Prvo, pa triler - Ivan Đurđević objavio roman "Plastelin"

Ivan Đurđević, diplomirani pravnik i dugogodišnji novinar više beogradskih dnevnih listova, u romanu "Plastelin" (Portalibris) u središte napete priče smestio je "malog čoveka", vodoinstalatera iz Beograda, oko koga se pletu dešavanja sa svim odlikama trilera.- U jednom sasvim običnom danu život ćutljivog vodoinstalatera Martina Vaša okrenuće se naopačke: saopštavaju mu da su njegova supruga i njen ljubavnik brutalno ubijeni. I da je on glavni osumnjičeni. "Proces" ga vodi na putovanje kroz njemu potpuno nepoznat svet koji kreira čudni, crni, mršavi čovek iz senke. Ima posla sa korumpiranim inspektorom, advokatom sumnjivih namera, medijskim mogulom i lažnim "guruom". Nalazi se pred iskušenjem da postane sasvim drugačija osoba. Sve to ga tera da se prvi put zapita: ko je, koja mu je uloga u svetu u kojem živi, šta traži od života, a šta život traži od njega? Zagonetka Martinovog slučaja zapravo skriva mnogo veću tajnu o sistemu koji ima moć da raspolaže životom svakoga od nas. Zvuči poznato? - uvodi Đurđević čitaoce u svoj prvenac.

Taj njegov roman bio je, kaže rok kritičar i publicista Petar Peca Popović, razlog da provede besanu noć."U vreme zaraze žrtva sam zaraze visoko-oktanskog pisanja kojom se Ivan Đurđević predstavlja čitalačkoj javnosti. Bilo bi dragoceno da u prostoru srpskog izdavaštva postoji pouzdan alat za pronalaženje knjiga koje bi valjalo da pročitamo. Pogotovo kad je reč o piscima koji pred nas iznose svoje ukoričene prvence", piše Peca Popović o "Plastelinu".S obzirom na to da je autor romana novinar, Popović u pogovoru primećuje i da Đurđević u knjizi ne istražuje samo ambijent zločina "već se bavi sve sudbonosnijom ulogom medija u vremenu opštih manipulacija gde stradaju ljudi, vere i države"."Iza maksime: 'Кoliko god bežao od sebe, čak i na drugi kraj sveta, čovek se uvek vrati sebi' Plastelin priča o običnom Beograđaninu koji ni kriv ni dužan munjevito prolazi kroz nekoliko života. U nadigravanju obaveštajnih službi, u kome po pravilu nestaju znanja šta je istina, šta fantazmagorija i šta se stvarno desilo, u kome ne postoje ni pravo ni pravda, ni sistem ni čast, neko je samo na prvi pogled slučajna, a neko namerna žrtva. Tada, kako bi se izbegao ozbiljan međunarodni skandal a sačuvao aparat moći i vlasti, smrtni smrtnik biva prelazno rešenje. On postaje sve: odabran, iskorišćen, zloupotrebljen, žrtvovan i odbačen. U neplaniranoj roli svog života on je junak i žrtva procesa pred kojim su moral i sociologija nemoćni", piše Popović.

Preporučujući roman i drugim čitaocima za "jednu noć nespavanja", Popović ocenjuje da ga odlikuju "precizan jezik i majstorski izvedena priča", da "lavirint ove knjige prepun misterija, neizvesnosti i neočekivnaosti sve vreme izaziva“, a da Đurđević "demonstrira razumevanje XXI veka" i da ga "baš zato ne završava konvencionalnim 'srećnim krajem'".