nikada nije bila dobra.
Zatim je trebalo da se izbori sa situacijom u Ukrajini. Rusija je koristila Belorusiju kao polazište za svoju nadolazeću invaziju, a mnogi članovi kompanije su pobegli iz Belorusije preko Ukrajine, ili su tamo imali prijatelje i rođake. Marička Marčik, ukrajinska muzičarka koja izvodi muziku uživo za predstavu, rekla je da je upravo dobila tekstualnu poruku od svog brata iz Kijeva, u Ukrajini, sa uputstvima ako pogine u borbama:
– Zapali moje telo/razbacaj pepeo – napisao je.
Roman Liubii, ukrajinski video animator koji radi na produkciji, rekao je da su njegova supruga i petogodišnja ćerka takođe bile u Kijevu. Razmišljao je da ostavi probe kako bi ih izvukao ako rat počne, a zatim da se pridruži bilo kojoj borbi protiv Rusije.
Dok su se njene kolege borile sa vestima, Kaliada, osnivač kompanije, posmatrala je sa strane. Mogla je da zamisli Rusiju kako apsorbuje i Belorusiju i Ukrajinu, rekla je, baš kao što je to uradila u „Psima Evrope“. Ipak, čak i ako se kompanija suočila sa dugogodišnjim izgnanstvom, „Belorusija je sa nama“, rekla je ona – Imaćemo dom!
Bonus video: Predstava „Bol“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar